Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
генерације које нестаје и чија је свирепа судбина: да на крвавим својим грудима, пуним рана за принцип отаџбине, пригрли, хтела не хтела, онај племенити принцип космополитизма. Јадница.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Загрливши је заједно са јастуком, он је подиже и пригрли, љуљајући се над њом, плачући. Загледан у њено лице и очне капке, што беху помодрели, он се непрестано превијао и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Лака песмо, оди у помоћ, Јера оно већ је близу ноћ, Де пригрли песмо, моја снаго, Па ижљуби све мило и драго! Сунце јарко, та колико реда Тако тебе ја седати гледа, Гледа твоје
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Аха, утече ли, је ли! — побједоносно кличе старац. — Препао се грабаља, а, лоло једна. Самарџија ме чврсто пригрли, не да ми да се растужим и каже соколећи ме: — Утеко лопов, па да. Нека, нека.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ох! — викну Нушка и диже се. Поче да се протеже. А са свадбе жагор већи. Одједном узе ме у наручја, пригрли целим рукама и понесе у башту. — Да гледамо — шапуташе носећи ме кроз башту. И донесе ме до зида.
Мене метну на зид и окрену тамо, свадби, а она оста иза мене. Одупре се о стабло ногама, издиже, наслони на зид, пригрли ме, и, тако сакривена иза мене, загледа се у двориште, свадбу: у оне столове до зида, људе око њих, старојка, свекра и
Нушка се једва ослободи. — Хајдемо! И скину ме са зида, узе, пригрли још јаче на груди и пође, али кријући се, по сенци, уза зид. Одупро сам се о њу. А она сва врела, ознојена.
Једва се трже. Разгрну јорган, паде, узе ме у наручја, пригрли, привуче у скут и метну моју главу у недра. — Спавај, спавај!
му, кад чу да се о њој говори, трже се, погледа, па као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: — Мито, синко! Мито, синко...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Скрушено, шумно „пролази спровод“.) - Зев би да зевне, јабуко творбе, тупо, широко. Пригрли, душо, окрајке певне. Скрајни се, бреже, покриј се, смокво.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
То је права реч! Ко милијарде пупољака одједном! Драга мајко, пригрли ову жену, онако како је она пригрлила мене на своје расцветале груди! ГИНА: Кад си пре и њега стигла да пригрлиш?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мајка му пригрли главу, а отац стаде да му љуби ножице. Стадоше се отимати обоје ко ће му лепшу реч казати, ко ће га милостивије
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
заручницу ђе се при- | била при једноме камену на пола мртва од великога страха и плача; он притрчи к њој и плачући је пригрли и завиче: „Ха благо мене, ево ми је!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мртве са живим вежу наше нити; И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! „Пригрли ова јата благодатна!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Звала си ме себи. Ја се нисам мак'о; Радост сва у тузи пригрли ме страсно: “Ти си је љубио као огањ пак'о, А она је дошла кад је све већ касно.” И занех се потом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
упита за име мог оца, а кад му рекох да се звао Коста и да је живео у Идвору, у Банату, његове очи засјаше од радости. Пригрли ме и једна велика суза клизну низ његов образ. “Ко ће као бог!“ - рече радосно.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Одричеш ли се: псовке, злобе, безбоштва и блуда? — Клекни, луче! Одреци се врага пакленога, а пригрли овога, — и показа руком на крст, — који је за те пролио своју драгоцену крв! — Клекни!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
прекида се на врхунцу напона (као што је и почела једним наглим потезом): „Разгрну јорган, паде, узе ме у наручја, пригрли, привуче у скут и метну моју главу у недра [. . .
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— На теби је да одлучиш. Ти си једини који би смрт могао да превари. Ако ми ти не помогнеш, ко ће? — пригрли мајка дете чији је живот смрт стезала леденом руком. — Ја немам шта да ти дам... — мајка заћута, а Варалица се замисли.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мртве са живим вежу наше нити: И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! Пригрли ова јата благодатна!