Црњански, Милош - Сеобе 1
Крвавим прстима, за које се лепило перје, чупали су плаве главице, прибијени месечином уз зидове, осећајући како се мала, врућа тела трзају неколико тренутака у шаци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Од заглушне хуке, рике и ломљаве није се чуо ни јаук рањеника. Живи су занемели од ужаса, прибијени уз земљу. Свакога часа захваљивали су Богу на милости што им је подарио још који секунд живота.
Проналазимо последње остатке шећера и каве. Све што имамо делимо са војницима. Спавали смо у једној колиби, прибијени један уз другога. Сутрадан одређен сам за коначара. Било нас је дванаест, које официра, које подофицира.
Морнари искочише на обалу. Наређено је да улазимо по четрдесеторица. Стајали су војници прибијени један уз другог, не мичући се. Као да су саливени. Скела крете... Пристиже и друга скела. Гледамо где ли ће нас.
Ветар је наваљивао за мном. Са обе стране видели су се густо прибијени кревети, а на њима још живи костури. Сви се притајили, само је ветар фијукао.