Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А кад се коло опет отпочело играти, он се наново ухватио до Стане. Сад је већ лакше играо, кадикад се само пригнуо њеном увету и нешто јој шаптао, на које му је она, такође шапућући, одговарала...
Ћипико, Иво - Пауци
А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?” мисли. „Зар човјек зна што га чека?