Употреба речи при у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Диван пар људи, помислио сам, а да л’ ће бити и срећни?... Ја сам при тој мисли уздахнуо; а кад су ми дали невесту да је као девер водим на прстеновање, у груд’ма ми се учини тако тешко

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Зато изберу један велик храст на којего гранами орао начини себи гњиздо, гди снесе јаја и излеже пилиће. Лисица, при корену у шупљини истога древа, начини себи од лишћа постељу, и, трудна будући, ту окоти лисичиће своје.

Пукне глас и свуда се пронесе па се они страшни и на гласу лав с душом мучи и да је при концу. Ко што жели, то ласно верује: млога животиња, једно друго не чекајући, навали које ће пре, под именем

Људи пакосни и неправедни што не могу с силом и снагом, то с хитростију, лукавством и с при|творностију чине. Кажу за онога искуснога политика папу Ксиста да је, пре него папом постане, све погрбљен ходио и на

„Не веруј, куме, пасја су уста” и „лакоме су очи при погачи”; ово ми сви, хвала богу, знамо, нити је потреба да ја топрв кажем.

на његов поклон и комплименте, с громовитим гласом: „Тако ли је то - начне говорити — кад сам ја здрав, ти си први при мени; а кад сам болестан, онда си последњи!

што они чине и како злопате, пак све то узима себи за науку и чува се, а будала неће ништа од паметна да прими, ибо, при прочеј лудости, ово му је највећа: да се сам себи најпаметнији чини и за срамоту држи од другога што научити.

18 Курјак и овца Курјак, сав издрпат од паса, лежаше при једној реци. Упази недалеко овцу, пак је почне молити да се смилује о њему видећи га у такој невољи, и да му донесе

Да јошт има какав глас, не би над њом птице на свету било!” Врану то | није мило било да га лисица при толикој његовој лепоти за мутава држи, отвори кљун пак стане гакати.

Јао!” „Ако они дођу, знаш што ће ти бити, што ме питаш!” Наравоученије И ова је басна подобна предидућеј, но при тому приписује се и оном који се на туђе лакоми. 33 Два пса Један човек имао два пса.

” „Нико му је од мене неће боље чувати”, одговори курјак. И тако пођу. При освитку упази курјак да је псу огуљен врат. Пита га шта то значи. „Ништа, не питај.

Ал' се је то досад разумевало да ће се само на другом свету искати, пак су се млоги при том есапу добро находили. Ћутећи мислили су у себи: „Нек' је нами добро овде, а одунд се јоште нико није дошао тужити

Ови га прода једном циглару, гди непрестано носећи земљу и цигле, и не имајући такове зелени као при дашчовану, јошт више о промени почне молити.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

РАТА 52 БИТКА НА ЦЕРУ 53 СЕОБА СРБИЈЕ 55 ИЗВЕШТАЈ 58 ОПЕТ ВОЈНА 59 БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА 61 ОКУПАЦИЈА УЖИЦА 64 ВИДИК ПРИ БЕКСТВУ ИЗ КОСТОЈЕВИЋА 65 ВИДИК У АУШВИЦУ 66 ДОЛАЗАК КОМАНДАНАТА 67 ПЕСМА О КОМАНДАНТИМА 68 ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ

ХРАСТ НА ПОВЛЕНУ Мудрац међ нама ћути, ћути јер види да онај који би могао при сјају звезда које сам пали Јерусалим да зида, народе да буди, труљевину гори, мекиње меси, међ свињама спава.

ВИДИК ПРИ БЕКСТВУ ИЗ КОСТОЈЕВИЋА Осврнух се с коња у касу, и, пре но ме прогута ноћ, видех: под све гушћим, све црњим

Најзад сву земљу, трешње у цвету, чашу и бокал, обасјава - а при том је можда сјајнији свет угасило сунце са Овчара и Каблара.

клопке и замке, без конака и јатака, све дубље у шумама, по којима нас лове, вучјим и козјим стазама узмичући, при врху узбрдице, скоро у облаку, уместо цркве и звоника угледасмо дрвени сланик и хлеб.

га гледали у висинама, и глас му слушали и с коња, и из грома, сада га видимо како нем, клечећи, у пепелу, с челом при темељу, шапуће у уво глувога камена, којим слуша, и можда чује, Бог.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” „Тај исти дан зовне ме Михаљевић на вечеру, с којим сам се познавао и добро живио. При растанку с њиме рече ми: ,Идите одма у Ваљево и чету скупљајте и држите у скупу; ја ћу вам послати једнога фендрика с

Пошто ме запопио, говорио је слово, али цело његово слово било је у две, у три речи. Он се при̓вати за своју камилавку и рече: „Христијани, почитујте свештенство и упамтите: ко је год на ову капу лајо, он се кајо!

Асан-ага нађе четири Турчина, обрекне им дати новаца да убију мога оца, а он оде у Сребрницу кући, да се при том убиству не нађе. Мој отац дође у Ваљево баш на нашу Чисту Среду 1794.

” Поведу и̓ на погубленије, и као што су ми после тога млоги и Срби и Турци казивали, мој је отац сасвим при себи био, аки би на пир вођен био, и слободним гласом викне: „Фочићу, Фочићу, не молим те за живот, него те само

„и даље би трпили, но дахије пописаше у свој тефтер све који су за цесарскога рата били официри, каплари и солдати, а при том и најбоље калуђере и попове да исеку, и већ мога оца кнеза Алексу, Бирчанина, ̓Аџи-Руфима и друге по пашалуку

се молимо да царство аустријско пружи руку и овај невини народ каквим начином зна избави од пропасти коначне” и проче. При том искао сам да нам даду џебане, топова и официра.

Господар Ђорђе каже: „Којекуда, ја сам при путу (чини ми се кући је полазио), но ето јакова и Симе и Јанка; нека вам даду две три хиљаде гроша, пак идите”.

” Ја му кажем да би овог мањег волео, „јербо ми се онај већи сасма ватрен и пла̓овит допада.” При̓вати реч Протић и рече: „Ако онога већега (тј.

Но при свем том ја ћу на моје пријатеље писати и колико могу вас препоручити, а ви пођите до государја. Счастлива дорога, праш

18. октобра 1804. года). А мени ваљда зато ништа није било, што сам ниже, при земљи спавао. И одемо даље, и веће поиздаљега угледамо високе звонаре Свето-Петрова Града, у ком знамо да је цар коме

Но по неком времену, кад г. Милош опет умири ово земље, пређе и Грујевић Мијаило (Мијаило који је при паденију Србије 1813.

Баш је лепо погодио коме је послао бурунтију. Посекао ми оца, па мени кнежи; лепа памет!) Ми останемо при првоме искању. По многом разговору и цењкању, веће Турци кабулише, изнесоше 50.000 гроша и доведоше 80 добри̓ коња.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Та сатрео би ме хлеб и со ваша. Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при мети кмет. — Скупо, није вајде! — Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано! Погледајте ви, колика је то глава шећера!

Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.

Пада пара као киша. Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара. Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље.

Има тој плочи две хиљаде година! — Они људи избечише се само од чуда на њ. — Каких две хиљаде година! Јесте ли ви при себи, господине? То је гроб мога оца... — рече један између њих. — Не знате ви то, то је моја ствар... Ја ћу да носим.

Он онда полако, полако — при крадај се све ближе. Учини му се најпре зец је. Кад тамо, има шта видети!... Голо, наго голо дете, све чупаво а

Каиш игра — игра са завијањем и одмотавањем каиша чије се средиште превоја погађа калауз — човек који посредује при закључивању неког трговачког посла, доушник канур — намотан конац карли — брижан кастиле — намерно катил — крвни

— сјајно метално дугме пурењак — клип младог кукуруза пусат — оружје пустемица — гађање руком; грана која смета при пролазу Радиш — ђердан од нанизаних лешника, играчка разност — разноликост распедлити се — раширити се, рашчепити

— постати као абонос (црно и тврдо дрво); окорети се уашити — преварити увар — корист увратина — место где се при орању заокреће плуг удљиков — од удике или камишовине (бело цвеће) узјаздити се — запрепастити се, застрашити се

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис. Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...

Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд! Све прође, све се разби као сапунски мехур... Чинило му се да му неко иза леђа стоји...

— Само пожури!... Све ми се нешто слути... Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли... Пожури, побратиме!...

— грцаше Петра. — А гле јако!... Још ће ми рећи да је њој теже него мени... О, бог с нама!... Ама, јеси ти при себи, женска главо!... А што да се не смејем!... Нарадио сам се до миле воље!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Опет једно вече... И мени се чини Да негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца у првој тишини, у блиставој сенци смарагдових гора — Бледа, као чежња, непозната жена, С круном и у

Једну ноћ вратив се из Великог већа, После речи које све знаше да плене, При пламену двеју догорелих свећа Откри љубавника у ложници жене.

ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ Отуривши своје огромно камено рало, исправи се Адам. При црвеном вечерњем сунцу које је залазило, паде по земљи његов тешки и дуги сен, као сен крупнога јаблана у модром

Око њега су се окупила деца, пси и кокоши. Сеоска луда био је при томе дочеку, и потрчао у село да јави долазак пророка.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Има у човека једна жица, лажљива као случај, па ипак је зову „предосећање”. Ко год игра на лутрији, тај при сваком вучењу има предосећање да ће добити, и никада се не чуди по свршеном вучењу како га је преварило то предосећање.

је, и богзна како, рад био да се ождреби — настављаше Благоје, гледајући непрестано у место на коме је капетан још при почетку седео. — Дабогме! Јер то је хала, није коњ! Е, али тако...

Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи. Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некака страшљива спокојност. Онда болови наново учесташе.

да знате да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога владике.

Прошло је од то доба досад шест година. Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући. При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз моје село.

Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: „Погинули при освајању шанца на Горици. 29. декембра 1877, тај и тај, тај и тај, тај и тај”, па онда рече и: Павао Ђерић, поручник!

маже колена петролеумом, и кад год, сирота, јутром дође с трга, хуче и при том нама, својим питомцима, демонструје садржину котарице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Не ја, не моја, него твоја срећа, твоје спокојство. Реци само, ако мислиш да при свем том наш брак не би имао негда, можда, последица... како да кажем?... Промисли — ја сам ипак на све готов!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која није далеко била, па

да му запали кућу или одведе чилаше. Зато при поласку у пензију, мислим да неће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове

Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом, а нарочито тим сретним случајем што је баш при послу затекао Јулу. — Баш красан, фајн млад човек! — вели гђа Сида. — Како само лепо говори, к’о из књиге.

Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се бáба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо што су се људи чудили кад су нашли клавир у селу где су од музичких

Персо. Та који вам је ђаво сад опет?! — пита их поп Ћира који је, живо разговарајући се с поп-Спиром, тек при крају ове сцене приметио нешто. — А шта је то сад опет?

Тужи поп-Спиру, а додаје да доказе о свему што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати.

— А би л’ се при’ватио малко? — пита га домаћин. — А има л’ штогођ? — пита Нића. — Та биће, Нићо, к’о за тебе. — И треба, и треба!

! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком. Утом му унеше и сува језика и сланине добар комад.

Тек кад су донети на сто уштипци, наслагани повисоко на два тањира као две пирамиде, и били при осмој или деветој чаши, отпоче живљи разговор. Разговарали су се о својим стварима.

Нису нам никад ни била при руци акта из епископске архиве, па зато и не можемо улазити у детаље у приповедању, јер би ова иначе подужа приповетка

— Е, дакле, ’оћемо л’при... овај, сопутниче? — вели поп Спира, свршивши сам с кајганом. — Можемо, можемо! — вели поп Ћира, омотавајући шал око

да ми је неко променуо и подметнуо!... Ајâ... Екселенција остаде при том да сам хтео да га облажем, а вероваће ми, каже, да ми није била то намера, само тако ако ту пред њим пружимо један

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Њега само жељка налази и чува под језиком. И у извесно доба — а и то се доба не зна, мисли се да обично лети, при великим врућинама, ако га једанпут у години испусти.

Не бих дошла. Не смем жељарник да оставим... Ко зна шта је тамо сад? И, при помисли да је можда од толико жељакâ које она из целе горе купи и меће у ограду од камења а у којој огради, жељарнику,

можда која од тих жељака баш сада, док је она овде, испустила расковник, а ње нема тамо да види, узме га од жељке... При тој помисли одмах престаје да проси, да нуди биље и брзо, уплашено почне да скупља и савија торбе, завежљаје, и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба је свуд у друштво пристао. Радо се веселио при доброј чаши вица, а рђави људи говорили су да је пијаница, премда се то сасвим никада засведочити не би могло.

Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло били. Оставимо их при њиховим еспапима. Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку.

Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати. Баш су сами били.

Дође вечера. При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра

Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, тојест да сутра отпутује. Опрости се са мајком. Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је.

Фиранге су, истина, биле танке, беле, ал’ опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети. Чика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу.

Дакле, кажи, ако хоћеш. — Не браним. Ја ћу поћи за њега. — А ти остани при том. Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара.

биле алегације, подугачке реплике, дуплике, квадруплике — али такве да се ни у једној ствари не заврши, и то клаузулом при крају: ресерватис ресервандіс.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Христић је корачао сагнуте главе, са рукама на леђима, и при сваком фијуку топовског зрна сагињао би се и плашљиво прилегао.

У оном полуосветљеном ходнику, у коме су били сасвим сами, њено богато, дражеће и топло тело, при трускању оних кола, примицало се, одмицало и додиривало га, и док се његове збуњене речи губиле у оној ритмичној лупи

Африка

Дакар блиста. Лађе се крећу по пристаништу, као огромне, мрачне планине, осветљене само по врховима, заклањајући при пролазу својим тамним масама озвездани град. Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала.

на југ застају пред Табуом да узму неколико десетина њих за рад на утовар и истовар доцније робе, враћајући их при поновном проласку крај села. Црни дошљаци испеше се уз конопац у лађу.

Ако успе да боја ухапси, он ће га извући из хапсе и узети себи за слугу. При том код овог Швајцарца, који је стари колонијалац, постоји још и суревњивост да се један новодошли без велике муке

Стегнутог срца, као деца у ноћи, ја осећам скоро нелагодност од овог џиновства у природи. Осећајући још при том да ћу, сасвим брзо остављен од Вуијеа, бити бачен на велики пут који води кроз Африку (на овај црвени, пурпурни

! О боже, како свет не схвата шта значи један тренутак а шта значи цео живот!“ У ствари, при повратку са шетње, тражио је да му се закунем на пријатељство до смрти и на пријатељство после смрти, ако се опет

Поћи сад, кад пут постаје најтежи, без доброг кувара, и при том још понети његове ствари које су ту а које ма коме да оставим неће му их више дати, сасвим је досадно.

једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете, баш то и то, које је одсутно. При скупљању ствари за полазак ја сам увек бројао пакете, завежљаје, канте, лампе итд.

У нашем животу, кад се појави један елегантно одевен господин, али који је неку појединост занемарио случајно при свом одевању, ми не вршимо детаљан преглед његове спољашњости да бисмо пронашли која је то појединост.

Село изгледа доста просто; само мале афричке козице, што се саме шетају, поздрављају једна другу при сусрету и измењују две-три врло раздрагане речи.

Тако пред сутон, кад треба апсолутно поћи, видимо да су нас два носача напустила. То је читава једна замена при ношењу хамака (мреже). Остатак тек после великих убеђивања и претњи успавамо да кренемо.

Кажу да при порођајима жене нарочито подешавају деци овакав облик темена. Људи, најчешће сасвим голи, секса који једна петља од

из живота; а каптив је дужан, по цену казне смрћу, узети жене свога господара ма какве да су и ма колико да их је. При повратку сретамо поворке правих, витких жена како корачају наге, дигнутих руку, чврстих или празних груди, са читавим

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Окружен теретом званија мога, за одржати пријатељу моме задану реч, морао сам при слабом составу и очију и целог воопште тела мога, тако рећи, часове красти и к сочиненију овога дјела посвећавати.

до нужде и леба жељкати дошао, О чем нас не само наши, него и код сами Енглеза списатељи, као Бутлер, који је, при свем класицитету свога дивног сочиненија Худибрас, управо од глади скапати морао, довољно увјеравају.

Но ово као узгред. Моје је намјереније при писању Тврдице било, узимајући навластито на расужденије мало, боље рећи никакво число комедија на нашем језику,

мислим, да се и код нас театри заведу) на зевање не натерало, но паче часове брига и домашњи незгода пуне разгалило, а при том — ако уши слишати има — и науку живлења придодало.

ЈАЊА: О, шкиљи, оћиш да ми плашиш! Не си плаши Јања, море, не! ЈУЦА: Ви сте при просидби казивали да сте капиталист од сто хиљади форинти, а сад кажете да не можете један шешир да купите.

МИШИЋ: Будући да толико новаца засада у каси немамо, зато смо наумили добре људе у помоћ при овоме претпријатију позвати. Ево, дакле, листа! Изволите записати колико вам је могуће. Што више, то боље! ЈАЊА: У!

ЈАЊА: Велико чест за моју Јуцу. (Тргне жену која је пошла Мишића испратити.) Ашаге! (При врати.) Слуга понизну! ПОЗОРЈЕ 7. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Анатемата, анатемата!⁷ Оћиш да ми изиш глава!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Те звезде су, при опсади града, мамиле војске у унакрсну ватру топова и биле су чувене по томе. Свака од тих звезда била је и сама, као

Он мисли да је требао да их пошаље код профоза. И да их окује, ако устреба.“ Енгелсхофен се осмехну. При помисли да Грк и не сања да је он ишао код тих официра и у затвор, да са њима одигра, увече, партију фараона.

Да су њега, Енгелсхофена, питали, он би био саветовао да им се оставе обичаји при сахрани. Они су дошли у царевину да ратују, а не да буду наполичари комитатима и спахијама. Не треба дирати у војника.

Енгелсхофен је изгледао старији, него јутрос, десет година. При изласку из кола, први пут су морали да га воде и подупиру под пазухом. Био је гологлав и дисао је тешко.

Надали су се да ће живети у истом месту и били су ужаснути, при помисли, да их разместе по разним пуковима. Желели су да остану заједно, као што су дошли, у збег Трифуна Исаковича, у

Сунце је над њима црвенело и сијало се, као бомба. Браћа, Ђурђе и Петар, Исаковичи, при доласку у Темишвар, у очекивању даљих сеоба, били су се населили у једном трактиру, који се налазио преко пута

Била је чувена као играчица, лепих, снажних, ногу, а чувена, међу официрима, и при јахању. Могла је да полегне по коњу и да дигне, у галопу, са земље, бич, или сабљу.

Он није имао ништа против ње, али тај брак није био из љубави и она му се чинила, као доживљај, безначајна. При свом доласку у Славонски хусарски пук, он је добио наређење од свог поочима Вука Исаковича да се ожени, па се оженио.

Лице у први мах врло озбиљно, скоро тужно. Усне, врло лепе, узвијене, при првим речима, мало су јој дрхтале. Она се спотаче и то га као развесели и осмехну се.

Павле није приметио – њене би се крупне очи затварале, и неки срећан осмех јављао се на њеним лепим уснама, повијеним при крају, као да једе трешње. Капетан јој се беше допао отпрве.

Он се сад сећао како се, према њој, држао хладно, а како она заче, већ при крају прве недеље, у браку. Он се трудио да буде љубазан према њој, као што се мазе сироте рођаке, а та стара девојка,

С црном лепезом у рукама, у плавој кринолини. Зато што је била наглува, Исаковичи су очекивали да ће, при разговору, викати и срамотити их, па су гледали да на то припреме Павла, и говорили су му да на то треба бити спреман

Теодосије - ЖИТИЈА

ходио, чудесима дивним уверавајући нас да верујемо теби истинитом Богу, нас ради очовеченом; који си раслабљенога при Овчијој бањи видео, и овога исцеливши и од одра подигавши и одар да узме заповедивши као доказ дане му тобом снаге;

! Требало је да се ти повинујеш благоугодном савету многих, а не да се тако својом непокорношћу противиш и остајеш при своме. И пошто остајеш у својој вољи, тражи ко ће те осветити, нас се то више не тиче! И тако цар уђе у тајну клет.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

„свијетлога цара“, то што су сви „царски синови“, и, што је зачудо код ових осетљивих Динараца, остајали су при томе и онда кад им је за ситнице додељивана „љескова правда“ (батине).

Тако је и у Боки до пре 40 до 50 година било пљачкашких похода. Држала се крвна освета, а судије при умиру звали су се „добри људи“, у јужној Боки „миротворци“.

Несумњиво је да су људи централног типа бистри и брзе схватљивости. Увек имају при себи сва своја чула и дух; готово су увек прибрани.

