Црњански, Милош - Сеобе 2
Она онда скочи, онако стасита, па му рече да јој се, при самој помисли да се врати Трифуну, привиђа та полегуша, гола, ускакавчена. А Трифуну се више не би вратила, осим, боже ме прости, да га види мртва.
Матавуљ, Симо - УСКОК
зна колико се пута, тобоже, топио и увијек, чудом њеким, спасавао и шта све по свијету није видио, чега се ни у сну не привиђа! Млађи су га радо слушали и хватали у лажи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Обнови се дивска снага, ал' не види дана бела, светови се крећу грудма, ал' селена сунца нема. Од подвика Филишћана привиђа му с' битка света: „Кô је јунак”, див загрми, „са Самсоном да с' огледа? Ко је јунак?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
На улици поче да ми се привиђа његова стара војничка блуза, из чије је крагне избијала сигурност. Тај човек је, наиме, знао све о мени, а ја о њему
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде у њему божанску рибу која излази на суво другима се привиђа у Тополи где се клања очевом праху он само зна нездраве снове о блуду који га на повратку снађу онда узлет —
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Како нијеси у сну, рече, озебао и гладовао у нас?“ „Јест, јест“ „Е, видиш... Оно да речемо, у сну се привиђа свакога јада, и оно што није налик истини. Али мени се то догодило, баш то на што он гађа у Цуцама!“ „Причај вјере ти!
Животне силе хоће одушка. Нежењену и неудату, а чисту не покварену, привиђа се као кроз маглу, нешто нејасно, али нешто за чијем се чезне.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Видиш ли? Види ме... У мрклини, под ниском таваницом подрума, Николи су уста пуна пенушавог шапутања, очима се привиђа Симкина млечна нагота, њене босе и пуне ноге додирују Му руке, увлаче се под покривач, и изнад самог чела висе њене
Топло је само у кутњацима замуклих паса. ...Кожа одраног свињчета, разапета на зиду у углу оџаклије, привиђа се Толиној жени Анђи као запаљен вепар који развилапљених уста јури на децу: — Деца ће изгорети!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да он то овога пута не сања? Много је књига прочитао, али ниједна није помињала црвену жабу. Можда му се ова само привиђа? Принц се загледа у црвену крекетушу, очекујући да ишчезне као што ишчезавају снови.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
XИВ По сунчану дану, смрт се дјетету привиђа као немогућност, као чисти бесмисао. Осјећање властитог бића у дјетету тако је јако да рађа осјећајем неуништивости.
Такав нам се људски створ привиђа неоткупиво оптерећен својом љепотом, заробљен њоме још прије рођења. Ни сјене каквог немира, ни трага препуштености
Љепота је нешто што оне вјечито у себи преду и из себе сучу, као паук своју нит. Зато нам се она привиђа као неко њихово беспрекидно дјелање, и као њихова лична заслуга.
И свијет ми се каткад привиђа као нека широка, забавна лудница у којој сви шетају голи уокруг с дланом на пупку, и један се другоме удворно клањају,
Под тим свијетлом театар нам се понекад привиђа као умијеће претварања правих вриједности у лажне. Некаква изувраћена алхемија која претвара злато у мјед.
Страшно зазирем од људи које читаве испуња и у којима све покреће једна једина мисао. Макар како знатна она била, привиђа ми се као опруга у дрвеном лутку.
Журе се људи, журе. Смијешно натезање с временом! Понекад ми се читава повијест човјека на Земљи привиђа као повијест те утрке с временом. А зашто? Куда то хоће да стигну?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Отуда нам се око Настасијевићевих песама стално привиђа мистички нимбус. Успон српског песништва продужен је знатно касније: почетком педесетих година, када су прве књиге
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
плана приповедања на други; ауторов говор није јасно одељен од говора ликова; нити се опис онога што се лику само привиђа сигурно разликује од онога што он доиста види, и слично.
Увек постоји једно, прећутно или изречено, „као да”, тј. јунаку изгледа тако, чини му се, привиђа се. На крају крајева, ни бескрајни плави круг са звездом у Сеобама нико није збиља видео, него се само понекад, кад
У начелу је чак за добар део описа у роману Милоша Црњанског карактеристично да оно што се тренутно види и тренутно привиђа не иду одвојено, него или уједно или једно поред другог, суседством повезани.
354 И песник Стражилова такође, усред апенинског пејзажа, слути своју смрт: привиђа му се „мост што води, над видиком, у тешку таму Фрушког брда”, то јест у таму гроба Бранковог на Фрушкој гори.
А бескрајни плави круг са звездом који се на оба поменута места привиђа Вуку Исаковичу између сна и јаве, вазносећи главног јунака слутњом о једном вишем свету, у исто време је и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Слатко дете не зна шта све обећава. Да л’ вам се привиђа слава и држава? Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Пределе раздвоји Одјек те речи. Часови су стали И нали укроћени над понором. Да ли Стварност се привиђа ил шум прогоњен доји Одбегла свест мутним излазом у н и г д е?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мрак тешко спава у храшћу и клењу И прожима ме песмом давно снутом А у ваздуху пепелом посутом Привиђа ми се одсјај танке дуге.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гледају нетремице у оне парадно обучене асутриске војнике који чувају Христов гроб; привиђа им се нешто далеко, осећају да је љубав према далекој земљи предака најзагонетнија љубав, да је бол.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Други су уверени да се првима старица само привиђа: из мора излази Лепотица од јутарње звезде блиставија. У руци су јој две травке, гледа у њих, оклева коју да одабере,
Није је било ни јуче, ни јутрос. Откуда сада овде? Уштину се Радан за подлактицу: можда му се пукотина, ипак, привиђа? Једино у лудим сновима излазе човечуљци из зидова, клањају се и кажу: — Звао си ме?
И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја. Поче Чобанин да привиђа Звезду. У капи росе видео ју је, у лету свица, у оку гуштерице. Полако заборави на сан.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта је ово јутрос, људи моји?! — Оно је Стричев глас! — тихо ускликну Луња и сва сину од радости. — Теби се свуда привиђа тај твој Стриц! — окоси се Мачак. — Откуд Стриц горе на небесима?
Иако је Стриц тврдоглаво доказивао да се Луњи све то привиђа зато што је страшљива, ипак се читава дружина уозбиљи и замисли.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад ли се што засене, памет ли није упоредо ш њима, то ни пред собом ништа право не виде. Нешто им се тек привиђа. Ка и вода испред закопа што се натраг узбија, тако и очни зглед испред свашта силовита секне сниже и прикупи се к