Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А то је њу освестило. Истина тешко, убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Настало је разрешење оног мучног стања ишчекивања. Војници знају шта им сада предстоји и, прибрано, готово накострешени, очекују и то чудо... воду.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра, новога свога „тату“.
Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је. Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он му је дао за мртвачки сандук некоме његовом. — Ђорђе! Отишла је — каже прибрано. Гледају се неколико тренутака. Ђорђе скида шубару. Петао подиже крила, страсно кукурикну и пободе крила у земљу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
С пута, кујо потуричка!.. Виђи, да ти кажем!.. И ђаволски већ прибрано, старац се рашири усред гомиле и са крвавим осмехом на лицу као свако ко се одлучио да умре, секну левом руком једну
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Где удари? — Позади другога вода — зачу се глас одозго. — Дојади нам. Али, пресешће им. Говорио је прибрано као да су тамо немирна деца коју ће он штапићем умирити.
— Мајку и једну сестру — командир шмикну кроз нос и руком превуче преко очију. Затим ме погледа отворено и прибрано: — Ваша улога је завршена. Хвала вам лепо. Ви се сад можете вратити, док је још ноћ.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! И само то. Ништа више. Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.
И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
момака да из заклона, не помаљајући се на бедему, дугим чакљама закачињу врхове лестви и да их отискују на његов знак. Прибрано и хладно он је чекао да се лестве напуне разбојницима до врха, а онда је одозго са десне куле на јужном бедему давао
Са сваким педљом даље од подножја постајем све равнодушнији. И ако се отиснем, па шта? Шаке ми више нису у грчу. Прибрано тражим погодну избочину, тело ми нехајно њише над провалијом и, боже, зар је то могуће, ја у ствари уживам што је смрт
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Наравно, ми — вели прибрано и одлучно потпоручник Светислав. — Ја сам, господине мој, рањен код Сиве Стене. — А ја сам рањен на самоме врху...