Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Да није хајдук? — окупише запиткивати. — Није, браћо! друга напаст!... — Шта, забога! — Казуј, брате! Радош се прибра мало, па им којекако исприча на што је нагазио. — Ала, брате, зар баш као дете! — узвикну један зачуђено.
Живан оклева, заговара још, али, нема се куд, мора видети кад је већ дошао. Прибра сву своју кураж, па тек пође апсани важно, и рече да се отвори да види тог звера.
Неколико пута Миона хтеде да притрчи и да му помогне... али нешто не смеде. Ни сама не зна зашто! Прибра торбицу, па пође полако кући. Освртала се небројено пута и гледала Огњана. Видела је — кад је узорао и трећу бразду!..
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Казуј, не мучи ме!... И она склопи руке. — Тебе просе! — рече Крунија. Њој се окрете вајат око главе... Али се брзо прибра па рече: — Просе?... А ко то? — Иван Миражџић, за Лазара!... И отац те даје...
— рече она пркосно. Милош се забезекну. Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: — Купи твоје прње, па напоље!... Под мојим кровом нема више места за тебе!...
Као да се земља проломи. Један плотун порази Турке као гром. Стадоше као укопани... Станко се прибра. Као да му неко шану шта треба да ради...
Земља је тутњала... Тај тутањ је одјекивао у души његовој. Али се он прибра. — Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?... Зар се њима знају путеви?... Куд ли ћу сад?... Да идем кући?
Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... Заклоњен за дебло, он премишљаше. Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете...
Он има притрча руци... Алекси су лиле сузе потоком... Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: — Има ли још ко од вас зајма невраћена? Има ли још ко да се свети? Сви су ћутали...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Од нас се нико није смејао. Макс се опет прибра и обрати се мени онако авец нонцхаланце:23 — Хтео сам да вас молим јутрос да нам подвежете мензуру — рече он.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Неки војник приђе са свим близу, најежи се и зину, али не изговори што је почео. После се почеша по коси, прибра и рече: — Гле, ово наш водник! Командант зовну командира пете батерије. — Ваш Христић? Зацело? Видите тачно!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Било је очигледно да јој се официр, као неко лепо привиђење, допада, и да је сирота, сва збуњена. Одмах затим, она се прибра и настави да постељу припрема.
На то настаде тишина, као да им је неко реч пресекао. Ућута и Петар, и престаде да се смеје и прича весело, а кад се прибра, он се обрати Павлу са неким, нелепим, осмехом, на лицу: „О том потом, апостоле! Да чујеш чуда о Трифуну!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Он може свакога часа наићи; свакога тренутка кад се отворе врата, ја застрепим. СПАСОЈЕ (збуњен, али као прибра се): Па... нека дође... НОВАКОВИЋ: Да, али питање је како ћемо се понашати према њему? СПАСОЈЕ: Како?
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Хоћу — рече он и стаде пред овитак, малко снебивајући се. Видјев Милицу према себи, он се брзо прибра и започе играти спретно, правилно, ка’ оно добар играч од ране младости, коме је лако било ухватити мјеру и покрете
Освојисмо велики шанац с десет топова. Француз уступи још три, па се хитро прибра и удари на нас с бока; погонисмо се од поподне до мркле ноћи, али нам не може ништа, него наже бјежати ка граду.
— Ко ти је то рекао? — Нико. Сâм то знам. — Дакле, ти си мој ђак, Ко те је поставио? Милун се збуни али се брзо прибра: — Ђакон. Он је хтио да ти Спасоје буде ђак, али ја сам га молио.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Беше ђипила. Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш. После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине?
— Станојо! — дрекнух уплашено. — А? — Ђипи он и погледа ме страшно; али кад виде ко сам брзо се прибра, узе будак и отпоче да копа, шанув: — Ти си, Миле! Ја му пружих торбицу.
