Ћипико, Иво - Пауци
Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу. На привији она застаде уз бор. — Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. Иво без приговора мити је.