Употреба речи привио у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Пропао би и он и с књигом заједно! 78 Човек уједен од пса Овај хођаше по комшилуку и питаше шта би на рану привио да се излечи.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Док није у ономе часу заноса шљубио усне к њеним уснама, докле је није привио на своје срце, назираше блаженство у далекој даљини, као кроз копрену.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Накитио се без цвијећа — (тј. опио се). Направио му враг вршај на глави — (тј. оћелавио). На рану би га привио. Не би га надлајало сто паса. Не би ђаволу дао нож да се закоље. Не би му ни ораха из руке узео.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

У принципу различит, астрономски исправнији, наш се календар привио оскулирајући уз Грегоријански. У погледу израчунавања Месечевих мена, решено је, по предлогу Његове Светости, да се за

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

од срца уздану, пак ђевера опет запиткује: „Који оно јунак на ђогату, штоно барјак у рукама носи, црне брке уз образ привио?“ Ђевер снаси право казиваше: „Оно јесте од Удбиње Зуко, који те је у браће просио, просио те, ал’ те нису дали“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности