Ћипико, Иво - Пауци
Заслави на „подизање”. Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је
На тежаке пазио је брат му Марко. Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад. Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.