Такве су најпре невестинске кошуље, ђурђевајке, које су везене на прсима, при дну и нарочито на рукавима који се одликују особитом елеганцијом.

Женска ношња је покривена шарама и везовима који су по изгледу врло давнашњи. Рукави и задњи делови кошуље при дну имају особите геометријске шаре везене црвеном вуницом.

Носи се на глави и спушта се преко леђа. Крут је, од грубе вуне вишњеве боје, са црвеним ресама при дну: често је поткићен белим и сјајним ђинђувама. Сокај носе само невесте, и то прве три године.

Ти су брежуљци главни облик у северном, сухом, делу котлине око Ресна и састављени су при дну од модре и беличасте глине, преко које су песак и кварцевити шљунак. Они представљају старе језерске терасе.

Особито је интересантан стари голобрђански „сокај“, дугачак, тежак, превез, са кићанкама при дну; затим велики женски појас, који се завршује огромним вуненим кићанкама (не ресама), и оне падају с обе стране по

Арбанашка и муслиманска српска села при улазу у Средску и у Сиринић изгледају бедна према православним српским селима.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

! Једино је планина злослутно ћутала. Њезиним тамним стазама већ се шуњао и кукурузима се при- мицао мрки медо. Мачак Тошо и Миш пророк тек су били мало одмакли од свога џака кад се с другог краја њиве јави

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АЉОША: Ја њој писал. ПАВЛЕ: Бар ме данас послушајте, па ако вас не прође то расположење, ако и сутра останете при тој одлуци, онда ваша судбина биће јача од вас, ја вас не могу зауставити. Хоћете ли да ме послушате бар данас?

НОВАКОВИЋ (чита): „На питање нашег сарадника ко је онда могао бити дављеник на коме је било његово одело, при коме су били његови документи, господин Марић вели: „Мислим да ће то бити мој бивши надзорник на грађевини, руски

Он је на себи имао моје изношено одело, он је при себи имао моја документа. Само је он могао бити тај самоубица”. СПАСОЈЕ: Аљоша?

СПАСОЈЕ: Ужасно! ЂУРИЋ: Још ако је... имате ли ви случајно телефон? СПАСОЈЕ: Ето вам га при руци. ЂУРИЋ (одлази телефону и тражи број): Ало, ало... То је господин шеф кабинета? Јесте ли ви, господине Марковићу?

СПАСОЈЕ: Ја ли вам при руци? ШВАРЦ (вади га из џепа): Ја се никад од пасоша не одвајам. СПАСОЈЕ (узима пасош): Тај ћете ми пасош уступити.

Власти ће нам бити потпуно при руци. НОВАКОВИЋ: Судске власти? СПАСОЈЕ: Не, ствар баш и јесте у томе да се не дође до судске власти.

(Анти.) Ваша легитимација, господине? АНТА (збуњено чепрка ио џеиовима): Ја овај... немам при себи... СПАСОЈЕ: То је мој рођак, ја гарантујем за њега. ИИ АГЕНТ (Љубомиру Протићу): Господин?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Знам. Тата ће те убити кад дође! - Скупила је уста, а очи су јој постале мало црвене при крајевима, док ме је гледала као да ме гледа последњи пут. - Неће. Измислићемо нешто, Весна. Ти и ја, знаш?

Она само слеже раменима. Мислила је како неће ни приметити да је нема. Осим ње у кући је још осморо деце, а она је при горњем крају лествице, иако су јој два брата ожењена, а њихово потомство представља нешто, што Рашида, није у стању да

Мангуп сам ја. Стојим у трпезарији крај огледала и у њему при одблесцима сунца гледам своју црвену косу, своју шашаву њушку с пегама и огромне, нечим као зачуђене очи, мислећи не

- подигла је главу, а очи су јој биле замућене док је руком одбијала да јој помогнем при распремању посуђа са стола. Онда је пошла у кухињу, а ја се упутих за њом.

Сат с кукавицом откуцавао је девет. Као и онда када ми је било три године, закорачих уназад при првом откуцају, а мама се насмеши. - Ти, лудо дете!

Хтедох да прогутам пљувачку, али грло ми је било суво. Плесачи при дну ходника почињали су да се разилазе и по томе сам знао, иако нисам чуо звоно, да је одмор већ завршен.

по Сремском фронту, био рањен и заробљен, а онда побегао из ропства да затим, још незалечен, изгладнео и бос, помаже при изградњи земље итд. То је долазило неизбежно као што долазе снегови или кише, те његове приче, мислим.

Била је то јака и радосна светлост, али видљивост је при њој била равна нули. Тамо где је вода допирала до нечег чвршћег видео сам таласе како фосфоресцирају.

В Целу сам ноћ провео на нултој тачки температуре. Крв ме је сопствена издавала при помисли на црвену мрљу која се пењала низ насип.

Доле, у стану, било је неочекивано тихо: ни шкрипа кревета, ни кораци по кухињи, ни чангрљање посуђа при спремању хране за доручак, ни било шта није могло да се чује. Кроз рупу на таваници покушах да завирим у собу.

Тамо, у шупи, они смрде као ђаволи, али она не да ни једног да испечемо, а што је најчудније стари јој при том повлађује. Пре пола године из кавеза су нестала два.

Мислила је при том на моје фармерице и црни џемпер, али је у томе било доста лицемерја. Она није желела да их мењам, јер ма колико

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.

После девалвације купио сам јој и каруце. Но што је најлепше било, при просидби, мати је прићутала, да је Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и

Софија већ потајно заручница била покојног Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног

Тако је певала, као славуј при крају лета. Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у

Тако, било је који су му у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћина вређа.

— Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут. Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори.

Сутрадан их скинуше и укопаше са оном четворицом. При одласку комисије, још је господар Софра све добрим вином почастио.

Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. — Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо?

, на што Шамика и дâ реч. Тако прође бал. Полачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом. При растанку Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. Сви се разиђу.

Из очију фрајле Лујзе види се да јој је мило што је Шамика дошао; познало се то већ при претставци, па сада, разговарајући се, баца поглед на огледало и намешта косу.

Музика свира, наздравља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу. Ето масака!

Сад да знам ’де су, послао би’ им; дуг је већ исплаћен. Тако се донекле разговарају, па се Чамча препоручи и оде. При поласку још рече: „Нећете се кајати”. Кад пред вече, јаве женскима куда ће. Оне су готове.

Црњански, Милош - Сеобе 1

ТАКО ДА ЈЕ МОГАО ДА СЕ ВРАТИ И ДА СЕ ПОЈАВИ, ПРИ УЛАЗУ У СЕЛО, НА ДРУМУ, НА ИСТОМ МЕСТУ, ГДЕ СЕ РАСЦВЕТАН ЈАВЉАО, У ПРОЛЕЋУ, ПРВИ БАГРЕМ 118 X БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ.

Тако да, будећи се сваки час, застење и одмах затим опет заспи, шкргућући зубима. При том, за тај тили час, док опет не усни, шта све не угледа у полусну! Реку што под брегом шуми, испунивши сву ноћ.

један по један, својим страшним трчећим кораком, под шубарама, са својим дугим пушкама, и ханџарима у зубима, као при вежби. Свакоме је видео лик, сваког је познао, сваког се сетио где је који легао.

Огромних груди и огромног трбуха, клонуо, забринут за децу, он се њеном лудилу и крстио и чудио, па и грохотом смејао. При слабој светлости жишка сад, он је виде, онако збуњену од сна, и схвати да ће овог јутра, при поласку, са њом бити

При слабој светлости жишка сад, он је виде, онако збуњену од сна, и схвати да ће овог јутра, при поласку, са њом бити најтеже. Њени пољупци, плахи и луди, који су му падали у лице и под грло, били су мокри од плача.

онако како се дигао са постеље, са великим, црним клобуком сребрних шара и кићанки, што га беше турио на главу при првом скоку из сна, он је пренеразио слуге. Притрчаше му, љубећи га у руку и приводећи му коња, који се пропињао.

Брат му је, по договору, провео ноћ у селу, са децом, да у зору порани и дође да му се нађе, при растанку са женом, чије су се плахе ћуди обојица бојали.

Браћа су се била договорила да преваре жену при опроштају, јер старији није хтео да види оно што је била у стању да учини, у том последњем тренутку.

Меланхолијом која се претварала у ћутање, све упорније што је бивао старији, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, мирно ишао у рат.

Песма преста, настаде граја и брзо се искупише сви. Смирише се кад официри одјахаше коње и кад се помешаше међу њих. При примању шатора, крај ватре, већ су се опет разликовали поједини делови пука, а, при дељењу сламе и вина, већ су

При примању шатора, крај ватре, већ су се опет разликовали поједини делови пука, а, при дељењу сламе и вина, већ су одговарали гласно ротмајсторима.

Чист, плав свод, засут понегде облацима, који су постајали приметни тек при брзом проласку кроз сазвежђа, био се наднео над њима.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако, на пример, девојка у Банату уочи Ђурђевдана сеје босиљак и при том говори: „Ја сејем а суђеник нек дође преконоћ да влачи босиљак.

Девојка која тугује што драги не мари за њу и њену љубав, која се осећа несрећном и немоћном да измени свој положај, а при томе не може да се помири са њим, лако ће поверовати да одређени ритуални поступак или изговорена магијска формула у

¹ Табуи представљају ирационалне забране, с обзиром да се и при изрицању негативне заповести не даје никакво рационално објашњење зашто се треба уздржавати од одређених поступака

У Босни свекрва баца жито на младенце „да буду плодни и да им љетина боље роди“.¹⁷ У Црној Гори младу, при уласку у њен нови дом, посипају житом „да би унела добар плод“.

баре или реке, где се напио жути бик, метну у њу копитњак, по три зрна од глога и од шипка, па је загреју и окупају се при отвореним втарима и прозорима. За време купања жена мора да поједе по једно зрно од глога и од шипка.

, а то се најчешће врши пре истека сунца, за време неког празника, при чему је смер кретања од запада према истоку.

расковник (које има моћ да „раскује“ или „отвори“ оно што је затворено), трава рачан, мајчина душица, жито итд. При поласку на венчање млада, између осталог, треба да стави у недра још и босиљак и здравац, па ће имати порода, верују у

дјевер своју снаху мушким пâсом опаше по кошуљи, да би му мушку дјецу рађала“.⁴⁹ Обичај је у нашем народу да се млада при уласку у младожењину кућу провуче кроз савијен мушки појас.

Негде се, на пример у Херцеговини, још пре свадбе, кад се девојка прстенује, а другде (Фоча) при поласку на венчање, девојка опасује мушким свитњаком да би осигурала мушки пород.

Када се кум враћа са крштења кући, он би требало да унесе кумче тако што улази у кућу десном ногом и да при том каже: „С десном ногом напријед, да се синови рађају, а дјевојке удавају.

Тачније, при опису неког поступка којим се жели унети измена у низу рађања деце истог пола, увек се каже шта се ради када се жели

„не ваља да вади воду из бунара, ни да обрће чекрк, ни мотовило, нити да гледа у воденично камење, јер ће јој се онда при порођају обрнути дете у трбуху“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

сам да кажем и то да су нашој улици непрестано мењали имена све то време, а пошто смо становали на првом спрату, при том су нам увек улазили у трпезарију, отварали прозор и закуцавали своју таблу.

су Стоњанин и човек нешто шапутали, па човек извади из џепа новчаницу од десет хиљада и стави на сто, поцрвеневши при том. Нико је није такао. Новчаница је лежала на столу чезнући да је неко подигне. Али нико је није узео.

прогањане звери која вреба храну, успевао је да се убаци у то међувреме, у тај кратки, готово непостојећи пасаж, и да при том попут клизача на леду изведе окрет и изненада се нађе лицем у лице са будућом партнерком, избегавши да читава

Нервирао га је и дрес од црног сатена при чијем се додиру најежи кожа, комплетна глупост ситуације коју није могао избећи, сусрет са професором вечно увученог

Ево, дакле, једног човека који има све, и једне девојке која нема ништа. Није ни приметио да се већ при крају предјела заљубио у своју гошћу. Она је приметила да се мало нацврцао.

Доручкује млаку кока-колу, руча виршле, вечера сендвич после диско-клуба, где покушава да игра, личећи при том на дресираног медведа. Они досадни пријатељи, који му сада помало недостају, сви су га напустили.

Превео је ту реченицу са енглеског на свој матерњи језик. размишљајући при том како неке сасвим обичне ствари звуче различито на другим језицима.

Разгледала је његов успех са радозналошћу која ништа суштински не мења у тој старој, уклетој вези. Имала је при том поглед медицинске сестре која је осуђена да седи покрај узглавља болесника чија болест не изгледа лепо.

), и због тога што се у сексу употребљавају предњи упори! Јен' два, јен' два! При том имаш емоција колико и електрични вибратор! Мора да ти је после досадно, а?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кад помислиш да је отимао градове, да је у збору и при соври сједио до владике и барабарио се с ђенералима!... Ама чуда да нема више Црногораца, као на данашњи дан!

Све осим његове, бјеху ниске, без прозорâ; његова, при крају, бјеше виша и дужа, а при источном забату издигла се кула на два боја с прозорчићима.

Све осим његове, бјеху ниске, без прозорâ; његова, при крају, бјеше виша и дужа, а при источном забату издигла се кула на два боја с прозорчићима.

Тек тада видје покућанство и распоред, три дрвена кревета при стијени, двије богате оружнице, полицу за стôне судове, два велика шарена ковчега, у једном углу разбој, у другом

Овај мој јутрос ми рече: „Нека, нано, имам ја сада друга, при коме ми је све остало ништа! Ако ће се он женити и ја ћу!“ Чујеш ти те работе! Већ без тебе не може ни на то помишљати!

За њим изређа их се четири-пет, и већина их паде. Кад им тога би доста, почеше се играти заплетене игре „прстена“, при којој треба: прстен, марама и девет капа.

— Био је био, као снијег, нâко реп му при врху и ноге над папцима црне! Имао је рогове вилашасте. — Врача ли се у вас плеће, Јанко? — запита Рако Мргудов.

наредио ђаку Мурату да изиде пред врата манастирска, па да биљежи све главаре редом, како буду долазили, па, кад буде при крају летурђије, да донесе попис у олтар! Владика се мало замисли, па га погледа задовољно: — Видиш, то је паметно!

Мало-помало, Придолажаху и други, те, при крају службе, ђак Мурат једва се прогура кроз гомилу и уђе у олтар да владици прочита списак главара.

дјела, путописи, њеколико свезака велике француске енциклопедије, њеколико класика талијанских и француских; при дну нађе доста и српских књига; у столској кутији откри мноштво рукописа, бјеху биљешке, нацрти државнијех написа,

Равница је испресијецана притоцима језерским. Тврди Жабљак намрштио се на главици. Његдје, при дну брдашца, заодјевена четином, бјеласа се црквица. Свуда различитост и јужна питомина. Јанко се не могаше начудити.

Ето ти! — Много церемонија! — рече Јанко за себе, па запита гласно: — Шта бих ја поклонио Анђи? Имам при себи осам цекина; да јој дам четири! — Много је то, чôче, и њекако није у реду да јој поклањаш само аспре!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МУЖ (оцу): Гди су новци? ЖЕНА (мужу): Гди је капа? ОТАЦ: Ког врага, шта је то? МУЖ: Јесте ли ми при прстену обећали да ћете ми новце, кад оћу, положити? ЖЕНА: Јеси ли ти мени казао да ми код тебе неће ништа фалити?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

То значи да се при процењивању дечје књижевности ваља увек држати високих и највиших естетских мерила. Кад се она запоставе, долази до

Чини се да је искључено да писац криминалних романа напише уметнички значајно дело. Он се, при првом кораку, запутио ка ближим и нижим циљевима, и себе искључио из праве игре.

могу навести и на читање вреднијих текстова, и што притом не дају онај скоро начелни отпор који многи одрасли показују при сваком случајном сусрету са озбиљном уметношћу.

Деца су, и иначе, вођена и усмеравана при сваком кораку у животу, она сама ни о чему не одлучују, па је и разговор о њиховим жељама и потребама, могућностима и

Ни критеријум разумљивости, најзад, не треба постављати престрого: и ми, одрасли, при читању многе ствари само наслућујемо, друге нам промичу, а неке тек при поновном сусрету откривамо.

не треба постављати престрого: и ми, одрасли, при читању многе ствари само наслућујемо, друге нам промичу, а неке тек при поновном сусрету откривамо.

Највеће тешкоће јавиле су се при покушајима да се деци, путем писане речи, наметну извесне моралне и друштвене норме, које су, и иначе, сумњиве, тешко

Није лако пронаћи примерено рухо и тачан тон при поучавању деце, нити је вештина забављања детета доступна сваком. То је нарочито тешко кад је реч о предшколском

Кад се обраћа деци, многа од тих изостављања и позивања на подразуме-вајућа знања нису могућа.”14 Најзад, при процењивању дечје књижевности, уз поштовање њене посебности, ваља, увек, имати на уму дух целине, општа мерила

уметности: текстови без стила, духа и имагинативне снаге не могу се прихватити само зато што не задају тешкоће при читању.

Тада, при строгом приступу и одмеравању, највећи део хумористичке, а с њом и дечје поезије, показује мањкавости које се не могу

је прештампавана и тумачена деци, ваљда зато што је толико проста и декларативна, и што не тражи никакав напор при тумачењу.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: Кад Србљи извојују слободу, онда ћемо славити. Сад нам није до тога (Пева.) Устај, устај, Србине.... (При концу сваке строфе вичу остали.) Живио!... 4.

МИЛЧИКА: Није. Зашто тако хитно? ШЕРБУЛИЋ: Имамо важна посла. МИЛЧИКА: Ви сте се при цепању протокола баш показали. ШЕРБУЛИЋ: Да, протокола, протокола. Оће ли скоро доћи? МИЛЧИКА: Ја мислим да оће.

СМРДИЋ: Е, Србин је луд од постанка. ШЕРБУЛИЋ: Саветуј ти њега, учи ти њега, моли га, куми га, он остаде при свом. Милош Обилић не мари да пропадне царство, само да истера инат.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Исто тако сам захвалан г. др Војиславу М. Јовановићу, сталном доценту Универзитета, који ми је помагао при скупљању и изради илустрација, и г. Милану Богдановићу, студенту филозофије, који је израдио регистар особних имена.

Али, при свем том, осећао се сталан и знатан културни напредак у свима правцима народнога живота и у свима слојевима српскога

М. Бођански. Прво је штампан 1841. у Сербской пчели, потом га је објавио Бођански 1861. у Чтенія при императорск. обшествъ исторіи и древностей российскихъ (књ.

И РАЦИОНАЛИЗАМ РУСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 1) РУСКИ УТИЦАЈИ КОД СРБА У XВИИИ ВЕКУ Први ступањ при прелазу из средњовековне писмености у модерну књижевност представљају српскословенски писци, који заузимају период од

У спеву има много историје и појединости, често сасвим техничких, о распореду трупа при јуришима, о броју пукова и батерија.

Орфелин, који је у то доба био мали чиновник при митрополитском двору, није смео потписати овај антиаустријски и антијерархијски патриотски и политички спев.

Разболевши се на путу за Свету гору, он је до почетка 1764.30 учитељевао при манастиру св. Петке у Маинама, у Боки Которској, и тада га је црногорски владика Василије Петровић рукоположио за

кога је друго издање изишло у Пешти 1806, и превод с немачког Слово поучително Господина Георгïа Иоакима Цоликофера, при Реформатовъ обществу, немецкаго предикатора. у Лајпцигу 1788.

Човек је утолико слободан уколико сме и може да слободније мисли и расуђује. Народи »који само при старим мњенијам и обикновенијам остају, морају, како год остали азијатически и африкански народи, у вечној и очајној

Учити тај језик значи губити драгоцено време, а »само простота и глупост задовољава се всегда при старинском остати«.

1790. руски посланик у Бечу кнез Димитрије Голицин узе га за свог секретара. После кнежеве смрти био је при српској шампарији И бавио се народним пословима. Као домаћи учитељи руског протојереја у Бечу, оде 1796. у Русију.

Научио је одлично латински и грчки, и при калуђерењу узео име Лукијана Самосаћанина. Из сачуваног списка његове библиотеке види се јасно колико је велико било

Милићевић, Вук - Беспуће

А ујутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима , он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао да га прими.

знао да га мрзе и да га се боје; њему је та мржња годила и он се њом поносио, говорећи о њој са ријетким задовољством, при чему се на његовом лицу јављао један чудноват, зао осмијак.

Они су скочили боси и необучени из кревета. У другој соби, при свјетлости мале лампе, стајала су два сељака, мокри и покисли, са извраћеним дугим кожунима; са дугих, прљавих јарећих

убриса сузе, не рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши да се с њом пољуби при одласку.

