Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
оно у Води неука Доватила та самртна мука, Кад се вода нада мноме склопи, Ој Дунаво, ти ме не утопи, Ти ме диже, привати обала, Зато теби до небеса фала, Реко онда па ћу и свакада, Али збогом остај мени сада!
ни да га погледе, Већ скочише у лађу лагуни, А за њима псина и мајмуни, Они веслим', пас приону крми, Па завати, привати и скрми, — Пресекоше воду и матицу, Уз Београд пригнаше лађицу, Јоште виде а за часак тили Де с' магарци тамо
несвестица, Од кумбара чивуцка грозница, Топи гуде, сабље позвекују, А уз звеку Срби јадикују: „Стани, стани, привати ме, друже!“ Овај бежи, онај за њим струже.
“ Гусала слуга пође да се лати: „Не тако, Миле!“ — господар привати. — „Гусала с' мани, запевај онако!“ Ал' слуга заче, јер већ знаде како, Па кликну, спусти, задркта и сави, Па
И нојца беше, и бијаше тавно; Он с драгом својом вечерати седе, Ма њима, с' ето никако не једе; Све једно друго да привати нука, Ал' јести не да нека тешка мука; Још шалу чешће он збијати пође, Ма ова шала од срца не дође.
33. Ти нам правду ти привати; Иако нам не поможе, Бар поможе јадовати, Бар учини што год може, Јер не беше друга лека, — То ти спомен од
“ 71. „Ал' муж старац, моје злато!“ Нагло госпа реч привати, Па га глену умиљато, За руку га белу вати: „Крај таквога дуге ноћи, Ко ће мени ту помоћи?“ 72.
За руку је ево лати, Љубну — шапну: „Лаку ноћ.“ А мајка јој реч привати: „Бог ти, ћерко, на помоћ! Ма заш дркће рука твоја? Лези, лези, ћери моја!“ XИX Ћерка оде, а нека је!
“ За срце га реч привати: „Па ти, мати, па ти, мати! Бежи, бежи, отле ајде, Ох тако ме не гледајде, Глај ме мачим и сабљама, Глај запетим
Украј њега видиш Милутина, Он прискочи да привати сина, Једном руком своје чедо вата, Другом руком гађа на Ферата: Ферат сина њему изгубио Што од свију најмилији
Али деде привати ме јако, Пусте су ме освојиле ране.“ Ово збори, љуља се да пане, Ал' Милета прима га са дора И на траву меће крај
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онај од змајева што бијаше вешт у ватању притрчи и привати девојку на руке лако, а седмоглава змаја дочекаше она друга браћа и покидаше му сви седам глава пре него што је на
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ма који: ви? — пита Бакоња. — Сви среда. Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Е, брате мој, — привати опет вилиштањац — да си ти код мене слуга, ти би био ђутураш и морô би косити само сува, матора цвића, а овако ти ниси
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Кад се мало одмори' на 'ној страни под Медењаком и привати' крува, — настави Симеун — узја' јопе' на дорина кô на горску вилу, па повади' сабљу из корица и подвикну грлом
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Носитељ Муамедов сад привати беседу: »Вала кардаш, ми смо једнаке среће. Обојица смо господу служили, пак како смо се узвисили, тако смо и прошли.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Онда кале коња одсједнуо, ла привати за делију Марка, ал' се Марко давно преставио. Проли сузе проигуман Васо, јер је њему врло жао Марка; отпаса му три
Та нека те турски цар не паше!“ Па отиде госпођи у дворе, па госпођу привати за руку: „О Јелице, госпођо разумна, или волиш са мном погинути, ил' Турчину бити љуба верна?
угледао главу, баци мача у зелену траву, пак он скочи с бедевије старе, под Иваном коња приватио, своје чедо на руке привати, пак Ивана и грли и њуби: „Вала, Иво, моје чедо драго, који с’ баби заменио главу, свој господи образ осветлао, свој
кулу, а слуге му ђога изведоше, те се ђогу на рамена баци, па се спусти пољу у ордију, те он крену силовиту војску, привати се Кунаре планине; ту их стиже од Кладуше Мујо и са њиме турске поглавице.
Дошô ти је Сењанин Тадија су тридесет и четири друга у походе око огња живог“. Скочи Куна кан’ да се помами, привати се сабље оковане, а кад виђе да му пусте нема, он погледа на своју дружину, а дружина за пушке дугачке, ал’ пушака уз
Скочи Туре Бојичић Алија да привати коња под делијом, а она га уд’ри топузином: „Хајд’ отоле, курвино копиле! Ти ли си се царе учинио, да ти држиш цареве
Кад на први десет наишао, нитко не сме пред њег да изиђе, да изиђе да коња привати, већ га сташе стрелом стријељати. Беседи им млађани Ненаде: „Не стрељајте, браћо из горице, не била вас вашег брата
Је л’ колико војске у Јакова? Отишô је Крсман пред Јакова, да дочека војску Јаковљеву, под Јаковом коња да привати. Ђе је Крсман? вода г’ однијела! Што с’ не нађе код својега двора?