Оде до бунара, извади воде, поче да се умива, запљускује... Освежи се, прибра. Очи јој синуше, образи запламтели, а по њима улепљени прамени јој косе... А са свадбе једнако оро. Почеше пушке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Прилазио је лагано. Позва нас воднике. Био је сломљен. Али се прибра и поче тихим гласом: — Чули сте и видели сте... Непријатељ је заробио пук и по пешадије и ону нашу батерију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ућуташе за часак сви троје, па иђаху бледи, намрштени, тешко дишући. Кад се мало прибра, Веља опет проговори : — Отпустиће је, дабогме!...
Сва се предала радости, коју не умеде ни прикрити, нити се труђаше за то. Писар постаја само два-три тренутка, прибра се од узбуђења, али га сад обузе радост.
али ипак она се креће напред и улази у школу. Кад отпоче рад, прибра се мало и врати јој се обична њена смелост. Само јој једна мисао о том дође у главу: ваљда ће се и сад умети извући...
По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрхтање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи. — Јеси ли ручао ? — Море, какав ручак!...
Кад разгледа боље, она се најпре трже и устукну... некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири... Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.
Доведоше два сведока и испиташе их. Гојко виде да нема шале, па се прибра и стаде се бранити, али му то не поможе. Чак не поможе ни то, што сведоци никако не могу да се тачно сете дана, кад је
Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше. Веља се први прибра, намршти се и проговори: — Овај ће начинити вашар!
Доцније, кад се мало прибра од прве навале осећања, узвикну: — Не могу, не могу више овако!... Ово је страшно мучење...
рече он Вељи, смејући се. После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се са лекарем и одговори му: — Она извесно врши какав мушки посао.
лице јој се искриви од некаква болна трзања... Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Одакле си, побогу, човече?!... — изговори пошто се прибра од чуда, и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. — Иди сад, молим те, к'о брата! — Само да ти нешто кажем. — Ама немој, очију ти! — Само часком.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Он као устукну. Али се прибра. И као не зна- | јући до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је
Али о томе Софка није имала када да мисли. Брзо се она прибра, диже. И знајући да сад тек има да се покаже, намести кревет и остале ствари по соби, јер је знала да ће сада почети
Глас му је био такав, да Софка осети како јој кроз грло, чак на дно срца продире. Али и она се прибра. Не устукну. Још мање, као што би друга, да поцрвене, замуца и од стида побеже, остављајући родитељима да место ње они
Она се сва стресе. Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз
И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад се Јан освијестио, нађе се на колима. Прво што му к уху доприје, би јаук рањеника и њемачке ријечи. Брзо се прибра и сјети се свега. На Ватерлу, сила — бројна сила, савлада великога цара и његову храбру војску.
Она одмаче луч, откри му груди и дохвативши га за руку, стаде га дозивати. Јанко се мало-помало прибра и уприје зенице пут ње.
“ Јадница преблијеђе и понесе обје руке на срце, тако јој неочекивано би то. Кад се мало прибра, клече и одиже обје руке. Владика се бјеше већ одмакао и онај човјек за њим.
Сваку ћу ти чути. Ти рече да ти је невоља. Да чујем, жено, каква?“ Откад он започе те ријечи, она се помало прибра, пак најзад, уздахнувши још једном, одговори: „Како ми није невоља!
Јанко мој!“ Људи, у чуду, потекоше к њему. Али Пејо, стари соко, прибра се у час, пак се исправи, те блиједим лицем и гласом што је мало дрхтао, рече: „Опростите, браћо, заборавих се за
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Зашта си ија онолику рибу, синоћке? Ајде брже нареди што триба — рече, давши му кључ од цркве. Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће. Мувајући се по цркви, мољаше се: — Мој липи свети Вране!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— прекоран глас из мрака уплаши Николу, разби његов занос, оскрнави његову тајну и светињу, и дуго потраја док се прибра, препозна глас, и цикну: — Како си смела, стара кујо, како си смела да уђеш?
Тек после неколико тренутака Аћим се прибра: — Кући? Ја?... Не терај шегу. Знаш ли ти, мајковићу, шта си? Седам дугмета...
Можда је моје? Чим он овако... — Наш кров огрануло је сунце — Аћим застаде. Морам да га спасем, морам, дрхти; прибра сву снагу и настави: — Написао сам тестамент и онога искључио из наследства. Сад то могу да ти кажем.
Лице у сенци. Имаћу снаге, понавља у себи. Мотри је неколико тренутака док се не прибра да ишчупа из себе: — Ја знам да ти дете није од мене. Ја знам! — хитро јој приђе да јој види очи.
На коленима му се беле новине. Аћим дуго жмури, хартија шушка од његовог дрхтања, осећа њену тежину. Онда се некако прибра, устаде, прислони уво уз врата, апсанџија звиждуће, ковач туче у наковањ, узе новине и принесе их снопу светлости из
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не — провали из дечака. — Хоћеш ли најкрупнији бисер мора? Постао би богат... — Шта ће ми богатство? — прибра се дечак. — Последњи пут те питам, јер већ истиче моје време: шта је то што желиш изнад свега на свету?
»Морам јој помоћи!« — прибра се, прискочи и пољуби је у један, па у други образ. Одједном нешто затрешта, нешто запрашта, а са старице спаде лед
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он се запита: „Није ли ово ватрено вино ускомешало моје тело и душу?“ Онда се прибра, па рече опату: „Пречасни оче, сећаћу се увек твојих речи!“ Опат положи руке на главу младићеву.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја га загрлих и плаках заједно с њим, али одмах затим он се прибра и стаде ме умиривати: — Ево — пружајући ми једну дописну карту коју узе са стола. — Читај ово.
Не знајући у чему је ствар и збуњен још више њеном изненадном бледоћом, ја заустих да је питам, али се она прибра. „Да“, рече, „да, познајем. Хоћете ли да вас представим?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. — Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли?
Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. — Ене де, откуд ти, бре ?... Здраво мирно! — Даље, даље — одговори Ђурица махнувши
— рећи ће једна после дужега разговора. Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: — Нека дође, па шта би ? — Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим.
Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио.
Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. — Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
задахнуо; још јој се учинило да су јој над главом тамјан и свеће: „И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Вујана устаде. Погледа на хучну реку, на околна брда, подиже очи к небу, па их храбро прибра и, као да ништа није било, спусти их на Кошутана.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Капу му стргли вјетрови и однијели, а опанци му негдје спали и остали у снијегу. Био је бос и скоро го. Прибра сву снагу и, посрћући преко сметова, потрча натраг. — Вујо!
И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра. Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Он седе поново на клупу, осећајући да су му ноге утрнуле од узбуђења, прибра се и поче даље да размишља. „Да, оне су паралелне!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Апотекар је заборавио да се поклони. Фармацајт се прибра, и рече гласно шефу: — Ко зна, можда ће казати латинско име лека.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Усне су му биле скупљене, а између очију појави се дубока бора. Он уздахну. Онда се прибра и опорим гласом проговори: — Напишите: „После погибије командира и старијег водника треће батерије, дужност командира
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Поглед младића, светао, и врућ измицао јој је тло испод ногу. Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче! Ко може сунчану зраку да присвоји?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Лазар престрашено одскочи у страну, али се брзо прибра и борбено нарогуши. — Хоћеш да се бијеш? Чик! — Тебе су већ избили — поче да се цери Стриц.
Убише га из кубуре, а ја, ево, остадох сироче. Јадни дјед! Пољар убриса истинску сузу, а онда се мало прибра и упитно погледа дјечаке. — А како би ипак било да ја вас мало истучем, та зашто сам пољар?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Цели човечији стас на се преузе и у цело божаство човечаство прибра уједно, освем смесе и раздељивања... Него ли одсад да и ми с узајмом од архангела Гаврила преузмемо мало нешто приноса
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније. Прекрсти се и захвали богу што је то само сан био, и што тако, хвала богу, није још и