Ћипико, Иво - Приповетке
јачи удар вјетра насрне на гране других танких жбунова што у пукотинама манастирскога зида расту, оне се повијају и пригибљу земљи, као да кога к себи маме а оно неколико борова—самаца уоколо непрекидно, једнолично жаморе својим јединственим
Ћипико, Иво - Пауци
дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар.