Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и лисицу, а ножем посјеко од прве главицу купуса по најдебљем кочању, и пресјекао лубеницу с врха до дна, и мало земље приватио, а још нешто да вам приповидим (а чисто знам да ми нећете вјеровати), једанпут сам четири јаја од прве с једном ногом
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у још снажнијој слици приказан је Милић у тренутку кад је добио лепотицу Љепосаву и раскошне дарове: А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје.
дорату ноге прекрстио, топузину баца у облаке, дочекује у бијеле руке; божју помоћ називаше Марку, лијепо му Марко приватио. Вели јунак од Прилипа Марку: „Ој, бога ти, незнана делијо, нијеси ли отуд од Прилипа, од оџака Краљевића Марка?
Грчићу Манојло, обје ноге низ вранца опружи, те у златне врже бакарлије, а из руку тамбуру одбаци, па десницом за мач приватио, а љеваком вранцу за дизгене, па говори Новаковић-Грују: „Ближе к мене, Новаковић-Грујо!
“ Па се Ива коња приватио, па на мејдан оде певајући, родитељи осташе плачући. Кад је био на пољу Рибничком, угледа се један шатор бели; пред
“ Цикну ага кано змија љута, па он скочи на ноге јуначке, па се добра вранца приватио, па беседи ага од Рибника: „О јуначе, Сенковићу Иво, играј коња, па удри на мене!
“ Кад је Ђурађ угледао главу, баци мача у зелену траву, пак он скочи с бедевије старе, под Иваном коња приватио, своје чедо на руке привати, пак Ивана и грли и њуби: „Вала, Иво, моје чедо драго, који с’ баби заменио главу, свој
Чији ли су, куд ће по ђевојку?“ У ријечи коју бесједио, пред двори му свати дојездише, ђувеглија ријеч приватио: „Мили тасте, Виде Маричићу, моји свати са Херцеговине! Потегли смо на бога и срећу, а по твоју шћеру Љепосаву“.
), своју секу шуре зету дају, баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје.