Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
XИИ Стиже дома пунан праа, А уморан и сувише. Како стиже, с коња сјаа, Слуге коња приватише: Одма у дом он замаче, На душека одма паде, Туна леже, ни се маче, Оде мислит чудне јаде.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
се сјединише, Турско царство прегазише, Краљевине проширише, Свуда земље прегазише Тужно робље избавише И градове приватише, Ма их тужне окитише, Са главама јуанчкијем! Многе мајке прокукаше, Шљемена се преломише, А огњишта угасише.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Утом Ива пред шатора дође, божју помоћ Турком називао: „Божја помоћ, Рибничани Турци!“ Лепо Турци помоћ приватише: „Здрав, јуначе, Сенковићу Иво! Које добро, Сенковићу Иво? Које добро, што си до нас дошô?
Господара слуге послушаше, отворише на авлији врата, под гостима коње приватише, коње воде у подруме доње, миле госте на бијелу кулу.
се камена с рамена и скакаху скока јуначкога; када дође Даничићу Виде, он Турцима турски селам даде, Турци њему боље приватише: „Добро дође, незнана делијо!“ Ал’ да видиш Даничића Вида!
Бојно копље вуком покројено, тј. обавијено вучјом кожом. Лепо Турци помоћ приватише, тј. „божју помоћ“, поздрав. И без ране и без мртве главе, тј. да те не раним или убијем.