Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Заврзан отвори очи и гледа око себе. Баба се наже нада њ. — Где си рањен? — Свуда, моја бако. — Онда... А је л̓ привезено? — Јесте! — рече Суреп. — Нека стоји до сутра!... Не видим!... Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина...