Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А Милош се с коња поклањаше, те лијепо дара приваташе. Други шура сабљу донесао саливену од сувога злата, — сабља ваља млого била блага, опаса је зету о појасу: „Носи,
Милош дара дивно приваташе. А да видиш злосретне пунице! Она носи од злата кошуљу, која није кроз прсте предена, ни у ситно брдо увођена, ни на
дође Кулинову кнеже, Кулинову свилену чадору, па му пође руци и папучи, па му турски бога називаше; а Кулин му бога приваташе; па се Кулин с мјеста помицаше, до себе му мјесто начињаше, па му пружа каву са шећером; ал’ се Иван за невољу