Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
крв алалише, а мој покојни дјед пригну му главу да га кнез посјече, а и кнез, као што су га свјетовали, одмах дједу ми пригне главу.
Ћипико, Иво - Приповетке
малу кућицу до мора, у њој наћи се с којима од њих, проживјети вијек, а те жеље још јаче осјетила би кад би морала да пригне главу под туђу заповијед, кад би морала да слуша господара и преко своје воље.
Ћипико, Иво - Пауци
— Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... И пође до на крај, пригне се и урони их у море... Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима.