Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ставу, то што нам се чини да можемо ми сами, или променом спољних околности, да изменимо ток нашег живота, само је привид јер, суштински гледано, он је већ одређен („Мука душе не вади, но суђени дан“; „Тко се родио за вјешала, од пушке не
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кроз ћубе горја Бели пастир слази. ВИИИ Тек привид то је да це варком чара: у погуб-свету не нуди се избор, већ зупце мења механизам квара, а ушће шуми где је био
Зар лаком римом - није пчела сврака! да крпим цаће, Творче пчелињака? Тек привид то је да це варком чара, а гора није она гора чарна.
Са жалбен-ткања не диже се звоник. У кристал-сузи Торник није Торник тек привид то је да це варком чара. ИX Шта рећи себи, док још траје служба?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Све што си видео на Балкану беху само привид-лађе на мркој пучини прапочетка. ПОЧЕТАК ПЕСМЕ Једна је жена прешла са мном реку по магли и месечини, прешла је
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
је оно што отежава да се спозна њен суштински карактер покварености, а одсуство остентације је оно што јој подаје привид несвјесности, спонтаности, готово чедности.
да прикрије читаочеву оку оно унутрашње трускање и дрмусање, што му подаје непомућено миран и грађански пристојан привид, доприносећи још више неспоразумку између њега и читаоца... Ја ту ни уз најбољу вољу не могу више ништа да измијеним.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Нису, за нас, ништа мање херметични ни неки видови народнога књижевног стваралаштва; овде постоји један укорењени привид разумевања: тиме што знамо њихову практичну намену, начин на који су функционисале и још гдегде у народноме животу
Због тога, а нарочито због понављања устаљенога обрта бацати сенке, ствара се привид двосмислености: као да се оба пута тврди како тополе не бацају (једно не више, други пут не увис) сенке.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
готово ништа што Вук Исакович види на путу, возећи се колима или лежећи на обронку, није без трунке привида; нити привид постоји без онога што збиља око види.
Покаткад, наиме, виде или осете један другачији свет, па им тада онај у коме заиста живе изгледа као привид и сан. Али прави сан, или кратко привиђење, јесте управо тај другачији свет, што искрсава изненада и изненада гасне.
Стога у роману сенка и привид сустопице прате оно што се приказује као да се стварно догађа. Роман је, уосталом, на своме почетку и на свом крају
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ветра пловидбо ослепљена Мојој охолости море до колена Над мојом главом опасност симетрије Светова поређаних умом у привид. С чиме да те здружим кад ти изгубих вид Лепи мој дане с душом елегије!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер с поља твојих крв још није спрана, Кости синова по дну ти се ломе, Кô привид видиш војске које громе: Још памтиш јаук после свежих рана.
Тад друго вино усне су ми пиле Зенице њене. И видех у њима Сву чар, о којој тек се привид има. И моје очи греха су се криле. Вај, треба, ноћи, опет с вама сада, Руку под руку, у кал где се пада.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
üберраѕцхен) — изненадити ИДЕАЛИЗМУС — привид, илузија (у складу са поставкама субјективног идеализзма-илузионизма према коме свет постоји само у духу који га