Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И нико за три пуна дана није знао шта се тамо с њим догодило. А трећег дана опет је пржило сунце и тице су певале око њега кад га је крвави језик пса неког залуталог, што му је крв и гној лизао по ранама,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Пред једном иде стари Колебан, Са другом онај Ћерим мршави Што му је сунце вреле Азије Триест година кожу пржило Те амо дође да је ветрови Планина српских студом уштаве! Ал’ чекај!... (Мисли се нешто.) Сељаче!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ваздух је гушио већ од ране зоре; сунце пржило: од јаке сунчане светлости Коду су јаче болеле очи и дете је једнако жмурило.