Употреба речи привири у књижевним делима


Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А већ кајмакам или спахија за какав данак, десетак, није смео ни да привири. Једино што су око тога њиховог, као градића а не села, била у наоколо удаљена неколика арнаутска села.

— и није хтео да привири, нити руком штогод да помогне — ма да се без њега није могло ништа. — Нећу бре, нећу! И баци им кључеве, да они, како

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: А Миле шмугно! Каже кафана фракционашка, легло! ИКОНИЈА: Чула сам га, нек ми привири још једном! ЦМИЉА: Јеси приметила да се уопште не познају? ИКОНИЈА: Наравно, лаже док зине!

ЦМИЉА: Пита те Иконија што не уђеш! ПРОСЈАК: Само да привирим, тражим једног... ЦМИЉА: Каже само да привири, некога тражи... ИКОНИЈА: Кога тражи? ЦМИЉА: Пита Иконија кога тражиш! ПРОСЈАК: Ма једног, није важно... А!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Жуја, ево кућице, улази. Настаде сад нова невоља: Жуја неће, па неће ни да привири у колибицу. Моле је, наговарају, гурају, вуку — аја!

Приликом првог увођења Жује у нови дом настаде једна непредвиђена тешкоћа: куја неће, па неће ни да привири у јаму. Приђе само сумрачном отвору, неповјерљиво помирише непознату јазбину и забринуто се огледа на дјечаке као да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности