Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах. Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувен
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Је ли ту ваше место? — Разумем! — поздрави Александар и у галопу одјури до првога вода. Сељаци се прибили са стране пута и чекају да возови прођу.
Около нас су праштале пушке, па нам се чини као да пуцњи допиру иза оне врзине коју је два назиремо. Војници се прибили уз топове и ћуте. Застанак је био необично дуг.
А тек људи... Војници се најежили и намрштили, па се притајили и прибили уз топове. Скретосмо лево од места где је вршен прелаз и заустависмо се испред једног шљивара.
Срели смо и групу рањених коњаника, а ме ђу њима и једног официра, кога су војници пресамитили преко седла. Сељаци се прибили поред пута и чекају да артиљерија прође... А грозан је звизак и прасак шрапнела из којих сукљају жутоцрвени димови.
Око торња чује се весело цвркутање врабаца. Наслоњени на по једну ногу, прибили смо главе уз прозорче и тражимо линију ровова. — Гледај оно усамљено дрво, па испод њега. Видиш ли ону врзину...
Коморџије беже вукући коње, а рањеници се прибили уз ограду. — Гађа нас... Ветар језиво звизну и ми се прибисмо уза зид... Као да очекујемо смртну пресуду...
И да виде да се бар неко стара о њима у овој мрачној и страшној ноћи. Прозебли и прокисли, прибили се уза земљу и чекали... Било је нечег великог у овим малим људима. Зора се тешко рађала.
Али они пешаци који су испред нас, прибили се за земљу и чекају да им се непријатељ приближи на сигуран погодак. Аустријанци као да то знају, заостају иза сваке
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Петар што је то учинио, јер Му се душа стаде стезати од бола, видећи их како јадни и жалосни изгледају. Прибили се Срби уза оне мокре маслине, покрили се шаторским крилима, све по десеторица под једно, па, поцрнели, помодрели и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Требало је више од једног километра проћи кроз ватру па да стигнемо до наше чете. Људи се прибили уза стене или претрчавају од камена до камена. А сунце осваја и нека трептава јара подрхтава са голих стена.
почеше да свиткају, стварајући непробојни зид у висини рова, али главна маса челика сручи се на бугарске ровове. Прибили смо се уза зид. Није била стопа земље на коју није ударила куглица. Земља је прпорила од удара. Ракетла сину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто се на путу испречило. Коњ прескочи. Већ сам негде око половине батерије. Где ли је командир? Послужиоци се прибили један уз другога. Испод топовских шина сену варница. — Ходо-ом... Ходо-ом! — чује се однекуда глас.
КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА Последње уточиште наше. Оставили смо Косово и Метохију, напустили своју земљу и сада се прибили уза саме планине, које се нагло издижу као огромни бедеми небу под облаке.
Један рефлектор засењујући осветли лађу... Два морнара са ове вратоломне висине стрмекнуше се у море. Војници се прибили и пресавили преко ограде. — Ено га... — Да ли је жив?... Морнари журно спуштају чамац, који је висио на чекрку.