се то све свршити онако како она жели, да ће њезину срећу повећати једна казана ријеч у посљедњем часу, и она дрхташе при помисли на то. „Зна ли тај човјек шта се збива у мени?“ питала се она. Тренуци бијаху дуги, а времена све мање.

Он осјећаше сву студен овог неразумљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити да оде.

сву студен овог неразумљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити да оде. Куњаше читавог дана.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И као свако умиљато јагње, сисао је две овце. Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту, или већ тако неком, не би ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није

Е, тога смеха онда! И то тако иде из дана у дан, сваки дан. Таквим комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на »џандару«. — У шта играмо, Швабо? — пита га Јова. — Са једна кафа!

Тако је напредовало из дана у дан. Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија. Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.

још и ђаволски сјактило од зноја, те тако је учитељу, богме, прилично труда требало да умири узнемирене духове дечије при појави овога новога госта.

— Не знам! — А знаш ли зашто сам те био? — Знам! — Е, кад знаш, а ти сад ’ајд’ иди па вечерај! А знам да си при добром апетиту! Јер билијар, и оно движење и ово моје макљање — кажу да жестоко отвара апетит.

Било је увелико пролеће, при концу маја месеца. Већ се смркло. Сто већ постављен још завида, јер је газда Радисав миловао завида вечерати и раније

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ао века, Млада века, Сад на коњу, сада пешке, Сад код Јаше, сад код сешке, Сад при чаши, сад у колу — Гледај, боже, браћу голу!

Јер он то главом на путу чекаше, — „Не бој се, Васо, ја дуг увек враћам, Ма када враћам, ја поштено плаћам. При себи пушак' ја видим имадеш, Шта мислим сада, мним да и ти знадеш, Од моји која можда биће боља, Избери брже коју

Четир дана стаде тако, А он при свом све једнако. 57. А ја опет, ка и досле, Удри гуди све једнако, Док не догна понајпосле, Те с' опрости са

“ При столу овде тако ови раде. У страни седи један седи власи, Наслонио на руку стару главу, Обара доле тужно своје око

Она се труди да га задржи од пута, опомињајући му разне путне незгоде и опасности. Но он остаје при свом намерењу. Напослетку она коммт міт дер Фарбе херауѕ и рекне: Безопасан може да ћеш Шпиље избећи ноћ, Но

То је почетак. Сад иде кратко мотрење предмета наоколо, и ћут при томе.1 После долази прави опроштај: прво од Дунава, затим од гора виноградски. При последњем падне певцу берба на ум.

1 После долази прави опроштај: прво од Дунава, затим од гора виноградски. При последњем падне певцу берба на ум. Он опомиње веселе њено, коло и подскочице, и свршује са: (у трохеји) Лепо овде

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

То ти је овај тијесни живот, ђаво да га носи! СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ Кад је стриц Ниџо при кући, онда ће ти разне скитнице и потукачи нерадо увратити код нас.

као кад кобила осјети да јој је ждријебе негдје у близини, па му се јавља, њежно, преко пуних уста, не заборављајући при том свој најважнији посао, пашу. — Ињи-њи-њи, ихи-хи ... Пригушено рзање убрзо прерасте у гласан, грохотан смијех.

Што дужи живот, и синџир дуљи, и још све тежи, земљи те вуче. Нејасан при мјесечини, слуша га брат Раде пажљиво и, не трепћући, разумије човјека. Зар и сам није везан уз тешку црну земљицу?

Је ли глава на пањ, јест, али ја остајем при својој! Сава се сјетно осмијехну и озарено изјави: — И мученик је слатко бити кад ти је само нешто за срце прирасло

нешто ...Подскакује ти за њом срце као шуто јаре, а ти више не знаш јеси ли будан или гледаш у сну, јеси ли при себи или си бенаст, да ли си још човјек од ове земље или те већ нечастиви зауздава и узјахује, па да с тобом удари

били начисто с тим који од њих иде да загледа и бегенише цуру за себе а који је онај споредни, тек да се нађе камарату при руци.

) — душу дао за чиновника војног суда. Ни дао бог онај општински Раде. Још му је ту при руци и стамени Весо Кукољ с ловачком пушком, нека комбинација војно-цивилног стражара, а то сваког окривљеника посебно

Понио је уза се неку торбицу, џакче, а можда и врећу, нек се нађе при руци. Треба, брате, помоћи при евакуацији, само нека душманима не остане.

Понио је уза се неку торбицу, џакче, а можда и врећу, нек се нађе при руци. Треба, брате, помоћи при евакуацији, само нека душманима не остане.

Је л јасно, другови, а? А самом Илији, откад је добио сат, заиста се нешто разбистрило пред очима као да при себи има неку тајанствену лампу па је само дигне у висину очију и — гле!

— Е, ђаво те мето на свој ненародни наковањ, куд сам сад пристао с тобом! Дошло некако Илији тако при души као да се у овој октобарској ноћи изгубио и скренуо некуд с линије народноослободилачке борбе, а његова једина

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Од неприлике направио прилику. И себи, али и теби. Сад је ојачо позицију... Не можеш да кажеш да при том није мислио и на тебе. То му се мора признати. Кадија и ага — ко бог и шеширџија!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

цвећа за Тоду, донео јој воде и сео би на праг од њене собе, чекајући да га она позове, те да је полије, помогне при облачењу и чешљању. Она се није њега стидела. За њу он не беше мушко, човек, већ обичан свакидашњи створ.

А још кад се боље загледа она нежност и финоћа беле и провидне јој коже; оне фине, нежне маље испод косе, око врата и при крају образа; и оно колутасто, једва приметно руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина, љупкост и

јој коже; оне фине, нежне маље испод косе, око врата и при крају образа; и оно колутасто, једва приметно руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина, љупкост и драж, што се показиваше при сваком њеном покрету.

колутасто, једва приметно руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина, љупкост и драж, што се показиваше при сваком њеном покрету.

Угибање твоје заобљене снаге постаде топлије и страсније; лице изразитије, уснице ти дођоше руменије а при крајевима тамније и оштрије... Опет смо се виђали и то сваки дан.

Набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у при јатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили

Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има. Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог, још не протеклог извора...

(1899) СТАРИ ДАНИ ЂУРЂЕВ-ДАН Ако икада срце заболи, душа се раздрага и слатка туга обузме душу — то је при успоменама на прошлост, минуле дане, родно место, другове из детињства...

Одједном изиђе и моја. Познадоше је по црвеној врпци. Мати је, при преводу, поче извртати. Али узе друга жена и поче је преводити: „Не бој се ти мене!

По пољу, свуда око ње, виђаху се људи, како по избразданим засађеним њивама раде при фењерима. На истоку оцртаваху се брегови и била планинска, одударајући од тамнорујна неба, на коме требаше да изиђе

Шалим се ја с њима, јер знам да ми мати није ту. Она је онамо, иза винограда, при ватри, где заједно с комшиницама из суседних винограда пију кафу и нуде се ракијом.

Ту је било свилених шалвара, антерија, минтана, лакованих папуча и ципела. Све оно што се при раду прља... Почех да тражим што за јело, једнако слушајући шалу, смех и кикотање наших што су брале око пута.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

учени људи мисли своје на општему целога народа језику пишу, онда просвештеније разума и свет ученија не остаје само при онима који разумевају стари књижевни језик, но простире се и достиже и до сељана, преподавајући се најпростијему

своје најбоље књиге на свом дијалекту с гражданским словам штампају, Само простота и глупост задовољава се все[г]да при старинском остати.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ (при погребу, на венцу, 1901) Дух му се давно у небо отео, нашим се славно споменом одео. Одусто јадну тамницу

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Он се за њ био одушевио и од њега много очекивао, стављајући га по вредности одмах поред Рјечника и песама. Али при том треба имати на уму оно што је Вука водило у целокупној његовој делатности; наиме, његову заветну мисао о нужности

2. Служили смо се, по правилу, првим издањима, односно оригиналним текстовима скупљача. При томе, приповетку смо уносили у целини, без икаквих измена и поправака, ако је задовољавала наш критеријум, или је

Теорије књижевности, тим пре она не може бити од значаја за народну приповетку стварану редовно у импровизацији, при чему је њен стваралац испредао и своју мисао и облик за њу. 4.

Цар јој учини по молби, али при свем том царска кћер опет подозријеваше на слушкиње. Да би дакле и у сну виђела и онога, који све са астала поједе и

Змајева мати му рекне: — Срећан си што ме одма при првом поздраву матером назва, и к руци ми приступи, тим си ми постао син. Ја имадем пет синова змајева.

— Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек. — Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга сиротиња, без икаква смока?

Кад то спремиш онда ми дођи и ја ћу те изнијети. Али мораћеш при томе на ово пазити: кад те будем горе носила, чим ја и кадгод зинем, ти ћеш морати сваки пут бацити у мој кљун по

Марко лати се сад посла, и боме спреми све онако као што му је орлетица рекла, па оде к њој и рече јој, ако остаје при свом обећању, да се спрема с њим на пут, јер он је приправио попутнину.

једанпут, а Марко не имајући што да јој баци, брже боље зграби за свој лист, искипе га цијелога и баци јој у кљун, а при том од велике муке и бола учини кроз стиснуте зубе м-м. Утоме изиђу и горе.

Онај други остане при своме, и тако се приволи и овај па му рече: — Кад је тако, да ти је просто, ето дели сам како знаш.

Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо

— и тако даље. Али војник оста при својој: тако или никако! Кад цар виђе да га не може одвратити од намјере, даде му што је тражио и отпушта га од службе.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Доста. Што год видиш, да си добро урадила, остани при томе постојана; речма и претњом не дај се поплашити, докле и сам не увиди, да је криво имао.

МАКСИМ: И ја, што су ме преварили. СОФЈА: При свем том, кад Макси ова ствар није по вољи, ја се одричем ти сто дуката и уништожавам сведочанство, које је мој муж о

се у истом саставу налазе, избегавају, као: у каталогу се уписују, ни су, Божим, најтврђиј и најпостојаниј, остадци, при првом почетку, прилозе, каталозе, егземплар, часшя изя итд., одговори г.

(На страни.) Овај би ми дечко мого помагати при писању земљеописанија. (Јасно.) Откуда си ти, драги? МАНОЈЛО: Ја сам терзијски момак, но познат сам са Исајлом.

„Човек је човеком само через разумну душу“ и зато треба да се разум бори у прибављању умне и душевне ране, и то само при првом почетку, а при другом и трећем почетку биће му много лакше. МАНОЈЛО: О, да лепи речи!

через разумну душу“ и зато треба да се разум бори у прибављању умне и душевне ране, и то само при првом почетку, а при другом и трећем почетку биће му много лакше. МАНОЈЛО: О, да лепи речи! Кад би само смисао њиов знао.

Право ваља рећи, да се и у притварању као и при сваком другом занату, упражњење зактева. Али оно дрво, оно, шта је имало с њиме посла? Јесен није, да надгледа воће.

ЉУБА: Спјеши, спјеши милој мојој, Мог сушчества богињи. СТАНИЈА: И тај се усрећи, кад узе богињаву. ЉУБА: При расвитку рујне зоре Кад као ангел почива, Представи јој лице моје Обајањем њежног сна.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(Преши јој песницом.) Чекај, палигорко, научићу ја тебе! ТРИФИЋ: Она ми се види као да није при себи. СРЕТА: Шта није при себи? Бесна је она, напуштена, а не луда.

) Чекај, палигорко, научићу ја тебе! ТРИФИЋ: Она ми се види као да није при себи. СРЕТА: Шта није при себи? Бесна је она, напуштена, а не луда.

СУЛТАНА (трчи код Трифића): Јао, не дај ме, не дај ме, Трифићу. ТРИФИЋ: Остави је, Срето, видиш да није при себи. СТЕВАН: Господине, биће оно што сам ја казао. СРЕТА: Шта, Стево?

СРЕТА: Пело, ти, шта си се удрвенчила? СУЛТАНА: Приповеда се да је официр неки при командирању војске, опазивши изненада свога бившег учитеља, који је строго с њиме поступао, клобук с главе пред њим

Лалић, Иван В. - ПИСМО

(10. ВИ 1989) ВЕЖБА Асфоделе, суноврати Које црно сунце злати, Жута звонца која звоне При проласку Персефоне, Суноврати, асфоделе Око којих зује пчеле; Биће меда, зујем веле, Од нарциса, од имеле, Горког

Уљанице божја У све нижој ноћи, Безразложна милост Гориво је твоје; Зато кажем здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године све краће, Даљине све ближе, А све скупље речи: Звездо, моли за нас. (5.

читачи И гонетамо значење му гневно, Ми суђеници, присилни тумачи Заданог писма које смислом прети Из сваког слова. При том понављачи — Понекад назреш у ваздуху, лети, Небеску ружу која милост зрачи — И то је знак, ал основа се

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Све. Џоњајући онако изнад белог листа хартије, сетих се снова моје блесаве младости. Једанпут, било је то, мислим, при крају трећег разреда, у нашу школу стиже телевизија.

Друг Топ се прикључио народно-ослободилачкој борби већ при крају 1945. године, када је било најтеже погодити ко ће да победи.

на крају — грозно неталентован пејзаж у уљу, који му је уваљао неки шмекер-сликар, када је осетио да је матори поново при новчаницама. Потпуно шашаво, на часну реч! Најпре се испоонесвешћујемо, а онда почиње игра замена.

— Знаш добро шта се све прича о тим вашим журевима ... поврати једва дах — па сам, за сваки случај, тела да се нађем при руци! У реду, некако загладим ситуацију и кренем с представљањем, кад одједаред звоно на вратима!

Не да је у њега умотамо, већ да га уваљамо у комисиону, уколико у том тренутку не будемо при лови, а нећемо бити, то је сигурно. И тако, седимо и чекамо Нову годину, као и толики милиони програмираних мамлаза.

Када бих при руци имао нешто чашу ружице, подигао би је у ваше здравље; овако ћу само са водом! Докле, наздрављам вама, нашој новој

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

САН У ИСПОСНИЦИ 106 ДОРОТЕЈ РАЧАНИН: СЛОВО У ПЧЕЛИЊАКУ 107 ТЕОДОР РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА ДУДОВИМ БУРИЋЕМ, КОЈИ МУ СЕ, ПРИ БЕЖАНИЈИ, ИСПАВШИ ИЗ ВРЕЋЕ, ОТКОТПЉАО У ДРИНУ 108 ИСАИЈЕ РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА РАЧОМ 109 НЕПОЗНАТИ РАЧАНИН: ГЛЕДАЈУЋИ ЗЛУ У

Крвопилац где крв пије, игра рубац од мантије. Грабеж-сенке, при фењеру, вечерају грех-вечеру. Вито перо од чемпреса умирује руку беса.

смо похару, неке грубе момчине како краду дукате; видјеле смо грешника у свијетлој кошуљи гдје набраја злочине при свијећи дрхтавој. - Лупне трупац трỳпчићем у таванску гредицу. Свирну врата сипљиво: мрачна шпила - пећина.

Широм врата смију се док гуслице грцају: Тпећy свеци врго... при... (Приказују муње се разгаљеним гостима.) - Мачку очи зврцају у пијевца куваног.

Уз трмке трајем, молитвен у брују. ТЕОДОР РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА ДУДОВИМ БУРИЋЕМ, КОЈИ МУ СЕ, ПРИ БЕЖАНИЈИ, ИСПАВШИ ИЗ ВРЕЋЕ, ОТКОТПЉАО У ДРИНУ Још котрљ чујем, мученице жута, и удар тмуо.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Всјачески! Но ту треба изображено сердце, које ће тако чувствовати; при том и женска персона мора бити особити качества, особити својства, и врлине духа и тјела, која ће моћи такову љубов у

само види изворе моји прихода, мислим да неће имати шта млого примјечавати, но јошт ће му бити мило да његова кћи при тако великом богатству свет у удивленије поставља... Само ако иначе буде његова воља.

ЈЕЛИЦА: А како не би кад је лепши него Аполо, као што Коцебу пише; а видила сам сама кесу дуката у њега. При том име „милостива госпоја бароница“... О, татице, ви не можете ово емфиндовати. Да сте само један дан били у Бечу!

Имао је штете до једно по милиона талира. МАРКО: По милиона талира! МИТА: Ви знате шта једна галија коштује. При том друге потребе, баронове ствари, архива итд., пак ето ти по милиона, ако није и више што. 3.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ПИЈЕТАО И МАЧАК При крају шуме, у доба давно, Мачак и Пијевац живјели славно. Кућа им била од једног спрата — прича је о њој кружила

“ „Остани, куме“ — лија све гуче, моли га, зове, за руку вуче. Ал јеж, тврдоглав, оста при свом. „Дражи је мени мој скромни дом!“ Шуштећи шумом јеж мери пут, кроз грање месец светли му жут.

“ Потеже чича секиру тупу: фикара-фик! — посече Ћиру, запуши рупу. „Ево ти, Ћиро, службе при руци, буди ми спреман, права пушка, чим пође њушка у ливаду, слободно чупај, боди и вуци.

ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО (КИЛИМАНЏАРО, АФРИЧКИ БРИЈЕГ: ПРИ ДНУ ЈЕ ЖЕГА, ПРИ ВРХУ СНИЈЕГ) Једнога снијежног дана три се другара сложе да пођу на далек пут: слонче од

ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО (КИЛИМАНЏАРО, АФРИЧКИ БРИЈЕГ: ПРИ ДНУ ЈЕ ЖЕГА, ПРИ ВРХУ СНИЈЕГ) Једнога снијежног дана три се другара сложе да пођу на далек пут: слонче од порцулана, мајмун од

Она, она . . . свуда к'о у бајци, а тек при дну: „Нисам пис'о мајци.“ А касније, облак за облаком, писао сам с нескривеним јадом: „Овај живот невјера је сама,

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Могу ли вечерас прећи тамо? — Свакако. Поштанска лађица биће овде кроз један сат. При повратку она се дотиче Већег острва; можете са њом поћи. Само не знам како ћете се вратити. Бићете приморани да ноћите.

— Опасно и тешко; мом сину и мени требало би више но дупло времена за веслање. — Има ли опасности при одласку? — Били бисмо сасвим исквашени од таласа. — То би се већ осушило.

Чамац пристаје испод мојих ногу али га ја апсолутно не видим. Распознајем само шумове покрета при скидању весала, при искакању људи итд.

Чамац пристаје испод мојих ногу али га ја апсолутно не видим. Распознајем само шумове покрета при скидању весала, при искакању људи итд. Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија!

Отварам прозор. У авлијици, између позадине крчме и језера, послуга при слабој светлости пере судове: — Васкес! — Ево ме, господине! — Немам воде.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ту и тамо је падала пред нас, без треска, нека црква. При томе се није разбијала, нити се распадала или растурала, остајала је цела, на изглед кречна и суво обојена, у ствари

два сина сигурна у свој лик по њима сунчев сјај бриди венци трепере још мало па ће њиховог оца да посеку при крају жетве Јуноше високе усред рата и песме расту на брду својим сјајем и стакленим мирисом метве Има један

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Море ћу да их уврстам ја, не брини ти то! ПОЈАВА ИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (при њеној појави сви заћуте, размењују само погледе и дају једно другом знак да се пред њом не говори.

Даница доноси на служавнику жито и служи их). СИМКА (још при појави Даничиној гурне лактом Виду, која седи крај ње, и шапће јој): Но, хвала богу, кад су се сетили и да нас послуже.

ДАНИЦА: И ви се, мислите, не би поколебали при сусрету са каквом богатом наследницом? АДВОКАТ: Верујте не, чак кад бих ту девојку и волео, јер сам уверен да би она

МИЋА: Дабоме!... ПОЈАВА ВИ ГИНА, ПРЕЂАШЊИ СИМКА (при појави Гининој): Баш овај час кажем пријатељ-Мићи: ова наша прија-Гина завукла се у собу па по цео дан плаче.

Смем ли? АДВОКАТ: Али смете, забога, ја остајем при речи коју сам вам дао. ДАНИЦА (необично задовољна): Извините, молим вас; одмах ћу се вратити, али морам да тркнем до

АГАТОН: Па је л' малопре донесмо резолуцију да је пљунемо? МИЋА: Па ви који сте жењени можете остати при тој резолуцији, али ја...право да вам кажем, мислим се нешто: зашто би толико имање отишло туђину у руке?

АДВОКАТ: То сте добро урадили. АГАТОН: Умем ја то, а и морам се наћи при руци нашој рођаки. Она је добра и скромна девојка, не би она умела да се носи са алама и вранама, а тетка је стара,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Цео народ иде... Не вреди плакати, опет ће доћи. Да бих их утешио, причао сам како рат не може дуго трајати при овако усавршеној техници. Али моја мајка као да то није ни слушала.

— А о шта ћу да се одупрем ја? — запита један који је стајао при отвореним вратима. — Ти се згури, а кад наиђе мост, ти се онда наслони... — Да ти мало прочибука леђа...

Иди нађи батеријског наредника и реци му да ти дâ ново одело и осталу потребну спрему. — Разумем! — понављао сам, а при поласку замало да војнички поздравим и готово стидљиво се дохватих за шешир, и упутих у правцу оних шатора и људи

ми прича како је одређен да са војницима донесе сламу за простирку и да се ја не бринем, он ће уредити наш шатор. При изласку из касарнског круга успорих ход, да би ме стражар уочио.

Отпоздравио сам га немарно. Био сам тада горд на моје две звездице. При сусрету са војницима нарочито сам их посматрао, да би ме поздравили.

Пољаном се разлегало: „Ја.... ја“, у разним тоновима и октавама, док се један при помену: Танасије Првуловић, продра из свег гласа и одјек се одби о зидове штала. — Ти, Тасо, као да си гуштере гутао!

Посилни су довлачили сандуке официра, подофицири су слали војнике у варош да им купе разне ствари. При улазу је стајала маса луди и жена.

А луди, сићушни, малени, промицали су са фењерима. При овој светлости цаклио се челик и светлуцале очи коња, чије су упола осветљене фигуре изгледале огромне.

хоризонт, тамо негде према Сави, где су се с времена на време видели кратки одблесци топовске паљбе, као сијавице при сушном времену. Можда нам је ово последња безбрижна ноћ... Ко зна? После поноћи чуло се кратко: „Устај!... Дижи се!

А колико је тек мртвих пред нама. При сваком овом пуцњу, од којег земља трепти, падају мртви и рањени... И целу ову масу здравих и снажних људи воде на

Померисмо се још за један километар, онда се наново заустависмо. Цер је сасвим близу. Дрвета се јасно виде. При Врху опажамо неко кретање... свакако су то војници оне батерије.

Маршујемо поред већ зрелих кукуруза, пожњевених или изгажених њива и напуштених засеока. При застанку слушамо удаљену топовску паљбу и цвркут шева.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

знате — ћата. Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку. Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на своје место.

Паштила се да се навикне на лепо опхођење, на милостиве, пријатне речи, али при најмањој неповољности, она ипак плане и испољи јасно своју простачку грубост. — Играте се, децо!...

А, Богосаве, седи, рече он ћати, који се слатко смејао одговору његову. — Голаверија смо, брате, сви па то ти је, при дружи им се ћата овим фамилијарним тоном. Љубица плану и намршти се.

Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше. Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше

Јамачно се још у себи смејао како сам морала брзо послушати«. При тој мисли обузе је гнев. »Нека га... нек види да и ја нисам баш«...

»Шта ли је то иза мене ? Да није пандур ?... Како га нисам опазио !«... При крају причања отворише се позната врата, уђе депозитар и зађе некуд иза Гојкових леђа.

Из друштва се издвоји један младић, веома леп и отресит, као што она при својој забуни опази, и представи јој се учтиво. — Лаза Петровић, овдашњи учитељ.

болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога света. При издисају беше сама Љубица.

— Само тебе кад имам, тебе... Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га. При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде. — Зар је време да идемо?

— И ноћили су заједно... ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању. — И ти си пошао к њима? — Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу. Па ја да га зовем..

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

хришћански граничар у турској војсци моба - народни обичај узајамног помагања суседа (обично момака и девојака) при већим сеоским радовима; учесници у таквом раду су мобари мурећеп - мастило, црнило, тинта Налбантин - поткивач коња

куповина и продаја као трговачки посао, купопродаја, трговање; погађање при куповини и продаји; 2. трг, тржиште, пијаца, вашар; 3. роба која се продаје; 4. новац, зарада од продате робе; 5.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Немам ја времена данас за позориште! А није ни ред. Треба и Гини да се нађем при руци. Видите шта их је снашло? ВАСИЛИЈЕ: Тај њихов син... СИМКА: Секула? ВАСИЛИЈЕ: Колико има година?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Песников отац мислио је, и причао, да је отуда и име њихово, које су добили при сеоби из Црње у Итебеј. Може бити. У сваком случају, у Итебеју, код цркве, и сад стоје три куће Црњанских, мојих

У Министарству војном остало је много његових рукописа. Ја се никад нисам трудио да добијем увид у ту хрпу рукописа. При крају живота, Паја Путник је био особењак, нежења, а много се љутио на ону грану своје породице која је, у Србији, од

Ја и сад памтим, како сам, у Иланчи, при школском распусту, читао уводне чланке Светозара Милетића, преписку Светозара Марковића и ратни Дневник Пере

Па не само то, него учествовао и при демонстрацији социјалиста у позоришту (приликом представе Бернстеновог Лопова). Полиција нас је саслушавала.

За време најсвечанијег тренутка службе, при изношењу плаштанице, у цркву би упадао наредник, са два војника, под клобуком, у цокулама, да смени стражу.

Међу побуњеницима није било само Славена, било је револуционара свих народа у Аустрији, али је схватљиво што сам се ја при томе, поетски, сетио Сења и Неретљана.

што је о мени један хрватски књижевник рекао, да Банаћанин не може осетити лепоту Јадрана, или разумети Тоскану. При свом повратку из Париза, године 1921. у лето, становао сам код Миличића на Хвару, у његовој рибарској кући, у Лучишћу.

Чекрци шкрипе, дижемо сидро. Излазак из Новог био је ведар и плав, при заласку Сунца. Нови, са својом плажом и свирком војне музике, са белим одећама жена, као малим једрима, остао је у

Видимо другу барку сасвим јасно у широком заливу, између острва, приближујемо јој се све више, и, најпосле, при светлости фењера, прилежемо уз њу. Први акт лова је завршен.

А показали су ми и село. Коста Путник био је тада узео седамдесету, али се при уношењу џакова, утркивао са синовима. Он од мене није ништа крио.

Биле су лепе, много лепше него што се мисли, у граду. Тек после удадбе, при тешком раду, и побачају, та лепота се губила брзо и претварала те лепе девојке у погрбљену, јетку, сасушену, жену.

“ каже негде Бранко. А полицијски писар Никољче у Београду: „Неки Бранко, да одмах у полицију дође!“ При почетку XX века наш народ је био заостао у XИX веку.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Ама, јеси ли ти при себи?... Па зар и има где на свету магараца с пауновим репом?! — рече газда, загледавши се слузи у очи, мислећи да је

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

за ретке заслуге и пожртвовања према отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је, при прегледу, нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде.

одакле се награђују присталице владине политике; друго, тај закон, који изгледа тако наиван, доста може помоћи влади при изборима народних посланика да, уз остала средства, истера своју већину у скупштини.

— рече министар и погледа ме клонулим, помућеним погледом. — Заиста је ваш положај врло тежак при тако огромНом раду. Без сумње сте размишљали о каквом важном финансијском питању? — приметим.

Него, пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се изабере председник, потпредседник и секретар збора.

” Ова резолуција би једногласно примљена у начелу, али при бурној дебати у појединостима би још усвојено да се код 2. тачке дода код „дивље” још и реч „одвратне”.

промарширати победоносно кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.

Опасности велике не указаше се, па и несрећних случајева не беше. Наравно да се при тако великом предузећу ово мора рачунати у ситнице: једну жену ошину трн по левом оку, те је привила влажну крпу;

Али тврд је човечији живот. Вођа је имао ретку срећу, те се при паду задржао, као и увек, на неком џбуну, те се није повредио, а успео је да се полако искобеља и изиђе на обалу.

— Ја нећу утицати на вашу слободу, — рече начелник — и тражим од вас да останете при свом убеђењу. Боже сачувај! Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало,

!... Којешта!... — Ко зна? Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима

Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме?

Збор се растури у најбољем реду. При разилажењу се чули гласови: — Сутра ћемо видети ко смо! — Видећемо сутра многе хвалише!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком... А у селу права мртвачка гробница...

Другови око мене прескачу, провлаче се; при каквом незгодном скоку опсују крупну псовку, намрште се, и онда видим, да код њих нема ни помена од страха.

вечито намрштени, професор математике само поцупкује уз таблу и смеши се од задовољства, гледајући га како пршти креда при његову брзом и правилном раду...

Учили су се стари векови. То су већ тако просте и занимљиве ствари, да и нема ништа лакше од њих за ђака. И при свем том да га не запиташе о Киру — ко зна шта би било.

оплетене рогозом и с проваљеним седиштем или одваљеним наслоном или окрњеном ножицом — већ каква је чија »нарав« при седењу...

— Море, људи, јесте ли при себи! — вели поп. — Зар не знате како уча пева херувику... тај не може 'нако да пише, јер му душа није зла.

Резултат овога испитивања беше јасан и несумњив: будан сам; при чистој сам свести; ни трага од пијанке. Знао сам да од мог стана до школе морам корачати правом улицом сто и девет

Ако је по вољи, извол’те. Нисам још све наместила, али ћете ви опростити. Попесмо се уз степенице, и при уласку опазих, да директор уштину господина Милку, на шта овај обори очи и поцрвени.

и већ знате. При овоме се господин директор збуни, јер га госпођа Милка веома значајно погледа... Да бих забашурио забуну запитах је:

Тако то ја мислим, док се једном све друкчије окрете... Обукли се на краљев дан ми сви и одслужили службу. Кад би при крају, поврвеше у цркву официри и чиновници...

Он ћути и гледа, а у оку му се огледа она суморна равнодушност, која је својствена неким људима при последњим часовима живота им.

хришћанска и сваки хришћанин треба да живи у нади, па зашто се не би и она — као добра хришћанка — придржавала тога. При том још је млада, па може за нужду баш и причекати, није јој сабља за вратом.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Молим господина секретара одбора за молбе и жалбе да ми да пословник да ми се нађе при руци. Молим гг. посланике да говоре учтиво, како се не би дешавали сукоби; молим галерију да одржава ред.

ДАНИЦА: Дајем вам реч да ћу то грубо средство употребити само у случају ако отац остане при ономе што вам је рекао. Реците ми, дакле, јесте ли спремили говор? ИВКОВИЋ: Та имам нешто овде на столу... почетак.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто. Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.

И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице. Чујеш само: »Мило ми је! Мило ми је особито!

И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!? Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Поред тога, он има да дозволи Унуку да му бркове почупа. Деда је и главни и споредни, али увек при руци. Његов је живот пун напора и мучења. Он мора да брани на голу кад малом Буци Мама не дозволи — због учења.

У срећна, лепа Времена она Могла се купити Једна бомбона. У каквој малој Невољи, муци, Знао је да се Нађе при руци. А овде, авај! Судбино клета! Ћути и спавај До краја света!

Чула је, на свој рачун, многе речи погрдне, Прозваше је Лонац који воду пропушта, При опаљивању волела је да се отргне И да хитац пошаље у никуда и ни у шта...

сретох, на улици, Оскара Давича, кога сам и одраније помало знао. Упита ме, јесам ли почео писати песме. (При првом сусрету, на исто питање сам му одговорио одречно).

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

д. При тим путовањима је проучавао миграције и репродукцију појединих врста морских риба од економске важности, нарочито бакал

рибари доби— ли су налог да свесрдно потпомажу та истраживања; скренута им је била пажња на оно на шта треба да пазе при својим путовањима и риболовима, а што је у вези са проблемом јегуље, па да све што буде од интереса саопштавају

Али при томе путовању Шмит је открио и неколико плодишта у Тихом и Индиском Океану, за јегуље што долазе из слатких вода које

На слици 13 је обележено кривим линијама њихово поступно рашћење при удаљавању од плодишта у разним правцима; бројеви на слици означују дужину ларве у милиметрима.

Мајушне ларвице, одмах чим су изашле из икре, поступно и лагано се пењу ка површини воде, растући при томе лагано. Оне, на пример, које су дуге 5—15 милиметара, хватају се на дубини од 100—300 метара; веће од њих хватају

почне нагло скретати на северо-исток, ка Енглеској и Норвешкој, текући поред ових скоро паралелно њиховим обалама. При своме изласку из Мексиканског Залива она има температуру од 320; за све време док прелази Атлантски Океан, од америчке

Често су при томе тако груписане, да група добија један нарочити изглед, познат под именом »кордон«. »Понекад, пише професор Луј

ноћ, оне се изнова групишу у кордон који се крене узводно као по некој команди и продужује тако до идућег дана«. При томе своме узводном кретању јегуљице иду напред са невероватном истрајношћу, савлађујући препоне на које при томе

При томе своме узводном кретању јегуљице иду напред са невероватном истрајношћу, савлађујући препоне на које при томе наилазе, као што су преграде, водопади, јаке бујице и др.

Оне при том искоришћавају и најмање пукотине кроз које је тешко веровати да се могу провући. Јегуљице на тај начин доспевају и

Они су ту животињицу сматрали за младунце једне нарочите врсте риба, и не слутећи да су то младунци јегуље на коју при том нису ни помишљали.

А тај лов је најбогатији у пролеће, при тамним и бурним ноћима. Француски рибари, н. пр. на ушћу Шаранте или Жиронде у Атлантски Океан хватају их при таквим

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Но још у мени ишчезнуо није Следбеник младог Вертера, што сања При месечини, и што сузе лије Уз сваки спомен старог осећања!

А ја бих хтео да у старе дане Поновим чедност младићку, и ране Негдашње чежње при месецу бледу; Да милујем, као некад, уз исте Покрете чедне и нагоне чисте, Старачком руком косу твоју седу...

О, каке сласти, да се рида Безумно, силно! Да се грца, И мученички живот кида При сваком куцњу бедног срца, У очајању, у самоћи, Међ јоргованом и јасмином, У загрљају ведре ноћи, Под доброћудном

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Је л' овако, браћо Црногорци? СВИ ИЗ ГЛАСА: Тако, већ никако! МУСТАЈ-КАДИЈА Што зборите? Јесте ли при себи? Трн у здраву ногу забадате! Каква јаја, посте и бадњаке ви на праву вјеру товарите?

ЈЕДАН ЦУЦА Причаћемо, а имамо доста! Проста сабља по сто путах турска, од Косова која нас сијече, при злу томе, ако је истина. Ево има шест-седам годинах кâ доходи једна пророчица међу нама. Из Бара се каже.

ВОЈВОДА БАТРИЋ Да причамо снове при кретању! Ја сам снио што нијесам нигда (мило ми је за моје оружје): ноћас на сан Обилић пролеће преко равна Поља

Пушке грме, небеса се ломе, фиска стоји младе убојнике! Те ја брже боље преко поља. Када дођи при Ђинову брду, ал' у брдо нигђе ништа нема, Но се негђе бој крвави бије, па одзивом брдо узјечало.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Слали су богате прилоге за зидање школа и цркава. И зато увек, при избору патроната над црквом, над каквим општим добром, биран је и по један члан из њихове куће, и то не толико због

Живели су од кирије од неколико оронулих дућанчића при крају вароши. Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром

И сада, када се тога сети, Софка би почела да осећа онај мирис његових прстију, сувих, нежних и при крајевима мало смежураних, мирис његова одела и нарочито рукава, из којега се та његова рука помаљала и њу грлила и к

када је Тоне дошао да то све каже Софкиној матери, она, по његовом лицу, изразу и трептању очима, видела колико је он при томе украо, награбио се. И то он, њихов слуга, кога они однеговали и подигли на ноге!

него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен. Све се то тачно збило и испунило.

али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.

Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.

И она, враћајући се од капије, пролазећи поред бунара, као свакада при таквим вечерима, када би била тако сама, затворена, поче осећати неку драж, и то драж у покретима тела.

Сви ишарани старинским шарама и старим златом. И ма да су били већ почађавели, али, услед свога њихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада. Софка се још није била сасвим обукла.

Шушкала је доле у спаваћој соби. Загледала одело, минђуше и спремала шта ће обући. Али кад звона при крају службе почеше нагло да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу

И то куцање беше тако лако, | тихо, да Софки срце стаде од узбуђења при помисли да је то он. Мати, дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде да отвори.

Али што Софку највише збуни, зачуди, то је била она, мати. Није, као други пут, при таквим његовим поновним одласцима од куће, била онако узрујана, уплашена.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Сами, у куту тешког, црног влака. Мала језа зиме, или страха, мину Телима нашим при одласку мрака, Када хладно сунце са висина сину.

град огледа: Опале куле, црна градска платна; У њима прошлост изумире блêда Што к’о сан чили, отмена и златна. При заласку сунца и зора кад гране, Остављен, тужан, у истом је ставу; Једино црне походе га вране И гракћу пропаст и

О, како труну бедни дани наши У општој влази што и мене таче, При посртању напора и воље, Сумраку нада. Али очај наш ће Велике буне бити плодно поље, А овај трулеж неповратно пашће.

жено, бдела Бурном ноћи и кад дан злокобан сване, Отмена, умна, и часна и смела, Над домом нашим очима дијане. При налету дивљем нечастивих сила, Кад вера трне пред ликом расула, Ти си увек била моја добра вила Поноса и спаса, и

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Свак најрађе исмијава и превире своје влаште мане кад их при другоме нађе. Оно народа што се задоцнило било, биће их било до тридесет, што мушкијех што женскијех глава, застало у

Око двора бијаше пространа авлија засута ситнијем пијеском, и засађена гранатим липама; та стабла при дну бијаху обзидана. Око зида авлије дубоки опкоп; преко опкопа мост који вођаше на главну капију.

Оставимо њих, пак свратимо к оној двојици момчади што на главици страже. При поданку гранате неке букве, у растоци њенијех дебелијех жила, које вода, отјечући низ брдељак, бјеше оплакала те

Дјеци је протекло вријеме у божији час са „чиком“ — како га већ повјерљиво зваху. При растанку ижљубише се, а дјеца обрекоше да ће се и сјутрадан тунак састати.

Разумије се да су крили своју тајну. Једва дочекаше попасна доба да се опет састану са чиком. При другоме састанку бјеху већ сасвим слободни с њим.

“ запита дјевојчица. Павле, тужно насмијавши се, поведе их низ друге степенице, што сводише низ наличје двора. При дну скала, под неком одрином, сјеђаху двије старице, мајка му и тетка — стара дјевојка.

Ја, да сам у његовој кожи...“ „Не би могао чекати, је ли?“ прекиде га један. „А да си у његовој кожи, а при тој памети, не би ни чекао!“ „Но што?“ „Окан’о је се, валај?“ Медик извади чибук из уста а зину од чуда.

Видар кад је угледа, рече: „А ја и заборавих на ручак!“ „А да два пута сам те звала“, одврати цура смијући се. „При теби заборавио би он и на вечеру!“ дода онај стари. „Чујеш, Стане! Овај наш видар све о теби нешто збори!

“ Говорећи то старац се бјеше постепено загријао, а при пошљедњим ријечима, диже се и поносито исправи свој величанствени стас, лице му се зажари, а очи му — његове обично

“ Јован се одвоји од гомиле, па наслони дугу пушку уза повисоки зид од гумна, а малу пушку и нож положи при кундаку.

Цуца сједе на позидар и стаде, намрђен, да пуни чибук. „Немаш га рашта већ чекати!“ пришапну му ђакон при поласку. „О томе послу немој му већ говорити, но како са сердаром учиниш!“ „Чуо сам већ, чуо, чоче!

Колико их је, да је, све су на мјесту; изгубити се неће ниједна!“ „Не, валај, док си при тој памети!“ дода један од онијех ђаволана.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Обично се при томе позива на вишу силу, на своју част или на оно што је најсветије или најдраже. Заклетве се најчешће казују са

Толико ми зле очи наудиле! Да бог да ми свака срећа посахнула и не имала напретка као ова сламка од јутрос! — и при томе ломи сламку). Заклетве могу да буду ширег (Тако ми живота! Тако ми очњег вида! Тако ми сунца!

и најгоре, и не ретко низови таквих издвојених или и измешаних десетераца служе гусларима као шаљиви уводни претпев при певању јуначких песама (Лако ти је пијан запјевати, / А жалосној мајци закукати, / Младом момку пољубит’ дјевојку;

о попу, који, кад се понуди да одржи „летурђију“ наместо попа који је остарио, одговара: „Бих, али моје књиге немам при себи, а из туђе не знам!

Оне служе деци за разбрајање на стране при њиховим играма. На кога падне последња ударна, обично кратка и наглашена реч, тај испада из даљег разбрајања, односно

Такав говор има и свој посебан ритуал и при самом напијању и при реду и поретку у обређивању здравицама. Здравице су праве говорничке пригодне творевине.

Такав говор има и свој посебан ритуал и при самом напијању и при реду и поретку у обређивању здравицама. Здравице су праве говорничке пригодне творевине.

распоредом и избором гласова и слогова и засноване су на тешкоћи да се изговоре као какофоничке конструкције, при чему су врло лака говорна огрешења.

глуму постоје и прави монолошки шаљиви текстови, који се користе приликом извођења сватовског ритуала, а нарочито при приказивању сватовских прилога (части), невестинских дарова и сватовских уздарја (у новцу), намењених невести.

Од неба му росјело, те му добро и лијепо родило! Сабља ти шијекла, а пушка палила! (при напијању). Сабљо од Косова! — рече се из милости виђену јунаку или зорну момку.

— Некоме и гвожђа плутају, а неком и плута тону. — Нема лоја у роговима, ни памети у брковима. — Не откини прст при меду! — Не пењи се уз оно дрво уз које се не можеш попети! — Не пири ђе те не жеже!

Што говориш, то мени, а што мислиш, то теби. — Ово је рекао при ручку неки Турчин, кад му је Србин домаћин, коме је он свакојака насиља пре ручка у кући починио, здравицу напио.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

од слугу шта је и како је, метне у вече под браду сунђер, те уњ саспе оно пиће које му царица донесе, и тако остане при себи. Кад легну у кревет, он се учини као да спава, а она повиче: „Светли царе, сунце огрејало!

” Онај други остане при своме, и тако се приволи и овај па му рече: „Кад је тако, да ти је просто, ето дели сам како знаш.

” Онда му баба да један љешник говорећи му: „Држи при себи ови љешник, јере ће ти служити.” Он узевши љешник пође даље, кад опет до мало нађе трећу бабу ђе сједи украј

спавали заклао својом руком, пак сам тајао и никад никому казао, па ни попу на исповијести, него сам мислио исповиђети при смрти, али ме уграби прије него поп приспје.” — „А вама шта је?” упита калуђер она три сина.

” Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се

тражи, као помамљен; кад — чује негђе да неко завија и плаче, те он по гласу трчи, кад ли нађе своју заручницу ђе се при- | била при једноме камену на пола мртва од великога страха и плача; он притрчи к њој и плачући је пригрли и завиче:

помамљен; кад — чује негђе да неко завија и плаче, те он по гласу трчи, кад ли нађе своју заручницу ђе се при- | била при једноме камену на пола мртва од великога страха и плача; он притрчи к њој и плачући је пригрли и завиче: „Ха благо

ја пођох главом по свијету, чувај кућу и ради о користи, оца поштуј; и ево ти ова бочица пунана воде, држи | је при себи, а кад видиш да ти се вода у њој замути знади ондар да сам ти погинуо.” Ово изрече те отлен свој пут.

а имао је од прве жене само једну шћер благу као андио, добру као крух, да јој у ономе мјесту није друге било, а при том бијаше и лијепа као вила од горе, висока као јела, а танка као шибика, а румена као јабука и у лицу бијела као

” Ђак несретни превари се, и пође да узме штап; али како га се прихвати, пријену му један прст при њему; виђевши да је погинуо стане скакати око дивљана тамо амо да га не дохвати, у то падне му на ум бритвица коју је

њему; виђевши да је погинуо стане скакати око дивљана тамо амо да га не дохвати, у то падне му на ум бритвица коју је при себи имао, извади је и осијече они прст што му при штапу пријенуо био и утече.

тамо амо да га не дохвати, у то падне му на ум бритвица коју је при себи имао, извади је и осијече они прст што му при штапу пријенуо био и утече. Онда се | почне дивљану ругати и смијати ћерајући пред собом стоку.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

игуман, као што примисмо од пређашњих наставника, што, једино ако синаксар не забрањује, не треба никако изостављати. При томе и узакоњено Трисвето вам бива, коме по чтенију додавати и ову молитву: „Који шаље светлост своју и походи“.

на њих наићи и до пада довести, што не мора да буде, и исто је као и када се овца од ограде, стада и пастира одагна. При том може у досађивање један другом упасти, или у гнев.

не праве метеж уставши од трпезе, него да побожно иду у своје ћелије Такође да надгледа игуман на појањима у цркви и при уласку у трпезарију.

Зато и, веселећи се, слатки глас изрекао јеси при изласку душе своје: ,Хвалите Бога међу светим његовим, хвалите га и па утврђивању силе његове, хвалите га и по

И камичак што сам нашао, да ти буде на многе потребе, и да га носиш при себи. И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

У Дал|мацији, у Чрној Гори, у Бечу и у Молдавији познао сам дечина својства, нарави и свакојаке ћуди. Зато при свакој прилици нећу изоставити, дајући пристојна правила, како с децом ваља управљати да буду с временом добронаравни

У свем овом списанију, при сваком опстојатељству, прилагаћу и придодавати наравоучителна назнаменованија и полезне ка управљенију житија совете и

ми се неће веровати, јер ћу имати премного узрока самога себе осуђавати и похуђавати, а весма мало или нимало хвалити. При свакој врсти и речи овога списанија сматраћу себе како пред всевидећим божјим оком; саму ћу истину љубити, о њој ћу се

Ако ли гди будем то чинити, заисто нећу ради мене, но ползе ради моји[х] читатеља: да ако ко што таково при себи позна, да се исправи.

Зато, како сам обештао, намах при овој прилици нећу изоставити родитељем напоменути да се старају сами са својим повотком деци својеј у време младости

мене сиреч у веће познанство и љубов с[а] старцем мештером довела и мом брату Илији узрок кричати и кавгати се, што он при свом старом измрљатим часловцу остаје, не дала.

Мој тетак Никола Парчанин, видећи ме приљежно ходити у школу, хотећи облекчати стрину Босиљку, а при том не имајући ниједно мушко дете, добра одвећ и милостива срца будући, узео ме к себи с намеренијем да ме воспита

добри тетак то осетивши, узјаше на коња, пак ето ти га око поноћи у манастир; два игумна, домаћи и странски — јоште при чашами.

А за истину, која је сама злато ума нашега, не старамо се толико. Што је ко испочетка чуо, при оном остаје; не дамо себи труда за истражити и распознати праве знаке чисте истине; а што је горе, не смемо ни

Како је једној младој и милостивој матери, која има првородно чадо своје при сиси, кад отиде гди у комшилук на част, ус|павано у колевци мило чадо оставивши, и кад се врати, носећи пуне прси

имао всегда по пет-шест момака с којима би ходио по велики пазари у Банату; а кад не би било пазара, давао би им шити. При овом сам био годину и по, ходећи по пазари и учећи се шити; но ништа то мени нити ми се милило нит’ ми је ишло од руке.

И прва топлота к пустињичеству и к пештерами почела у мени сасвим [х]ладнити. При свем том, видећи и калуђере, колико странске толико и наше земаљце, да се сви за ствари овога света старају, купе

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

млади Јерковић у манастиру као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија... При сврси бија је фра-Јерица исповидник бискупа и од њега пуно љубјен...“ „Фра-Бортул (1709, † 1729, †† 1776).

било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...

— Хоћеш ли да закољем једну кокошицу? — Бог с тобом! — одговори фратар. — Јеси ли при себи? Није ли данас петак... Не мисли ти за вечеру... Камо вам остала дица?

Зашто се јиди, ако му је душа мирна? — вели Рдало. — Таа-ко!... — А најглавније је да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер... — Ркалина зашкргута зубима. — Таа-ко!...

— Дакле, јево шта је. Малоприје сам рекâ, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је милос и крипос, а при том богољубнос... — Немој тако, немој кâ оно мало при, него кажи укратко и бистро шта имаш! — рече фра-Брне.

— Немој тако, немој кâ оно мало при, него кажи укратко и бистро шта имаш! — рече фра-Брне. Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто: — Ункрантко

Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста па им довикују: „По-лако! по-ла-кооо! Чувајте да се не при-панеее! Чувајте да не прибије ноге кад иза-ђеее!“ Бакоња стојаше иза фратра.

Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; насред пода бијаху

зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; насред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.

— па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: — Зло! — Зло Ловрићу? — запита гвардијан. — Он је при-ми-ну-ја! — Шта? — Да... умра!... умра је!...

Најзад оста свак при своме мишљењу. Сутрадан дође мајстор Ловрић. Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и

Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој. Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: — Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта,

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Мене ни отац не жали. Пред друмском механом волови нагло стадоше, хукћући у ситно крцкање кола. Ђорђу се не свраћа: при светлости СВИ ће му видети лице. Рабаџије се гомилају пред механом, а снег облеће око фењера. Све су механе исте.

Од њих је кућа већа од неба.“ Дуго је гласно мислио, а она је, збуњена, ћутала и гледала у фуруну зажарену при дну.

су чекање, стражарење по мраку и киши, несаница што будно ослушкује лајање преровских паса на одоцнелог повратника... При плашљивој и прљавој светлости лампе ствари у соби личе на страшила.

И гроб. И он... Због тебе! — ударао је песницом по глави, леђима, свуда, све немилосрдније, јер спази да јој је при светлости жара из пећи лице лепо, и зато што се не брани, занемела у запрепашћењу од његових првих удараца, туче је и

Он, Аћим, лежао је на његовом кревету. Пун месец затиснуо је прозор. При месечини син има плавкасто лице, а он га кришом гледа са сламарице на клупицима. „Ја их и не чујем.

кад би надничарима понела ручак, скривао се по врзинама и кукурузима, мотрио шта ради и с ким разговара, сачекивао је при повратку кући. Одлазећи у Паланку, рекао би јој да ће преноћити, а враћао се у сутон.

Руку ми мојих, јер њих сам навек највише волео, лепо сам видео, при бистром уму сам био, тада, кад сунце побеже иза облака, земља се наљути и сва постаде мрка.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

прекривеног блатом и крастама гледале су у људе крупне, златасте очи, али дете је узалуд пружало руке да га неко узме. При погледу на ситно, измршавело створење присутни су и нехотице узмицали.

Без успеха. Прозори Татагиног кућерка били су густо застрти, а већ при уласку у шуму старица им се губила из вида. Чинило се као да је цела шума чува бришући њене трагове.

Да макар једно дете протрчи двориштем, насмеје се, покупи или разбаца орахе, свеједно! При погледу на плодове које није имао ко да покупи, очи су му се маглиле.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

И то у време када су Обреновићи изгнани, а Јеврем умро? (Капетан, при том, и није био баш за Карађорђевића.) У тај су Конак, касније, били пренели и чувену Јевремову столицу, у којој је

Најбоље је то знао сам велики Кнез, који је ту ноћ, у којој се бал, при силним светиљкама, одржавао, искористио да обезбеди своје бекство из Србије: било му је стало да то бекство изгледа

узастопце, прочитава натпис на табли, ослушкује му звук, већ помало непознат, смисао му измиче, смисао се губи, као и при сваком понављању. Одједном је збуњен: више и не зна да ли је Симина улица у вези са Симом терџуманом.

Одасвуд пуцају обручи паклене ватре, јер Баш-Челик, страховит, баца камаре пламена и при том личи баш на Турчина, на све Турке који су икада постојали.

) Умало да Узун Мирко од тог посла не изгуби вид: дим са огњишта и ситан рад, више у мраку но при светлости, запалили су му и капке и зенице и да није било неког Хаџи-Каримана, видара који је умео и са травама из

страхови били под сметовима, прозрачни, а Вожд је у Београду, у Правитељствујушчем совјету, у згради која се налазила при самом углу данашњих улица Вишњићеве и Браће Југовића, у дну Студентског трга, куцкао ноктом о застакљен прозор, сав

говори узбуђеним старачким гласом, пред мноштвом збијених глава, о значају који ће Школа имати у просвећивању Србаља. При том гледа, ко зна зашто, у лице Ивана Југовића и види да је и тај учени, уздржани и доста нестрпљиви пречански

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Опет једно вече... И мени се чини, Негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна у сенци смарагдових гора, Бледа као чежња, непозната жена, С круном и у сјају,

Ил' је у даху те ноћи црне, Те ми у тугу љубав огрне? „Свуда те тражим!... При том се сагла, И к'о од чежње обамрле Падоше власи гараве, бујне, Па се са цвећем, са травом грле.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

окићена цвијетним временом, окруњена сунчаним зракама, али власе цвијетне плетући, бисерном их росом насипљући при игрању свјетлокосих зв'јездах, - да дичнија на јутро изиде пред очима свога владаоца - на сва моја жарка

“ Одведе ме у царство свјетовах. Како капља росе са цвијета или зрнце леда прозрачнога при погледу свијетлога сунца што у небо дигну слабе зраке, и ја, пламтећ величеством неба, подобно сам њима урадио:

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

два светска грађанина провела цело вече и добар део ноћи у разговору, да им је то време изгледало сувише кратко и да при томе заборавише абдерићане и разлог због чега позваше Хипократа“.

сам некад, као разоноду од тешког научног рада, са успехом предузео и описао у своме делу „Кроз васиону и векове“, при чему сам се ограничио на астрономску науку.

Писао сам их за своју властиту забаву, али сам при томе и доста научио. Можда би ти списи могли и другима послужити за забаву и поуку. Зато их, ево, предајем јавности.

После њега дошли су на ред Коперник, Герике и Њутн о којима сам имао при руци сав материјал о њиховим личностима и делима. Предочио сам их живо, а њихову науку на лако разумљив начин.

Немци су при своме повлачењу из Београда претворили у згариште нову зграду Универзитета са свим библиотекама које су у њој биле

Самостални рад на којој год било области науке може се вршити само онда ако се има при руци не само оно што је у њој створено, већ и оно што се, из дана у дан, у њој ствара.

О томе ћемо се идућих ноћи још сигурније уверити и увидети да се звездано небо при томе обрће око оне осе која спаја наше стајалиште са оном звездом онде“.

На том истом месту, изнад тога дрвета, видећемо увек ту звезду кадгод при ведром ноћном небу дођемо опет овамо. Та звезда се не помера никад са свога места.

„Знања геометрије, која сам стекао у школи мудрога Талеса, омогућила су ми да се истакнем при градњи Наитиног храма, да привучем на себе пажњу надзорника те градње и да постанем његов помоћник, харпедонапт“.

отпочне са којом било грађевином, храмом или пирамидом, потребно је да се на земљишту тачно означи основа те зграде. При томе морају њене ивице стојати управо једна на другој, тако да основа храма буде тачан правоугаоник, а основа пирамиде

„Таквим ужетом служе се они и при другим геометријским пословима, па зато реч харпедонапт означава онога који врши праксу геометра.

То сам чинио из године у годину, после сваке поплаве Нила, и при том померао поље свог рада све више ка југу док не стигох напослетку до циља својих жеља, до старога града Тебе у

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

до манитог заноса, неко слатко узбуђење које ми је уливало нове снаге, прострујало би кроз мене и заголицало би ме при сваком од тих случајних додира.

У новинама стоји: да се још не зна је ли и шта проневерио и да никакво писмо, при одласку, није за собом оставио; као и да је инспектор Министарства отпутовао да утврди стање касе и остало.

Па сам задуго зверао и меркао лево и десно, али никако да се одлучим. Тек при крају села угледам једну скоро окречену зграду и пред њом младу сељанку, сва се бели.

Плакаћете опет кад се састанете, онако исто као што сте плакале при растанку пре три године. Замисли, мила моја, јуримо возом. Ручамо у вагон-ресторану кроз Швајцарску.

до самих врата, не обзирући се што су неке, чак старије од мене, даме остале стојећи, па се тискале и ћушкале незгодно при кретању препуних кола.

Али она оста при своме и ја сам морао доћи да ме види. Каква умиљатост, каква нежност, каква осећања! Шта је мени било да посумњам?

То мило створење, са очима тако наивним и увек пуним оне религиозне узбудљивости, зарадовало би се редовно при сваком нашем сусрету и кад год би ме угледало, па ме и сад поздрави тако радосно и са толико узбуђења, да ми се учини

Он је нађен усред цвећа, на једној красној узвишици боровог парка, где се убио при заласку сунца. Он је био девојачки леп, али је његово лице одавало ужас једне страшне патње коју је тако одлучно успео

Али, јест али? Зар то исто и мени није пролазило кроз главу? Зар ја све то не знам? Колико пута, при таком сукобу, шапућем ја у себи жестоке претње.

као палета; лице му било округло, румено, коса густа, коврџава, израз мио, потпуне безбрижности и детињске чедности. При осмејку блистао му се низ финих, снежних зуба.

Рукави испрскане кошуље били су му високо загрнути, те се атлетске мишице румениле на сунцу. При осмејку блистао му се низ као снег белих, курјачких зуба.

“ И при том потајном прекору, намигну он левим оком на жену, и то тако некако интимно и благонаклоно, да она одавна није запамт

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Зар, при помисли да бисмо били други него што смо — далеко успјелији, далеко чаробнији, па и далеко сретнији — дубоко у нама,

Сâм, не знам с каквим радозналим узбуђењем, при трептавој свјетлости веиллеусе, једва сам ишчекао час кад су у предсобљу зашкрипале даске под дједовим кораком.

А онда прве, без подлоге живахне ријечи при сусрету. Све то допире до мене сординирано, издалека. И, из ове моје сигурности, готово забавно.

Посједат ће људи на ниске стоце око великих здјела пуних комађа печена меса, још крвава при кости, и жвакат ће сељачки споро погнути и мучаљиви, крупне залогаје кртине, сви заокупљени тим послом.

То су они који све дарове живота ситематски своде на рационалну, бива, најмању могућу мјеру; и при том још мисле да тиме праве добар посао, нешто веома важно и мудро. И то називају владавином свога ума.

А при свим тим и таквим мојим размишљањима и разматрањима, у дубини душе стално ме мучи само један скрупул: непрестано сам се

Та је грађевина у пучком предању везивана за Мауре, који су тобоже некад ту чамили у сужањству. Кроз камене жљебове при дну слијепих зидова у љетне се дане излијевала потоком из те грађевине у мутни плићак луке прљава црвенкаста вода у

(Но ето сам опет застранио. А при том ме још најмање женира то што је овај екскурз, сасвим вјероватно, најобичнија глупост.

Сваки њихов тон као да у себи носи присуство жице с које је потекао — уздрхтала жица која се претворила у звук а да при том није престала бити жица — и та жица у трептавој кошуљици свога тона путује зраком и увлачи се у ухо, као плетећа

— Ох!... Без икакве сумње!... — пожурише да се сагласе сви у један мах. — Штовише, не-при-спо-добиво боље!... — придружи се, без икакве резерве (сад, кад то ионако није више спасавало ништа!), и сам жупник.

) Касно у ноћ спремао сам ковчеге, при свјетлости двају свијећњака. Бака ми је слагала марамице и кошуље. Читаво посљедње вријеме мотрила ме испод ока.

А из те страсне запажачке ангажираности ниче извјесно мало олакшање. Мало, али ипак такво да значи надрастање. И при том као да наше право, дубље и аутентичније ја лежи не у оном ја које се свија и грчи, него, бар за трунку више, у

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Заљуља се прво коло, за њим друго и треће... Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.

Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете. Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну

Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу. Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон. Са њима беше и Станка.

А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара. Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.

њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске.

Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза. Њих двојица стадоше да ручају. При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром.

старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима. Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.

А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.

Беше весео, као ретко кад. — Ха, здраво да си, мио обратиме! Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. — Вала, побро, па и нисам. А ти си ми се грдно намрчио!

Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. — Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку!

XВ Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после

Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије. Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

од слугу шта је и како је, метне увече под браду сунђер, те у њ саспе оно пиће које му царица донесе, и тако остане при себи.

збогом, ја пођох главом по свијету, чувај кућу и ради о користи, оца поштуј; и ево ти ова бочица пунана воде, држи је при себи, а кад видиш да ти се вода у њој замути, знади ондар да сам ти погинуо. Ово изрече, те отлен свој пут.

Цар јој учини по молби, али при свем том царска кћер опет подозријеваше на слушкиње. Да би дакле и у сну виђела, и онога — који све са астала поједе и

Јок вала, слуга се не даде ни осолити, но оста при својој: неће, те неће. Сада ти се мој везировић обрадова, па потрча да каже оцу како је нашао ̓накога слугу као што му

— Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек. — Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга сиротиња, без икаква смока?

Кад то спремиш, онда ми дођи и ја ћу те изнијети. Али мораћеш при томе на ово пазити: кад те будем горе носила, чим ја и кад год зинем, ти ћеш морати сваки пут бацити у мој кљун по

Марко лати се сад посла, и боме спреми све онако као што му је орлетица рекла, па оде к њој и рече јој, ако остаје при свом обећању, да се спрема с њим на пут, јер он је приправио попутнину.

једанпут, а Марко, не имајући што да јој баци, брже-боље зграби за свој лист, искине га цијелога и баци јој у кљун, а при томе од велике муке и бола учини кроз стиснуте зубе м-м. У томе изиђу и горе.

