Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!
Тамо у Лајковцима не зна га нико. То рече поп, па се окрете Вуји и, видевши да још нешто петља и веже око теркије, привикну му: — А зар ти, море још ниси узјахао? — Сад ћу ја, попо, сад!
— Нешто врисну и побеже! — Их, бруко моја! — узвикну поп и пљесну се руком по колену, па љутито привикну: — Пусти узду том коњу, лудаче! Зар не видиш да ћеш се претурити у ту јаругу? То рече, па љутито ошину коња.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ја то понављам: МОРА. Имаће да се привикну и науче камералним законима. И вармеђским законима. Ношење незакованих мртвачких сандука је забрањено.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Безопасна. Други је био: вежба бојним мецима. Водови су имали да напредују, уз ватру резерве, и да се привикну фијукању метака изнад и поред глава. Ствар је била много опаснија.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
невољи ђе му нема главна пријатеља, паде на ум, па се досјетио за његова хрта Карамана, кога воли него добра ђога, те привикну из бијела грла (остало је хрче у ахару).
нешто се бане домислио, викну бане из бијела грла некакога хрта Карамана, што је хрче на лов научио; викну бане и опет привикну, скочи хрче и одмах дотрча, те банову љубу доватило.
Кад то зачу Облачићу Раде, он окрену дебела ђогина, оде брзо на горња вјешала, те привикну на катане младе: „Не вјешајте двије војеводе, мене их је Ђурђе поклонио!
Послуша га Јован капетане, те привикну на граду тобџије, и призива стара Недијељка: напунише тридесет топова, напунише Крња и Зеленка, напунише, па их
имају непогодна друга, а на коњу несретну ђевојку: ђевојци је врло жао дара, а највише од злата кошуље, те привикну из бијела грла по имену дијете Максима.