Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нас је онда окрепљивала нада да ћемо се неким пуким случајем извући из безизлазног положаја. Одступајући све даље, привикавали смо се постепено на сурову неумитност. Тихо и без ропца, погнуте главе, напустили смо своју земљу.