Онај други остане при своме, и тако се приволи и овај па му рече: — Кад је тако, да ти је просто, ето дели сам како знаш.

Цар јој допусти да преноћи. Онда царица, кад су били при вечери, помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо

ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ Некакав ага шиљао свога чипчију у јутро рано у дрва са својом сејсаном, па при кретању упита чипчија агу: — Кажи ми, мој златни ага, бих ли смио узјахат мало на сејсану, да бих се могао одморити

Не имајући кадија да му поврати пô гроша, даде грош бегу и рече му: — Ако при себи немаш пô гроша да Влаху повратиш, ано пођи у чаршију те промијени и поврати му пô гроша; а ти, Влаше, чекај овђе

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ал' бегају звезде, остављају боје. При бегању звезда земља је остала За ход мојих ногу и за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли,

земља је остала За ход мојих ногу и за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли, снага која лечи. При бегању звезда земља је остала.

НАЈВЕЋИ ЈАД Ја знам једну песму као зима 'ладну, Коју мирно слушам на прагу јесени, При заласку лета и снаге у мени. Ја знам једну песму као зима 'ладну.

Једне ноћи, при плавом сутону, Смрт наиђе и рашири крила Над том земљом, и опет утону У пределе непознатих вила. И утону.

Ја сам био сведок при судару раса И видео снагу која рађа дела: Планине и воде, вароши и села Привуче загрљај огромих таласа, Проносећи

Језива сабласт пропаст њему плете. Ја видим данас, при појави сваке Невоље, да се из подземног мрака Зао дух диже, к'о мртвац из раке, Над земљом бола, колевком јунака.

Ја видим данас, при појави сваке Невоље која диван народ прати, Велику неман коју даде тама, Што зна да рађа к'о проклета мати, Изуме

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

у које сам дошао и иронијом судбине, морао сам да прихватим плаћено место цртача у Централном телеграфском уреду при угарској влади, са платом коју — дозволићете ми — нећу открити.

света већ исто тако успоставља везу између постојећих телеграфских, телефонских и других сигналних станица, а да при том ниуколико не мора да се мења њихова садашња опрема.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

јецаји далеког црквеног звона, били су поруке нових упозорења према којима би се управљали тих мрачних летњих ноћи при чувању нашег драгоценог крда.

српског песника који кажу: ”Одведе ме у царство свјетовах, Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну слабе зраке.

Црна шубара од овче коже уобличавала је мој лик правог сина Идвора. Кад сам се на пристаништу при уласку у брод опраштао од оца и мајке, очекивао сам, као нешто сасвим природно да ће мајка заплакати, што се и

Послужио ме је кафом и колачима које је и сам јео са приличним апетитом. Када сам га при растанку пољубио у руку, дао ми је једну форинту, потапшао ме по лицу и уверио ме да бих могао лако испунити очекивања

Издржати све оне муке на узбурканом Океану, а при том очувати ону ружичасту слику о обећаној земљи, велико је искушење за дечачке нерве и његову физичку снагу.

мој изум и нису имали ништа против таквог мог поступка, па тако остали радници нису могли више уживати у мојим мукама при упрезању мазги. Приметио сам и то да ихје мој изум импресионирао па ме више нису тако често звали ”жутокљунац”.

Једне вечери довела је своју мајку која ме је неговала пре две недеље када сам се лоше осећао од великог напора при утовару. Тада нисам био у стању да разумем ни једну њену реч.

Мој први испит из енглеског језика положио сам врло успешно. При крају првог месеца боравка на фарми у Делаверу моје самопоуздање у знање енглеског језика прилично је порасло.

је мало чудно да се један радник вози тако лепим колима са послодавцем, па сам замолио да ме извине, али су они остали при своме. Ниједан газда у мом селу не би учинио тако нешто.

“Вашингтон је,” - рекла је она - ”баш као Хајдук Вељко, био спреман да изгуби живот при преласку подмукле залеђене реке Делавер, да би у правом моменту задао ударац за спас своје отаџбине.

Када је ”вила” открила да ме историја Америке веома интересује, наставила је да ме учи енглески, али ми је при томе причала многе приче из ране америчке историје, које сам ја затим понављао.

Испричао сам му тада шта сам осећао при првом сусрету са овим градом. Био је добре воље па је приметио: “Каква штета што нисте подлегли првом утиску црквених

Ћипико, Иво - Приповетке

Нађоше се у приземљу где је био смештен поч за сипање и мливо маслина и машина за озажимање уља. При крају, у зиду, испод котла што је пуштао пару као сиву маглу горела је жестока ватра.

— одговори Цвета. —А маслине здраве као дукат. Биће да је при дну. По вечери скупа седећке молили су се богу. После, када и за мртве наменише неколико „оченаша”, полегоше по слами

Али узалуд: време се погоршало. Тркимице, прокисли, измакоше испред већег пљуска до у кућицу, да се при ватри огреју и осуше. Осле кишило је дању и ноћу, као да се небо прогалило.

— Ни данас нема зараде! — рече с прага тужно Цвета сину Марку и уљезе у кућу. При најжешћој ватри нису могли да се осуше. Из одела се пушило као из котла.

—Одмах господо! — одобровољивши се удвараше се услужно агент. И трећи пут звижну. Сви нагрнуше унутра. На палуби, при улазу, дочекује путнике морнар, за то постављен да од сумњивих тражи билет. Још неколико чељади узастопце укрцају се.

Али у Спасоју поджегла се младићка крв: не може да издржи а да не упита брата Османова рашта их срамоти, а при њиховој муци.

ето, — збори на свршетку, — сад тај скитач, зао човјек, — и показа кретом главе на њ, — xохе да га освети, а брату ми при глави било...Већ молимо те као бољега, отјерај с радње ону налет, да не буде зла.

Путем им је при души све тјешње, а кад уђоше у град, у тијесне улице, гдје нигда сунце не грије и гдје се тјескоба усред подне осјећа,

Заграби сићем и у узбуђењу због данашње вијести враћа се кући. При вечери и послије, мисао је носи к Спасоју, и једва чека да пође у своју собицу; тек онда ће средити своје мисли.

Сада јој је несумњиво жао што се нашла овдје, што ће до часа бити све свршено!... При тој помисли, нешто унутарње силно је потискује да побјегне, да се ослободи од наметнуте јој туђе воље, и чисто снебива

Сада не може као прво с њима се забавити, разговарати и при раду им помоћи. А кад изнебуха једнога дана дође онај морнар из Леванта, што јој бјаше милији од других, заборави на

са оштрога стијења расте гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при земљи, крије се оштра, сува трава. А уоколо њега у мору осуле се мрке шкрапе, око којих одувијек кркоће море.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И уколико је овај процес напредовао, утолико су били све несигурнији и читаочеви и критичареви критерији при разликовању поезије и онога што поезија није.

творевина код нас у којој су тако успешно разбијене лажне позлате и предрасуде које се плету око овога мита, а при томе ништа није изгубљено од његове универзалне људске мере.

Косову певала песма у којој се црква узајамно пресликава с природом, црква је дрво јеловито и дрво јеловито је црква, при томе су гране што и озидане стране манастира, листови на грани листови су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено

у горе назначеним тренуцима приказује како се Софка распамећује, замире, па јој чак и мртав задах долази из утробе при прошењу, приликом ритуалног бањања у хамаму и током саме свадбе, што мора потицати из дубоких фолклорних слојева.

Навешћу две песме, једну која се пева при одласку из родитељског дома, другу при уласку у свекров дом. Када у Гњилану, које није далеко од Врања, кум, старојко,

Навешћу две песме, једну која се пева при одласку из родитељског дома, другу при уласку у свекров дом. Када у Гњилану, које није далеко од Врања, кум, старојко, девер и свекар прстенују невесту, они

из читања косовске – мислим и косовске и метохијске – лирике износи се упечатљива слика оне магле за коју невеста, при прстеновању, с приметном језом каже да јој је пала на главу.

И она заиста често пада на људе, на њихове главе, као омаглица при губљењу свести, али пада и у поље, у доње ливаде.

Само што при томе ваља имати у виду да оне изворно припадају једној сасвим другојачијој – паганској култури. Очевидно је да за њу

Али српска култура није, да тако кажем, хомогена идући од једне до друге њене „регије“. При томе најпре имам у виду да се из појединих „регија“ јасно осећа спољашњи однос (однос различитости, чак и извесне

представу о типично балканској (а књижевно уобличеној) култури као о уклетоме настасијевићевском „тамном вилајету“. При томе, мисли он, и ретроградном, а по кључним особинама и паланачком. У основи је „тамни вилајет“ просторни појам.

У томе је улога књижевности, и уметности уопште, у ствари непроцењива. Само што при томе такође ваља имати у виду да се пред нама налази књижевно стилизовани опис.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

САВА: Молим ти се, Живка, па немој да заборавиш! ЈАКОВ: Ти, па бог! (Све те реченице, као и оне при одласку, претрпавају се и упадају једна у другу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Лик се тада већ при блажој промени места осећа несигурним, а при оштрој и наглој - изгубљеним. Ако, уосталом, нечега и има у превеликој

Лик се тада већ при блажој промени места осећа несигурним, а при оштрој и наглој - изгубљеним. Ако, уосталом, нечега и има у превеликој мери код Борисава Станковића, онда има напола

Парапута је једно распамећено створење из богате Станковићеве галерије: болесно пирофобичан, он губи главу већ при помену ватре, а увија се и натрпава различним крпама, преко потребе и сваке мере.

11 Код Борисава Станковића доста је чест ноћни или вечерњи пејзаж, са довољно тананом градацијом од тамног ка светлом. При томе се у доживљају лика - па и приповедача - влажно, хладно и тамно контрастира са позитивно вреднованим сувим,

Мотивациони поступак који при томе Станковић употребљава може се назвати поступком најближе асоцијације: да би нас вратио до давног предускршњег

сећања, премда су осетни трагови овога другог задржани у ономе првом, и они свакако остављају известан утисак при читању.

видети, у роману тако често усмерава читаочеву перцепцију (тактилну, просторну, визуелну и акустичку, рецимо) да се то при тумачењу мора узети у обзир. Штавише, не сме се занемарити да сличну улогу повремено добијају и тела других ликова.

проспективног угла гледања (правцем догађајног развоја) и ретроспективног угла гледања (уназад ка већ догођеном). При чему код Станковића - а по правилу је тако и код других писаца - аутор ретроспективни угао изводи из сећања неког лика.

аутор нас ретроспективно премешта у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при крају трећег часописног наставка приповедање се још једном, опет помоћу Софкиног сећања, ретроспективно окреће у

Преци су, дакле, механички али с правом одвојени од еротике. 23 Тек при крају четвртог часописног наставка, где је римским бројем означена друга глава, почиње прича о прецима, уз мимогредно

до ИВ, у нешто мањој мери и до В главе - до оне уз варирања понављане реченице „Било је то пред Ускрс” - догађаји су при описивању стилизовани као прошли, и као да су кроз сећање пропуштени, а види се и кроз чије.

свечаности, до удаје Софкине за малолетног Томчу, сина сеоског газде Марка, одскора досељеног из Горње Пчиње. При томе је прича о газда-Марковој пчињској кући, као и о новој, надно вароши саграђеној, уклопљена у паралелни сижејни

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Међутим, капетан је танак домаћин. Није штедио ни код куће, ни при пустоловинама. Хтео је да задиви свет једним Горанином, да покаже Турцима какав може бити један потур.

ончас после тога у каву код Шедрвана да се види с пријатељима да с њима пресуди што, или донесе какву важнију одлуку. При том су га пратиле покорне тевабије, те је огрнут у златом извезен кратак бињиш, било лето, било зима — ваистину личио

Премда је работнике увек добро плаћао и тачно подмиривао, боље обезбеђивао и издашније хранио, опет је муку мучио при сређивању пола, нарочито при брању винограда. У Ораховцу је било могућно свако насиље осим присилне работе.

добро плаћао и тачно подмиривао, боље обезбеђивао и издашније хранио, опет је муку мучио при сређивању пола, нарочито при брању винограда. У Ораховцу је било могућно свако насиље осим присилне работе.

Скромна планинска кривача, покривена сламом до земље и ограђена плотом, без иједнога прозора. При отшкринутим вратима, као што то сви по селу чине док не легну, Богдана је нешто радила око наћава, колико да забашури

А кад приведоше кола са подницама, она при подизању леша ником не допусти Јабланову главу, но је сама пажљиво спусти, па приђе Вујани н болно је загрли,

Широко и далеко иде његово питање. Пита он јесмо ли још живи сви што смо под Турцима, је ли жива Србија, камо при питању окрену главу, те да ли му се вреди прекрстити кад се довече буде враћао поред Грачанице у своју Горњу Мораву?...

Стискох му журно јако жуљевиту руку и рекох му како умедох, да смо не само живо–здраво, но и јаки при том. Он се прекрсти широким крстом и грцајући, а са просветљеним изразом, поче да мрмори: — Помози, Господе, помози и

Као после слома, као при оздрављењу. Ту само на угловима очију. Бол и пребол бејаху у измирењу. Литица се помамно навалила на снажну планину.

У својем мрком шарпланинском гуњу место ћурчета кунетином постављена; под плићом суром капом место камилавке коју ни при крађи није замењивао; у скромним белим чакширама, опточеним са по два сељачка гајтана.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

лакше прети; На Хрвата дижу вериге и мрежу, Ил’ да га улове или да га вежу, Јуче била претња, а хајка већ данас, А при овој хајци рачунају на нас, На увреде оне, боле српског рода — Али стан’те мало: крв још није вода.

Не можеш ли тако, Све и свашта примам. Београд 9. априла 1891. »Јавор« 1891. ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ при доласку му у Београд 1893.

Прими ово неколико речи Што узданух при вечном растанку. Бог ти дао у рају насеља И стару ти утешио мајку! »Стармали« 1887.

“ А човек, кâ човек, Шта је друго знао, Што му ђаво рекô То га послушао. Сад отац при вину, А мати при кецу, — Онда ђаво оде Да им чува децу.

“ А човек, кâ човек, Шта је друго знао, Што му ђаво рекô То га послушао. Сад отац при вину, А мати при кецу, — Онда ђаво оде Да им чува децу.

Шпијон цуња по селу, С ким се који друже, Ко се на што мргоди; Ужар плете уже. Машинисте при ватри, Лица им све букте, А попови читају Све новине мукте.

Никакове страсти неће нас занети, Та међу нас неће раздор стати клети. Ми смо барем зрели, ми смо при памети.“ Тако једра душа, тако мудра глава. Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. »Јавор« 1891.

маџарат, маџарско вино. мирта, мирча, зимзелено дрво белога цвета; венац од мирте и данас краси невесту при венчању. Мита Поповић (1841—1888), српски песник, врло добро познат по својим многобројним лирским песмама.

Парнас, брдо у Грчкој; Грци су замишљали да на њему станују божанства њихова. партер, седиште у позоришту при земљи. Петрарка (1304—1374), велики песник талијански, прослављен због својих узоритих сонета. подвиг (цркв.-слов.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

чини, тамо се преко мере игра и скаче; не спава се целу ноћ, богзна шта се јошт догодити може, које неугодности човека при читању какове књиге отњуд напасти не могу. — „Господин ферфасер!“ — „На служби, фрајлице!

ФЕМА: Мико фо! САРА: Драго ми је, без друштва то најбоље није баш могло бити. Друштво вам је особито при ручку нужно. Оно се разговара, оно се шали, а највише прави апетит. ФЕМА: Данас узимам чест ајнодловати вас на ручак.

Канда краве ваби. ПОЗОРИЈЕ 9. ЕВИЦА, МИТАР МИТАР: Девојко, шта је твојој матери? ЕВИЦА: Ах, ујо, она канда није при свести, гледајте шта је урадила с кућом.

Ком је мило нек се с женом туче, Нек се туче и за косе вуче. Нека гајде поред свирца јече, Пуне чаше при весељу звече. Не завидим, на част сваком своје, Моја је сва слава стихотворство моје. ПОЗОРИЈЕ 4.

Ја сам твој. ЕВИЦА: Шта је теби, Васо, ти канда ниси при себи? ВАСИЛИЈЕ: И нисам, вере ми; ја сам на небу, у рају, с тобом, мојом милом, бадемском, алвенском Евицом.

САРА: Ха, ха, ха! Ја мислим да се наши заљубљени нећеју посвађати. РУЖИЧИЋ: Розичич остает при свеоему претпријатију постојан. САРА: Немојте правити комедије, мон фрер.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

А ништа није теже него гледати читаву вечност са неког зида. И највише нам при том недостаје празнина где не струји крв и где бисмо сместили своје представе о евентуалном божанству.

три пута дат себи три пута рекох не О смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости муње Затим злочин у славу сунчевог изласка Све је то громом запамћено И светлошћу која ме смрзава Па хоће

Краков, Станислав - КРИЛА

Опет је та проклета коза појела... Ађутант се љутио и тресао ижваканом хартијом. — Па дабогме кад су они грмаљи при истоваривању сав сандук разбили. Сад и козе могу по поверљивој архиви претурати.

То је посилни поливао команданта. Крај свога жутог сандучета поручник Лука је пробао појас за спасавање, који је при искрцавању, сигурно за успомену, неопажено заједно са две сребрне кашике изнео са лађе.

Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт. — Еј, Душко, нема више Одеона ни Денизета. Капетан је при смеху открио своја два златна зуба.

Сањао је о некој црној жени, која је при ходу избацивала високе кукове, и имала јамице на лактовима. Мајор је лежао на леђима.

— Нагло су ме пробудили... Хладно је... Правда се себи. Хтео би да задржи дрхтавицу, али му она тресе све мишиће. При прелазу реке ноге је уквасио. — Срамота, могли би војници помислити... Мија се мало подиже.

Крај округлих шатора носила се стицала једна за другим. Лаки рањеници долажаху сами. Црвено и бело меша се при светлости малених фењера. Доктори су били уморни и љути.

Тело је било гомила угљена. Скупили су угљене остатке у шатор — тада је при померању избио смрад спеченог меса — и донели га пред батаљонски заклон.

Матић их је веома опрезно јео, да не би прогутао удице, које су Немци у Америци при справљању бацали у конзерве. Студент је о томе у ”Ратном дневнику” читао.

— Ах qуелле роѕѕе, љутио се Француз, тумач при руској бригади. Већ је три вечери узалудно салетао играчицу. Дозвољавала му је само да јој поручи боцу шампањца...

Петровић, Растко - АФРИКА

Дакар блиста. Лађе се крећу по пристаништу, као огромне, мрачне планине, осветљене само по врховима, заклањајући при пролазу својим тамним масама озвездани град. Покаткад је то као црно анђеоско крило које пређе испред обала.

на југ застају пред Табуом да узму неколико десетина њих за рад на утовар и истовар доцније робе, враћајући их при поновном проласку крај села. Црни дошљаци испеше се уз конопац у лађу.

Ако успе да боја ухапси, он ће га извући из хапсе и узети себи за слугу. При том код овог Швајцарца, који је стари колонијалац, постоји још и суревњивост да се један новодошли без велике муке

Стегнутог срца, као деца у ноћи, ја осећам скоро нелагодност од овог џиновства у природи. Осећајући још при том да ћу, сасвим брзо остављен од Вуијеа, бити бачен на велики пут који води кроз Африку (на овај црвени, пурпурни

! О боже, како свет не схвата шта значи један тренутак а шта значи цео живот!“ У ствари, при повратку са шетње, тражио је да му се закунем на пријатељство до смрти и на пријатељство после смрти, ако се опет

Поћи сад, кад пут постаје најтежи, без доброг кувара, и при том још понети његове ствари које су ту а које ма коме да оставим неће му их више дати, сасвим је досадно.

једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете, баш то и то, које је одсутно. При скупљању ствари за полазак ја сам увек бројао пакете, завежљаје, канте, лампе итд.

У нашем животу, кад се појави један елегантно одевен господин, али који је неку појединост занемарио случајно при свом одевању, ми не вршимо детаљан преглед његове спољашњости да бисмо пронашли која је то појединост.

Село изгледа доста просто; само мале афричке козице, што се саме шетају, поздрављају једна другу при сусрету и измењују две-три врло раздрагане речи.

Тако пред сутон, кад треба апсолутно поћи, видимо да су нас два носача напустила. То је читава једна замена при ношењу хамака (мреже). Остатак тек после великих убеђивања и претњи успавамо да кренемо.

Кажу да при порођајима жене нарочито подешавају деци овакав облик темена. Људи, најчешће сасвим голи, секса који једна петља од

из живота; а каптив је дужан, по цену казне смрћу, узети жене свога господара ма какве да су и ма колико да их је. При повратку сретамо поворке правих, витких жена како корачају наге, дигнутих руку, чврстих или празних груди, са читавим

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У сваком случају причекајте на моје писмо. — Черњајев.« Овај ми телеграм даде повод да према материјалу, који имам при руци, разгледам какав је тај положај тимочко-моравске војске, о коме ђенерал вели да »никад није био повољнији.

