Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад у трећем котлу: варе се два проста војника. — Јадни моји војници! — рече овај и одгурну сву жерав испод њи', па пригрну под обрста.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Прену се деда, подиже главу: „Млин је заспао!“ — тихо је реко. Старина кожух пригрну дуги, нешто му нагло постаде зима, као да штеди сањива госта, изиђе тихо, на прстима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па он оде својој танкој кули, сједе мало те се напи вина, па припаса сабљу оковану, и пригрну ћурак од курјака, а на главу калу од курјака, привеза је мрком јеменијом; па узимље копље убојито, па се спушта у
Како који Марку долазаше, Марка зове, Марко не говори, већ он сједи, пије мрко вино. Кад се Марку веће досадило, он пригрну ћурак наопако, а узима тешку топузину, па отиде цару под чадора.
покрај њих ножа пламенита, а на бедро сабљу оковану, а на главу калпак и челенке, а покрај њих валку позлаћену, и пригрну диван-кабаницу са сувијем окићену златом; па се скиде низ бијелу кулу, а слуге му ђога изведоше, те се ђогу на рамена
челенака; па оседла коња дебелога, оседла га седлом сребрнијем, па га покри чохом до кољена, од кољена ките до копита, пригрну га суром међедином, заузда га ђемом од челика, о врату му бисер објесила, ситан бисер и камење драго: кад он иде ноћи
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! Пао, па пао, што се то тебе тиче! Како је још увијек био поспан, он пригрну Мачкову врећу и поново леже. — Ехе, идем опет на ону крушку. Тек сам био почео да берем.