Употреба речи привикла у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ова јој одговори да она и сама зна да је то тако, али залуду, кад се је тако привикла на томе месту да га нипошто променити не може. То јоште говорећи, кад ето ти кола прођу тyда, погазе је и сатру.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Потпуковник Петар викну, те се мало успостави ред. Сишли смо у нашу кабину. Али нешто нас је гушило. Наша су се чула привикла на широке просторе, на хладан ваздух, на шуштање лишћа и лепршање ноћних птица, те нас сада мучи празна и пуста тишина

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности