Употреба речи пригодну у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У томе своме историјско-филозофском роману Херасков је дао пригодну слику идеалнога просвећеног владаоца, мислећи увек на Петра Великог и Катарину ИИ.

За њега, као за Жан-Жака Русоа, »духовитост је посољени разум«, и он се даје на пригодну политичку и социјалну сатиру, служи се њоме као оруђем у борби за народни напредак.

сваки дан виђа у овоме шареном свету«, он је надуго и прозаично описивао згоде и незгоде обичних живота, негујући увек пригодну патриотску и политичку поезију.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао

Ћипико, Иво - Приповетке

зачу откуцаје сата, „блажене уре” , чији звук једва се издвајаше из хуке у луци, клече на голи камен и скрушено мољаше пригодну молитвицу.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

може разумети онај грешник који је, о двадесетпетогодишњици брачног живота, дакле, приликом сребрне свадбе, овакву пригодну реч одржао својој жени: „Видиш, жено, да сам ја тебе пре двадесет и пет година, на дан наше свадбе, или, рецимо,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности