Милићевић, Вук - Беспуће
— Не волим ја њу, - рече нагло Гавре Ђаковић, рапавим и ружним гласом, — то се теби само чини. — И привину је чвршће к себи. Она му се ропски покори, без воље и без радости.
Ћипико, Иво - Пауци
—Не можете ви к'о ја! — пецну га дјевојка. —Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... А сунце се све боље спушта низа стране дола.
Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: — Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!... — А кад ћеш се повратит'? — Не старај се, вируј, брзо!.