У овој ужурбаној спреми, при погледу на ове дуге редове војске, који одмереним кораком одоше на бојно поље, откуда се већ пролама грмљава топова,

Отац прота опипа се при том по своме црвеном појацy који це угледно вио око гојазног, округлог трбушчића. У томе баш попесмо се на један

Мени се стеже срце од бола при овом ужасном призору и при помисли да ће можда и она села која се сад онако дивно беле кроз густо зеленило воћњака, за

Мени се стеже срце од бола при овом ужасном призору и при помисли да ће можда и она села која се сад онако дивно беле кроз густо зеленило воћњака, за мало час буктати у пламену

ових плотуна, ја видех многе коње, где без господара јуре преко поља, а Черкези су се повлачили, пуцајући непрестано при одступању.

бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих зрака; колико се сузних очију заклопило при твоме заласку, да те никад више не виде; колико ће нагрђених трупова и тешких рањеника, остављених на бојишту са

Вест о изгубљеној битци продрла је у варош и свет се узрујао, што је сасвим појмљиво при таквој близини бојнога поља.

То Турци оправљају мост на буимирском потоку, што су га наши покварили при повлачењу, а пред собом су упалили селашце Буимир да димом заклоне своја кретања. (Обична турска тактика.

око Шуматовца, јер су Турци са шуматовачке косе куљали у ову пољану, и из јаруге, која ову одваја од косе, излетали при јуришању на шанац.

Ја нити умем да искажем, ни поново да изазовем у себи онај осећај који ме обузе при погледу на оно море усколебаних црних редова и колона, што су са свију страна у грчевитом трку стремили нашем шанцу.

их вуку на уским малим Тезгама, тако, да су само леђа на дасци, а глава, руке и ноге климатају преко малих носила, а при сваком покрету шибају млазеви крви из отворених рана.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Зато пазите.“ При поласку поздрависмо се. „Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи

Нити је ко могао да им достави ракетле, нити би имали одакле да их пале. Они су били у ровчићима... Причаћу вам. При поласку казао сам војницима да се крећу без лар-ме, узвика, у највећој тишини.

Један опсова нешто. „Откочите пушке!“ наређивао је поднаредник. Ја сам извукао револвер, као да ћемо сада на јуриш. При врху поче ветар да дува. „Ево смо!“ — шапну неко. И строј као по команди полете.

Откуда ми знамо шта се крије иза ових бедема! Дакле, тако!... Понудио ме је неком ракијом и при поласку даде ми и кутију конзерве. Када сам се вратио позвао сам водника и десетаре. Саопштио сам им.

Онда бар знају одакле им прети опасност, и како треба да се чувају. Али при оваквој неизвесности, изненађења су могућна. Паника ретко када наступа по дану. Али редовно ноћу, по мраку.

Преостали, и још читави, улазили су у своју земљу, да крче нове путеве. Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу... Пред отвореним вратима Капије Слободе остали су мртви као неки стражари.

Испред нас је ишао један војник, који се померао у скоковима, од једнога дрвета до другог. Сунце је било при заходу, када смо стигли на излаз клисуре. На целом овом простору нигде се нисмо срели са непријатељем.

Почео сам да уображавам да нас опкољавају И да ће нас живе ухватити... Сетио сам се тек тада да ја при себи ни револвера немам. Шта да радим? Оружје ми је потребно, али не да се браним — шта можемо нас тројица?

А на том брду вода је излокала земљу, па се на падини према нама смењују наизменично ребра и увале. При врху налазили су се бугарски ровови... Један се пресамитио преко рова и осматра.

— Напред, изгинућемо овде! — викну неко. Скочили смо. Али при првим корацима опазих како земља пурња од куршума. Каплар Ђорић диже руке увис и паде.

Капетан Петровић покупио је тада своје војнике, и прешао реку без иједног губитка. При поласку рече ми да ће у току ноћи прећи цео наш пук.

Тај исти убио је и његовог посилног. Требало је видети тога војника како је после изгледао. При сазнању да је он својом сопственом руком убио два човека, њега је обузела дрхтавица, и он је безумно пилио у леш, док

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ПАЧИЋ 186 ЉУБИ 187 ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ 189 ТУЖБА 191 ОЧИ ЛУКАВЕ 193 СНУ 195 ЛАЛИ 196 МУЗИКИ 198 ЈЕЗД КОЊИЧКИ 200 ПРИ КОНЦУ ЛЕТА 1825 202 СУЈЕТНА ЖЕЉА МОЈА У ПРАДЕДОВА КУЋИ ЖИВОТ ЗАКЉУЧИТИ 203 ИСПОВЕД 206 СНИ 207 НЕПОЗНАТИ

ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ 216 СТАРАЦ 217 СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И

Све је било ту беіѕаммен; Вече беше ангенехм; Играло се — али ја ти Бијах верѕтіммт при том свем. Јербо Сфрауцхен имадох ти, Па од тога и Копфwех! А и онај ту је био, Па знаш да смо ми фâцхеуx.

Имали су, па и то не увек, нешто мало оскудног и сумњивог завичаја, при првом буђењу себичних националистичких романтизама таман онолишно колико и у много уздржљивије доба козмополитске

Јесте, ствари су се развијале споро, а због Вукова присуства и темперамента при температури не баш увек академској; али, захваљујући баш њему увек тако да се главно питање није могло забашуривати ...

Антологији њему је стога и поклоњена извесна чак изузетна пажња (као што је и иначе, а из разумљивих разлога, критериј при одабирању песама био блажи уколико идемо дубље у прошлост).

човеку изводљиво, пазим да у Антологији не остане ни најмањег трага неке моје каприциозности или могуће пристрасности при избору текстова.

Битно је да саопштим следеће. При одабирању песама за ову Антологију, морао сам водити рачуна о томе да се овде ради о почецима наше поезије, о

А кад год је критериј при одабирању песама нешто спуштан, он никада није спуштен до попуштања која би ову књигу могла унизити: и мени је, као и

Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело. Пастир свирку надимајет, при потоках он свирјајет: О златоје пролеће!

Паун славној себе движет поносећи с' с красотом, златној реп свој с крили сришчет, осматра се с дивотом. Ждрал при води тихо ровет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће!

Услиши једну, Венус, последњу чашу и муку: на њени руку скончати! и при постељи сице зацвели: „Уви мње сама, што без Адама остају!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Знаш, младићи су... ЈЕЛИСАВЕТА: Сад можеш ићи — А пустићеш га, кад дође он — знаш. ВУЈО: Жнам!... (При одласку.) И напустићу га баш!... Господе, да немилокрвне туђинке, не волим се с њом ни ражговарат...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Помела и' је мећава кад су се враћали из чаршије, на 'вој планини. — Нађосте ли пара при њему? — упитах ја Дулу. — Нашли смо двадесет и пет воринти.

На подужем дијелу западног неба пружили се тамномодри облаци, испросијецани оштрим, при крајевима зашиљеним пругама које се црвене као усијани челик.

— уздахну Мићан и сјарну један угарчић. — Људи, бојим се, да неће загорети? — Де-де, Симеуне; што си стао? При повиједај, да видимо, шта ће бити — вели Мићан и пружи му опет пуну чашу башице.

Жива га земља не дочека... — Буди на ријечи, при којој си, а мен' с' чини, да је Шаћир лањске године на сараорини погинô? — Није то, чоче, онај Шаћир!

ово је жива живцата истина: сат ли, подруг ли, стајô је труп усправ, а глава се откотрља, па говори: — „Каурине, вели, при'ватио си Босну, ама, наш цар има још земаља... Чок јаша падиша!“ Мени би нешто жао.

Петар чатити — „читати, обично у цркви и при црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован — чохан, од чохе —

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Тај ми често иде у срез. Разумем кад се напије при каквој већој лицитацији, при каквој процени за зајам код Управе фондова или тако што; али је он почео у последње време

ЈЕРОТИЈЕ: Тај ми често иде у срез. Разумем кад се напије при каквој већој лицитацији, при каквој процени за зајам код Управе фондова или тако што; али је он почео у последње време да се напија и код

По поду хартије, љуске од јабука итд. На зидовима висе неке избледеле хартије, капути, метлице, и разни предмети. При отварању сцене г. Милисав стоји на своме столу, скидајући једну фасцикулу из најгорњих редова. Г.

ов. месеца тражено. Списи нађени при њему одузети су и заједно са дотичним лицем биће под строгом стражом спроведени у Београд. Свеза Пов. У. број 4742”.

МИЛАДИН, СПАСА (једногласно): Јок! Како! Молим те! ВИЋА: Упамтите само шта вам кажем! XВИ БОКА, ПРЕЂАШЊИ ВИЋА (при уласку Ђокином општи покрет. Вића се искашљује и почиње строго): Приђи ближе! БОКА (млад, уливан, удешен.

ВИЋА (чита): „...и да му је намера била како династију тако и целу државу бацити у ваздух. Из списа нађених при њему виде се јасно те његове намере... Молим за даља упутства”. КАПЕТАН (Ђоки): Ето, јеси чуо?

ви ухватили, вероватно је једно од таквих, стога га спроведите у Београд под строгом стражом, заједно са свима списима при њему нађеним”. КАПЕТАН: На здравље!... (Пауза.) Шта сад, мој господин-Жико? ЖИКА: Немате куд, морате га спровести.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Он припада типу кнеза мученика, који се јавља у раним хришћанским државама феудалне Европе, при сукобима старих племенских и нових хришћанских схватања.

небеској заштити српских светитеља, Саве и Симеона, Данило је (1321) прерадио у опширну биографију, ослобађајући је при том хагиографских примеса и сувишне реторике, чуда и патетике, и тако Милутинов живот изнео као кохерентан циклус

младог хајдука Малог Радојице, коме Турци ложе ватру на прсима, приносе гују присојкињу, забијају клинце под нокте. При том је вредност песме колико у похвали његовој храброј издржљивости толико и његовој дубокој људској мужевној слабости

распрострањена етиолошка предања, којима је тумачење порекла појава и "ствари" у природи и друштву основна функција, при чему само постојање појаве служи као доказ "истинитости" казивања, такође се једним својим делом наслањају на

На темељу народне песме Његош је створио нову песничку форму, ослањајући се при томе на традиције европске поезије од Хомера до романтизма, као и на песничка искуства савремених српских песника, а

драматичности приказао однос између колективних забрана које намеће култура и индивидуалног, осећајног, па и телесног. При томе се тело главне јунакиње Софке приказује у покрету, с непрестаним променама и с обиљем сензација за које ранија

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба га увек, ако њој не би требао, слала матери да тамо њој у кујни нађе се при руци, а готово увек, да ако млађи брат који је био на сиси плаче, он га узме, носи, забавља.

Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље. Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима.

види, обилази издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама,

издалека њену кућу и маалу, чак, у инат њој, и он да се одмах жени; или да долази, виђа је и увек, било при игри, при песми, он навлаш, нарочито да пева какву песму на то, која кори, куне, и да од јада пије, иде по механама, лумпује,

Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не терет, него нешто старо а при том тешко. Нарочито је то било за мајку Младенову.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

собом угледаће [на првом белом волу кога сретне] ђавола са [црним] штапчетом; он треба да уграби ђаволу тај штап (само при том да пази да га ђаво не предухитри, па или убије, или штапчетом поцепа одело, које се после на том месту никада неће

се јавља, тако рећи, као универзално средство, као панакеја; он дејствује и тамо где никакво друго средство не помаже; при лечењу, међутим, долази готово увек у обзир његова егзорцистичка природа, и третман с њиме је врло често у вези са

Н. грозницу — ту нека и остане!« СЕЗ, 14, 224. О преношењу грознице на б. л. упор. и СЕЗ, 17, 542). При бајању од пришта употребљује се б. л., који се мора истући на камену што »се не померава« (ЖСС, 263).

и Р. Кöхлер, Вон фортлебендер Сееле ин дер Пфланзенwелт, Кл. Сцхр., 3, 274 идд. При томе је важно да је на гробу б. никао сам од себе).

Нарочито је интересантан б. краља Милутина. Првога дана <Ускрса> код њега се држи сабор, који кулминира у обеду, при коме место у зачељу заузима бор; око бора изводе се и витешке игре, и игра коло, певајући песму (свакако обредну) у

је ритуално пројахан (БВ, 11, 1896, 78, Сврљиг); приликом првог орања волови (СЕЗ, 17, 14), и јарам (СЕЗ, 19, 358); при свршетку жетве »Божја брада« (СЕЗ, 17, 17); при свршетку вршаја стожер (іб., 18).

приликом првог орања волови (СЕЗ, 17, 14), и јарам (СЕЗ, 19, 358); при свршетку жетве »Божја брада« (СЕЗ, 17, 17); при свршетку вршаја стожер (іб., 18).

(СЕ3, 16, 181). Као јак апотропајон, б. је неизоставан при различитим лустрацијама, које се изводе преко кађења б., или преко пијења воде у којој је б.

не може се ни извршити. Као апотропајон б. има значајну улогу у теургичним радњама при жртви и молитиви. Босиљком се кити глава ускршње печенице (СЕ3, 19, 45), и овна који се коље приликом измирења момкове

, излечиће се ма како да је и ма колико да је дуго болестан (СЕ3, 19, 390). Б. се врло радо употребљује при магичном »отварању« болесника (СЕЗ, 14, 296; 19, 262; 266; 268). Семеном од б.

Кора од б. скувана у води лек је од зубобоље. Б. намазана крвљу од менструације (при чему се говори басма) регулише менструацију (ібід., 296). Највише се у народној медицини употребљује б.

У кору од б. меће се жара и тиме каде рубине на прагу, да се не издеру при лужењу (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 184). Кад се б. саде, мора се јако лагати, па ће бити дебеле (ЗНЖОЈС, 19, 201).

Ћипико, Иво - Пауци

— А да, жеља те, као и мене! И пустивши је из загрљаја, сними с ње њену цурску кабаницу, па, сажевши се при улазу у колибицу, простре је по земљи.

И тако без икакова труда добио би своју надницу... Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не оклијева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.

— Веле, — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити. Али, ето, ја говорим што сам чуо ... —Што веле? — прекиде га неколицина њих.

А што ћу ти ја? Стари је оставио за собом силу дуга: купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... Послије ми, бога ми, бијаше жао, али која вајда: ствар свршена, поговора нема!

—Причекај. Марко уђе у кућу и за собом затвори врата. Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.

И по кући не хрпће угојено крмче што на мрс сјећа. И кад све распрода, броји новац на огњишту при пламену, дијели га и одваја на сребро, злато и банке; и, увезано, трпа у торбу, и напрћен иде у варош да њиме умири

Неће му се да завири у сваку кућу; иако није при невољи срамоте, ипак га је стид скитати се уоколо, носећи своју потребу на пазар. А и познаје своје сумјештане.

У кући нађе неколико људи што дођоше послом да им ковач алат кљене. Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.

И, премишљајући о томе, пође ка своме ковчегу, отвори га и узме из њега торбу. При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности, и опет у торбу слаже.

Када дођете, све ћете сазнати. Хоћу да вас изненадим”, дода при крају писма. Затајана слутња пробуди се и заокупи га.

Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају. Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама. Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.

Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души. Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Није био од оних ништарија које човека мере од главе до пете и при том цокћу језиком од чуђења да таква наказа уопште негде постоји.

присуствовали још и Јевђеније, Дадара, Пипац, Богдан и Кирча, обучени у дуге црвене плаштеве који су језиво деловали при одсјају пламена што је палацао пут звезданог неба.

Шта се то с њом дешава? Је ли та жена при чистој свести? Ако јој је стало до човека, зар није могла наћи никог другог него баш монаха и то овога који је

Направио је скеле, разместио около своје посуде с бојама и почео да ради. Макарије је мене одредио да му се нађем при руци, да му доносим шта устреба и да крадем занат. Тако смо се Јакос и ја спријатељили.

Зинуо је, у угловима уста му се отегла пљувачка. То видим при месечини чија је трака, треперава и нежна као вео од свиле, пала по његовом пепељастом лицу.

дрхтавицу, говор, јасноћу и повезаност, јачину гласа, дакле све што би указивало на одговор: докле ли ће старац, је ли при путу, хоће ли уопште.

Није ми било до сна, па сам шетао бедемом и гледао у тамне обрисе брда при слабој светлости звезда. Ноћ без месеца, лепа и мекана. Погрбљена Лаушева сенка на прозору.

И људи су посивели и омршавили. Убила их је туга за упропашћеном имовином. Ишчезле су из њих снаге и живахност при погледу на разрушене колибе, однете ограде, опустошена поља. Вуку за собом тешке преморене ноге, поспани и невољни.

како је посвојче нечастивог који му је давно, још у детињству, забио очњаке у врат и сркнуо мало крви отровавши му је при том својом пљувачком, дотле је сиротиња терала своје, измишљајући будаласте ствари: да је Брзан просто неуништив, да

Присећао сам се свих битака у којима смо били заједно и грло се стезало при помисли да их живе никада више нећу видети. Макарије Оно што се јутро догодило божија је казна.

Нико осим њих троје није дуго издржао. И најтврђи су морали да побегну одатле при погледу на хрпу меса у усиреној крви.

Остали који су имали срећу да се при паду дочекају на ноге одвукли су се у жбуње, храмљући. Битка је била добијена, али не због тих неколико побијених

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И хладни вâли га крепе. Па затим караван скупља и жури свештеној Меки И с њиме ишчезне тихо, при јасној звонаца звеки, У мору пешчане степе...

Сећам се једнога дана, - опет је при чаши било, И ту се прилично јело, ал' много више пило Сваки је зборио гласно о ствари којом се бави, Док се од свега

Ватра га обузе тада, Јер њено неверство подло паде му на памет сада. При том се још нешто деси, што преврат у њему створи Он рог краварев зачу, звук му се по тами хори!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

зидовима, који не пропуштају ни звук, ни жегу, ни мраз, покривена патосом од храстових паркета, који старачки јече при сваком кораку, загревана каљевом пећи, која, певуцка када се подложи.

планета, ја одлетим до ње да бих резултате мојих математичких испитивања о клими планета контролисао на лицу места. При таквим путовањима облачим научне чизме и видим само оно што је наука докучила.

При таквим путовањима облачим научне чизме и видим само оно што је наука докучила. При том изгледам сам себи као ваздухопловац при несталном времену, којем облаци и магла често закривају прелетане пределе.

При том изгледам сам себи као ваздухопловац при несталном времену, којем облаци и магла често закривају прелетане пределе.

Али шта при том сагледам, па другима саопштим, за то дајем своју часну реч. Кадгод се уздигнем и до самих звезда некретница.

Његова дивља војска куља кроз капије тога града. Језа ме хвата од ње, али се стишава при помисли да је мој положај на Алциони изван домашаја њених топова.

Немамо, на жалост, времена да се овде задржимо, робу разгледамо и пазаримо, али ћемо то учинити при повратку. Вама, драга пријатељице, купићу скупоцену златну гривну, а ја ћу се задовољити једном младом оријенталном

Широка ћуприја премошћава реку. Прелазимо преко ње. При том бројим своје кораке. Сто седамдесет. Тачно толико, колико по плану Вавилона који сам понео са собом треба да буде.

Али Ваша снага малаксава и, при крају нашега путовања, на седмој кули ја Вас носим у наручју до горње ивице последње рампе, где се заустављамо пред

два посла: први, прочитати са неба моментани положај звезда, и други, извести из тога положаја закључке о судбини. При томе је често потребно одредити положај звезда који се десио у прошлости, на пример у часу рођења онога којем се

Главни правац њихова кретања је од запада према истоку, али оне при томе кретању каткад застану, врате, се мало унатраг, као да су нешто заборавиле, па онда опет продужују пут у своме

ј. међусобног положаја и положаја према осталим звездама, у часу рођења, зависи судбина човека. Ко се родио при доброј констелацији, тај ће бити срећан целога живота, особито ако и у њему буде подешавао своје подухвате по

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело. Пастир свирку надимајет, при потоках он свирајет: О златоје пролеће!

Паун славној себе движет поносећи с' с красотом, златној реп свој с крили сришчет, осматра се с дивотом. Ждрал при води тихо зовет, у кавезу цајзел појет: О златоје пролеће!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Био је некада врло леп, што се и сада приметно види. Кошчат, и има пуну, кратку браду. Омиљен код свију. При улазу, пијан и заваљен, пева: Катаринче, девојче, Ајде да се земаме. Како да се земаме, Кад си паре немаме?

Мислим на оне слепце, кљасте, богаље, сулуде, што их толико по вароши има... кад би се могла каква кућа за њих при гробљу да подигне, да се не би на зими мрзли, скапавали по улицама и друмовима.

За време певања сви раздрагани, само Решид бег дубоко замишљен. При крају певања Јусуф бег се обраћа Решид-бегу. ЈУСУФ БЕГ Шта тако дубоко мислиш, Решиде?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

конац; и како се тај конац све више и више крати, рука све чешће цима угнуте груди и климатаву главу; напослетку, при кидању конца, задрма главом тако да вилице звекну и језик дође у опасност.

А баш да је и помишљао на прилику неку за удају, мајстор Коста му при том заиста не би долазио на ум. Али мајстор Кости замаче за око здравље Ристанино, смерност, неки сладак глас, и

оцу Сави причао да је био висок као кула, не леп али добар човек, мек као она његова плава коса којује носио дугу, и при раду у пољу, на начин калуђера, плео у перчин. Отуда им име.

Ходао је као јелен — загревала би се госпа Нола у причању о свом оцу, руке му господске, од малих коштица, а кретао их при говору некако меко, на турску, вала баш као онај наш Зариф-бег, што лепо једног дана умре од господства...

Прича се, при повратку је скинула венац с главе и носила га у руци; и Тодор је младу држао за рукав, јер више није хтела да се води

Што се тиче ручка, некако је госпа Нола убрзо стекла Матин апетит и обичај. При јелу, не трпи да је прекидају, ни за што, ни за кога. То је нарочито важило за вечеру.

А зими се кидисало смело, на људе у кући и за столом при вечери. Све то била је нека врста отмене богаташке карактеристике, неког тобож племићског страдања.

Ово последње га је одвело у пријатну једну специјализацију: при састављању правила за неко друштво, гос-Тоши је једногласно поверавано да изради оне тачке правила које говоре о

Тајна. Гос-Тоша је мртав, а девојчица се тргла из несвести тек при удару који је оборио и убио њеног поочима. Језивост притиснула паланку и околину, као камен.

Ни праве црнине, ни вела, него оно што је навикла да носи при раду, и због рада. Мало се као збунила од многих посета; мало јој је непријатно било што се том приликом увек помињале

Наравно, паланка је знала да је ту много измишљенога, и стала је вребати удовицу на улици, и при излазу из капије. Једне вечери, с леђа је ословила опет нека свежа удовица: — Не видим, кажем, Лазарићку на гробљу баш

препоручила православљу, нашла кума који се зове Срба, послала кумовски дар при крштењу, и обећала присне кумовске везе и дужности за будућност, примила их на себе свечано, радосно, и са оним њеним

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Међутим морао сам конац и намереније имати, као и сваки који неће да је луд, при почетку настојашчег дела, и ово мојим читатељима за доказати, морам малко путем Александровим.

« — Управо. Већ је пропозиција совршена, сад јошт инвокација, пак таки да се сече и пуца. — Али таки при почетку мога сочиненија напада ме недоумјеније, кога би ја по обичају призвао да ми ово тешко дело свршити помогне.

Отуд ћемо дакле ми ласно моћи вући што год нам к делу нужно буде, а при том ћемо при свакој прилици узвикивати да је наше сочиненије оригинал, и влашку ону пословицу за мото ставити: Лауде

Отуд ћемо дакле ми ласно моћи вући што год нам к делу нужно буде, а при том ћемо при свакој прилици узвикивати да је наше сочиненије оригинал, и влашку ону пословицу за мото ставити: Лауде ће гуре, ке

А тенерис ассуесцере мултум ест. У детинству се мора учити онај који је рад сентенцију славног оног мужа који је при погледу непријатеља први бацио оружије и почео бегати, цели свет уверењем тресући: Дулце ет децорум ест про патріа

Док сам ја ову дисертацију правио, Роман се тако с коњем удалио да га при свем усиљавању и труду моме није могућно стићи.

на себе примити, да ову загонетку у присуствију ови почитанија достојни матрона и лепи фрајлица разрешите, док попушим при чаши вина једну лулу дувана? — О, ви сте весма добри. Вашу красоту и љубов ко књижеству у првој ћу оди споменути.

којој се наш ирој не знам зашто допао, вољу добије од дугог времена показати му његову судбину и наговестити како се при гдикојим случајевма владати има.

докучила и да дивидирати мора; тако и наш Роман, који није ништа друго у памети имао него непријатеља гонити, случајно при непрестаном уступу мајмуна угледа једну палату, палату отприлике као што се у тарок картама изображена наоди.

Ја знам да би од стотину моји читатеља 99 са мном заједно при угледу ове палате помислили на дукате који би се могли наћи.

није допуштено било улазити, зато сам принужден горепоменуту заповест и из тог призренија прегазити, што ме је Меркур при самом помислу у тајнопуну ову палату ући за уво повукао, и опоменуо да се не шалим ако мислим и даље купуса јести

и изнутра почне командирати како ји ова беда из сна пробудила и како су у опасности ближе од њега посећени бити. При том не пропусти своју предику обрнути да је дужност наша бранити ближњега кад је у невољи, и најпосле парентацију с

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

будете умирали, можемо вам уштрцати мало канфора, те да вам продужимо живот за једно седам дана, колико сте изгубили при рођењу.

И тада ће се рећи не само да сам при рођењу седам дана задоцнио, већ и да сам седам дана раније умро, а то би већ била страховито бездушна игра судбине.

Зар не, зар не би то главу чинило интересантнијом? Ако ви ни при тим речима не приметите бутоне у њеним ушима и не задивите се, ради чега се цео овај разговор и води, онда, разуме се,

Али сам ја, и поред тих материнских разлога, одлучно остајао при своме захтеву, драо сам се, плакао, пиштао, вриштао и ваљао сам се по патосу, све док мајка није најзад донела једне

румене и тако сочне да би примамиле и сваку другу владу, — Давид Мешулам изнесе један случај међународнога значаја, при коме је један наш поданик тешко страдао, ради чега морамо, угледа нашега ради, прибавити сатисфакцију.

Разуме се да сам, у тако неравној борби, готово увек ја морао да попустим, тешећи се при том и оном мудром народном изреком да паметнији увек попушта.

Једва нешто доцније, када смо већ сви упамтили једну причу о добром и рђавом детету и када смо запазили да при свакоме новом причању учитељ мења порекло јунаку приче, према томе како су дотични родитељи отпоздрављали његове

жена, а мислим и на то што и жене, као и именице у граматици, увек имају наставак и што тај наставак врло радо мењају при сваком новом падежу. Има међу речима и таквих које се појављују, à ла Фреголлі, у свима могућим облицима.

Што се тиче знака дивљења, он је у животу највише у употреби на прокламацијама, партијским зборовима и при изјавама љубави, па зато смо његово значење врло лако схватили.

Можеш га метнути где год ти је воља, ништа не мења ствар. Један од мојих другова, неки Илија Сушић, стављао је при потпису тачку и запету на крају презимена и, да видите, врло је лепо стајала и ту.

Па онда, дечко изјављује љубав својој колегиници, студенткињи, иза капије и при првом загрљају наиђе њен отац. И то је недовршена мисао, која се означава са неколико тачака....

На кога би пала последња реч: буф, тај би морао заузети Турску позу а ми га остали прескакали, изговарајући при сваком скоку опет неке неразумљиве речи, које су, колико их се сећам, гласиле: јениџајес, манџебиргебирговац, бир

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Грана ме нека ошину преко лица, и заплашен од нове могућности да ударим главом о дрво, затегох дизгине мога коња. При помисли да онај може опалити пушку у моја леђа, несвесно полегох и поново ободох коња.

— Стари, хајде напред! Командир сјаха с коња, а и ми остали... Мислим се, шта ћу му ја, када при себи немам ни револвера, ни ножа. Па бар да сам на коњу!...

Јашите! Без ларме, говора, нико да не пали цигарету. Ти, стари, иди напред! Полази! Кретосмо лагано као при погребу. Крцкали су топови.

Одступали смо без борбе са једног положаја на други. При мучном и тешком повлачењу војници су пролазили кроз своја села, остављајући у њима на милост и немилост непријатељу и

— Бацај сандуке у реку! — Шта је то?... Ко то виче? — промоли буновну главу изван арњева један официр. При светлости лампе видесмо да је потпуковник. — Ко сте ви, господине? — запита Лука, већ надражен.

Дах побожне осећајности и фанатичан занос би обујмио млада срца при помисли на тужно Косово. Оно је неодољиво спајало мисли као неки узвишени култ и постало света замисао целе једне

Сада верујемо да је дошао последњи час. Чекамо пред штабом пука... — Свршено је, господо — рече при повратку командант. — Је ли ту ађутант? Хтеде да уђе у своју собу, али га неко запита: — Како?...

пламен се залелуја, и као нека жива неман полете лево и десно, док из гомиле не сукну пламени млаз цепајући се при врху као да је змијски језик. Јара удари у лице.

Налазимо се на висини преко хиљаду седам стотина метара. И да је лето, било би нам хладно. Ноздрве се при дисању лепе. Људима би се повратила снага када би попили само гутљај нечега топлог.

Ноздрве се при дисању лепе. Људима би се повратила снага када би попили само гутљај нечега топлог. При себи од јела имају по два хлеба који се смрзли на мразу, па као да једу кору од дрвета.

Чуо сам ларму и веселе гласове људи и жена. Пред вратима не беше никога да ме пријави, те закуцах. При светлости слабе лампе, а кроз дим дувана, једва назрех гомилу људи, који су седели на поду, око ниске трпезе,

Једно је плакало, те командант нареди да га ставе на коња једног нашег ордонанса. При врху почеше се ледити шињели. Ветар допире до костију, а снага у људи све више попушта.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кад се два намагнетисана тела стану привлачити, ни њихова воља, ни сви људски морали, не могу их спречити да се при влаче све док су у области тог привлачења.

мора догодити, добијам неку празнину у стомаку, трбух ми се сваки час упија ка кичми, и нужно ми је да дубље дишем; при том су лучења јача, а сексуална надражења савршено ишчезавају.

ја бојим, баш тај и тај дан, стварно - па ма шта се на свету догодило - мора наићи (изгледа да сам се само узбуђивао при неизвесности да ли је опасност ту или не) постајем потпуно смирен; јер одједном имам тако исто јаку сензацију као што

да тај догађај мора и проћи, и да има један део мене кога му је немогуће изменити (ваљда моју животну вредност) при своме преливу преко мене, и да чак, ако га измени, ја ћу имати могућност да ту измену проценим: што је најглавније.

, коју већ не знамо у сунчаном спектру. Неискуство ока би га при том потпуно паралисало. Живот духовни дакле неиздвојим од живота нашег физиолошког, и наша вечност ваљда зависећи тиме

му, бејах толико први, Да сам гледао за њим, још дижући сан с лица, у чуђењу, Стално сам налазио траг његов светли при мом буђењу.

То море светлости, боја, спектралних вечера, Наћи ћу никлог из траве при вољеном врачању Ил на леденом тлу оних младићких глечера.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Виде ли га ко? Чу ли? Јежио се малишан при помисли да би га могли зауставити, али сунцокрети су спавали, сви до једнога! А траве? Спавале су и траве.

А и што би? Нека лете птице својим путем: њихов Цар највећи је, најмоћнији на свету! Зар му нису звездочатци још при рођењу прорекли да ће памећу и величином надмашити сто и једног бившег Цара?

— Ја немам шта да ти дам... — мајка заћута, а Варалица се замисли. Ко би пристао на подвиг при коме се ништа не добија, а живот губи? А опет? Нема тог који је Смрт — варалицу над варалицама — преварио.

Већ су до колена људима допирали, мада су челичне метле и црева пуна воде ступала у оштру, одлучујућу битку. При погледу на њих дечак постиђено саже главу али метлица пркосно рече: — Пусти их! Нека се смеју.

— Увек! Узалуд је пенила река, вртела се, о камене га обале ударала — Белутак је остајао при свом. Гад мали! Виде ли ико такву упорност? Одлучи река да од дрвећа, трава и трски савет затражи.

Људи су почели журно да скупљају ствари и алатке које ће понети у нови крај, а душа им се грчила при погледу на куће и њиве које остављају.

« — узе ашов и осврте се око себе да одреди место бунару, кад при дну дворишта угледа багрем у цвату. »Ако никада нисам сањао — сад сањам!« — младић протрља очи.

— Ој, ој, што је тврда! — јаукну мишић поломивши предњи зуб. — Није ни за шта! — закључи када при другом загризају поломи и други зуб. — Зато су је овде и бацили!

— Не могу, ваша светлости! — сликар се поклони својој Царици. — Дар који ми је дат при рођењу — условљен је: ја смем да сликам само облаке, цвеће и птице.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

) Коштану у колима, опкољену пандурима, сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима, магле и паре бањске.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Полагано сриче уклесана слова: ''Ратко, Ђорђе, Дејан'', па грца и стане, Срце стиска, затим сриче, сриче снова, А при сваком слову нова суза кане.

Сву муку твоју, напор црног роба, Појешће силни при гозби и пиру... А теби само, кô псу у синџиру, Бациће мрве... О, срам и грдоба!...

Негдје шева пјева при заходном зраку, И сиједи отац игуман, пун бриге, Полагано чита из дебеле књиге Опроштајна слова сиротну тежаку.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

поглед на природу и на друштвене односе на коме се заснива грчка фантазија, па према томе и грчка уметност, могућан при аутоматским разбојима, железницама, локомотивама и електричним телеграфима?...

Судећи према познатим епопејама. то се догађало при крају високо развијеног родовског друштва (Илијада и Одисеја) и у раном класном друштву (Еп о Гилгамешу, Махабхарата,

истицао коначни циљ сукоба: ослобођење целокупне раје од турских експлоататора, стварање независне домаће државе. При свему томе чињеница да је некад постојала домаћа држава имала је огроман утицај.

између најразличитијих херојских црта најкарактеристичније и затим их уопштавао у ликовима омиљених јунака. При том уопштавању народ је обилно уносио и своје револуционарне тежње покаткад изражене у фантастичним одликама.

Кантакузин приповеда како се у том тренутку Момчило са својим људима десио при граду Перитеорију. Смотривши силну савезничку војску, Момчило навали да уђе у град, али му грађани затворише врата,

Српски писац са самог краја XВ века, којега су Турци при узећу Новога Брда (1454) као младића заробили и у јаничаре одвели, прича углавноме овако исто, само додаје да се на

Кад му је сестра Леке капетана рекла то у очи, Марко ју је свирепо казнио, јер Марко је „зао при укору“. Али осуда је остала, и она је најтврђи доказ да народ ни своме јунаку — ни себи — није праштао покорност

Успомена на тај пораз и данас се чува у изреци: „Страдао као Јанко на Косову“. Деспот Ђурађ је ухватио Хуњадија при повлачењу и није га пустио све док није добио накнаду за штету коју је причинила мађарска војска.

Према песми, од Турака понуђено му при јатељство уз услов да пусти њихову војску преко своје земље бан Деренчић је гордо одбио и прихватио борбу под Удбином.

“ Говорила млада Доротеја: „Ал' не лудуј, Перазовић-кнеже! Ја сам селе Деренчића бана, у мене је сарце од јунака; при ће пукнут у горици стине нег' у мене сарце дивојачко, — ти ми кажи од Удбине гласе: ал' је мени братац погинуо, ал' је

била на врхунцу својих снага, босански хајдуци под харамбашом Делирадићем нападали су комору Хусревбегове војске при њеном повратку из победничког похода.

Године 1555. хајдуци који су живели на левој обали дунава прешли су реку и у близини Београда потукли 150 јаничара. При крају XВИ века хајдуци су — заједно са устаницима које су предводили — пустошили чак и градове: Вршац, Никопољ, Рушчук

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Видио би је гдје сједи и буљи у кума јазу оним својим гаравим очурдама. Није зато ни чудо што је Стриц, при помену Луњина имена, почео да виче и да се забринуто рогуши.

Ав-ав-аууу! При крају Гаја, на оној страни куд се изгубио Мачак, зачу се неки лом и кршење. Стриц се просто завали од смијеха: —

На једноме мјесту пред њима се у неравној стијени указа велика пукотина од врха до дна подземне просторије. При земљи она се ширила стварајући неку врсту укривена улаза у некакву одају, тунел или бог те пита какву тајанствену рупу.

— упита кнез и погледа старца с великим дивљењем. — Не, него ће он сигурно побјећи на прво дрво, па ја морам имати при руци љестве да бих га стигао и уловио. — Имаш право — поучно рече кнез.

— Имаш право — поучно рече кнез. — Још стари народи служили су се љествама при опсади градова. — А мој се брани камењем — рече једна стрина.

А кад је у теби нешто и било глупа зелена боцо! — гунђа старац и кроз ријетко храшће зури у околна брда. Да му је бар при руци неки дјечак па да га појури штапом за неку преклањску кривицу.

Пред њима је био висок усправан процијеп у стијени при дну много шири, сав обасјан. Дјечацима се у почетку учини и сувише узак за пролаз, али кад стигоше до њега, без по

од паса, помагала чобанима да савладају непокорна говеда, једном ријечју: уживала је у томе да се некоме нађе при руци.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А удиљ стоји с врхом пуно му гротло. Неголи доходите, и при њему круто, не посклизаво умом стојте, који сте прежедњало на суху врућа песка престојали много време у светској грижи

ЗЛАТОУСТОМЕ ЗАПИС ЗЛАТАН При устех твојих Златоусте, златих станет златно слово. Вину хвала господња в устех твојих.

Жао ми га је што се растасмо, С милокрвства стајао бих при њему, Ал' од зла задуха му, клоним се! Отпре хубав и леп бијаше, А сад сасма огруби.

ЗВЕЗДА ПАГАНСКОГ ПРОРОКА ВАЛАМА Бијаше у тојзи персијској страни поиздавна, јоште при Мојсеју боговидцу, неки пустињак влхов. Кано и пророк погански бијаше.

МАНА С НЕБА У пустињи при Мојсеју што је с неба пуштао Бог Израиљма ману једновиђену, а у усти жваћући им, како је који што зактевао јести, и

Неки у суботу тамо и на богомољство одлажаху, поклањајући се онде Богу, јерно и при Мојсеју црковно од шатора њина сенка толико стопа насамо (освем људскога стојишта) одвојена стајаше.

А и Валтазар, при Данилу пророку, син Наваходоносора, цара вавилонскога, по смрти свога му тога оца искреса на тридесет комада, пак баци

Нађе при мору прилично широко место, хубаво, на прозору свим странама. Градић они зваше се Византија, од грчкога некога краља

ШАРЕНА РИЗА АХАРОВА При Исусу Навину би један човек у табору, што из кумуна заклетога од дојинлука (неки Ахар именом) с кришем полакоми се и

варао и ласкао, ил' му чим да би претио и уговарао се, не хајао ли, — оно се повраћа те повраћа, те дурма те тишти, при и суди те што си то упословао; на мисли износи ти прави суд.

И само кад хоће што зло чинити и кад је у том послу и после тога, већма нас оно при, куди и осуђује... Зато нам је и уметнуо у мозак такву свест, која би нас судила и плашила кано отац милој деци којино

РИБОЛОВ ПОСЛЕ СМРТИ Идила При мору, на риболовитви, дође Христос пак непознано к апостолом. Запита их имаду ли што у барци за јело.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Коте само обрте главу па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџијску башту и уживао у призору

— Добри људи, лепе прилике, али при свем том ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином. И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва

?...“ А лепе, па убаве што су — лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’! Ја ги сал гледам, па си сеирим! А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па рече: „Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџијско; па бела како замбак,

А то је сасвим умесно било, јер, ако и даље остане то ту при руци тетка Доки, ко зна шта све може лупити и испричати (па и потући се с неком!

“ — Што бре, ешеку? Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?

Или опет тако ради у дућану, а посао навалио као никад; ради, удубио се у посао, мислиш и на ручак ће заборавити при тако силном послу, па се заборави тек и запева тихо и полако: Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где се премењуваш.

Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање. Дођоше већ и Цигани.

Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање. Дођоше већ и Цигани. Чувена дружина снабдевена разним музикалним инструментима.

— Ете, што па да си ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... Измећарка нећу сам!... Сал при мајку хизмет ћу да чиним... — И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона.

— одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... Измећарка нећу сам!... Сал при мајку хизмет ћу да чиним... — И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона. — Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... — Код Манчу ли?

— И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона. — Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... — Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!... — Како рече?... Не чу’ те добро!...

Једном кад је пошао у „Апеловац“ на стрелиште, дао му отац седам гроша. Манулаћ попије пиво за грош, при повратку купи јагњећу кожу за шест гроша и одмах успут прода за девет, — и тако донесе два гроша више него што је