Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летњи дан до подне. А кад подне пригрије, онда рече аждаја: — Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А пустићемо од мора вјетрове и сунцу ћемо наредити да раније пригрије, па ће земља окопнити на вријеме!“ „Осим тога“, наставља Господ обративши се сину, „ову ломну гору под нама, гдје те
скубаху младу травицу по окрајцима и заладинама, гдје је за њих мекоте; крда говеда ричући, трчаху у пландишта кад им пригрије; ергеле коња ситијех и чилијех, касаху и утркиваху се, иако их нико не гоњаше.