Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ти знаш, вечито твој! Ти то знаш. Затим звук пољубаца, нешто као пригушен кикот, па онда: то ти није први пут? Није брат зевзек, другом ти то! Шта, шта кажеш? Вечита љубав? А, да!
Зашто прочитао? Зар је већ све записано у књигама? - Не волим књиге... Знаш, ја волим... опет пригушен смех, јарећи, голицав и необуздан; беле најежене дојке у тами између споменика. Грлено мађарско: „Иштенем!
Црњански, Милош - Сеобе 1
У мраку, дешавало се да изненада нагазе на рупе, пуне воде, и упадну у баруштине, пуне жаба, тако да се после дуго чуо пригушен смех осталих. Пужеви су им падали за врат и лепили им се уз образе и руке, кад су спавали.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Аустрија је била под оштрим апсолутизмом кнеза Метерниха, политички и јавни живот у њој био је пригушен, али је ипак било извесног материјалног напретка и осећале се срећне последице мира.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— По имену Лазар, иначе полазник Течаја за укидање тоталитаризма, Пригушен страх још тиња у њем, (Притискивала га је предуго чизма), Једва је раскрстио с једноумљем, Туђа му је освета и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад расти Низ црних беда и старачких зала, Пригушен шумор некадање страсти...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зна да ће овде остати ако је под дреном гомилица влажне земље. Једва проноси главу и пригушен хропац. Не од жалости. Од страха. Нема куд. Нешто га вуче уз неравну узбрдицу ка дрену. А побегао би. Не може.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Потрча лево, па десно, претражи кућу, па околину: нигде никога. Начас јој се учини да из песка чује нечији пригушен уздах, па задрхта. »Да га није неко чудо под земљу одвукло?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сањају булке, мак, и розалије; Али ни мирис не сме да блуди, Већ стоји доле, притајен, пригушен К'о све да крије своје мистерије. Мандушић сања, и тај предео неми Његова љубав кроз сан оживљава.
И птице неста... птице моје миле! - Да л' има Бога и сред ноћне тмине? Тишина... Само из избе допире Пригушен, сањив дрхтај виолине, Као кад жица о жицу се таре... - Ал' ћути, песмо, даље не говори! Небо и земља спе у томе часу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Старе Пазове. Па ове речи пропрати широк и звучан ударац шаком и нешто се, уз пригушен ропац, стропошта низ камене степенице што се спуштају у мрачан ходник дуж ћелија; онда шљискави одјеци удараца жилом
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И је ли му се онај хипертоничарски звиждук у ушима, пригушен но упоран, на махове преобраћао у прољетну звоњаву звона што завијава пелудом дјетиње игре под свијетлим крошњама
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
А небо узеле планине облака, И ничег над главом до литица голи'? Кроз ноћ глас пригушен креће се из мрака: То се негде робље за нас Богу моли.
Ћипико, Иво - Приповетке
—И јест, како да није, кад му је дао и жену у сувез! — јави се изнебуха један из поваљане гомиле, откуд чује се и пригушен смех. — Поштено би било да ни Павле не брани своје, — надода други. . — Не браним ја! — прогунђа у неприлици Павле.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
287 Брисањем два зареза - оба пута испред изричне речнице која није у инверзији - само је делимично пригушен нарочит ритам реченице, али није измењен.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ко окуси, миром се озрачи, Осети се целином исцељен, Није више самоћом пригушен, Није више од света одељен. Многи дођу, ал’ су још неспремни, А анђели тад запоје кругом: Иди, иди, па се скоро
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло! Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ То рекох, али не добих одговора. Тек кад сам своје уво прислонио уз рукопис, чух пригушен шапат и разабрах ову историју. „Родили смо се као бели белцати јагањци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
два... три! Чује се неко стењање и крцкање, као да се кидају мишићи и кости пуцају. — Још мало! — допире нечији пригушен глас. — Затежи конопце! Ови са обале повукоше. — Не пуштај!... Још мало!... Напред!... Стој!