Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Нешто се – према причању Ђурђевом – догађа, у том браку. Каткад су их чули, кроз зид, како се, ноћу, пригушено, супружнички, свађају. Петар ујутру ћути. А Варвару налазе уплакану. Али, шта је узрок, то неће да кажу.
ту тешку тишину, у којој се свима чинило да чују јаук једног младог створења, што само себи узима живот, Варвара поче, пригушено, да прича, како се Трифун оделио од фамилије, како није хтео ни да пође са њима. Два-три дана није га нико ни видео.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али иако је све стегнуто, пригушено, неразвијено и не даје основе да се оцене њихове праве способности, ипак се неке од њих могу запазити.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Често сам слушао људе како плачу, чак и Станику неколико пута, али је никад нисам чуо да плаче тако пригушено и обесхрабрујуће. У том тренутку готово сам мрзео свог оца. Како се само уклонио без речи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Вриснувши најпосле пригушено, она пред завесом спази и трбух, огроман трбух свога мужа, његова уста и очи и нос, цео његов лик на белом чаршаву,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ињи-њи-њи, ихи-хи ... Пригушено рзање убрзо прерасте у гласан, грохотан смијех. Самарџија Петрак лупао се по бедрима и весело ргетао: — Аха-ха-ха,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И хтеде да се дигне, али се трже изненађено, кад виде њу где дође и наже се над њим. — Што си дошô? — упита га она пригушено. — Ја?! — Загрцну се он и уплаши. — Несам, веруј, него знаш, пођох на њиву, и твој ме човек нађе, те — дођосмо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Г-ррру!... Ваздух се проломи. За овим други, трећи, четврти... Шрапнели парају ваздух, чује се неко пригушено хучање... као да се утиша и у даљини свитнуше шрапнели.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па кад на мене падну усне твоје, Да зајецамо и ми, обадвоје...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) МИТА (повлачи се, силази). МАРИЈА (која је стајала доле на кујинским вратима и слушала, дочекује га прекорно, пригушено): Ниси требао баш толико и све сада да кажеш Јовчи.
Споља се чује свирка само ћемана, пригушено, чежњиво. ЈОВЧИН ГЛАС Е, пријатељи, ето то је та Јовчина кућа, имање. Широко колико зид овај држи чак тамо; а дубоко
НЕКО С ФЕЊЕРОМ (с лева, дошав до испод степеница, уплашено, пригушено): Ту смо, ту! ЈОВЧА (бешње): Овамо, бре! НЕКО С ФЕЊЕРОМ (изгуби се опет лево иза куће).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Више од сата те није било у кући“, говорио јој у сама уста, а њено дисање осећао је по образима као пригушено, мукло смејање. „Осећам да ћу да родим.“ Покривала му рамена чергом, лагала, курва.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Резбар мора да се навикне на посекотине! — рече кратко. — Ти гледај свој посао! — Који резбар? — мајка пригушено јаукну. — Како ћеш бити резбар без десне руке? — Имам леву!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То пригушено јецање, нешто као ропац, кратко, тренутно, али необуздано и језиво болно, тај плач једног до безумља храброг човека као
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Он као да јој је, промуклим гласом од несвикнутости на пригушено говорење, нешто пребацивао; уносио јој се у лице, са својим ниским, подозривим челом, а ја сам трпио од тог
Послије тога чуо се још долазак особља и мало комешање. Али све то сасвим тихо, пригушено, јер је у овој болници заиста јако добра изолација у ошитима, а особље је вјешто и спретно, и има меку, нечујну обућу,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На моје велико изненађење чак и неодољиве ”нимфе” нису се пригушено смејуљиле. Ово је била моја прва прича коју сам икада саставио.
Ћипико, Иво - Приповетке
дуга је зимња ноћ, — а осећа се по тескоби и уздржљивости што прелом влада да се оно још није пустило до краја, још је пригушено, тиња. — Ти, Павле, дакле узора, а?
поклич продавача, да сврне пажњу, и оделита песма момчади, али још није настало право весеље; оно је затајано, пригушено, јер треба пре свега одати пошту свецу, слушати пред његовим кипом свету мису.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И једно и друго, фар и расправа о односима у новој држави, заклоњено је или сасвим пригушено у доцнијим издањима романа. Са чисто књижевног становишта разлози су јасни: лик који је постао двојник мора имати
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
коса увис и хтедох да вриснем, кад за оближњим столом чух како моји другови Скакаљевић и Зафировић, сакривени готово, пригушено јецају. Старац, спазивши све то, усправи се у столици, а преко лица му прође тих, али крепак осмејак.
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Нешто се тешко руши, тутњи, риче, грми, гази. Пригушено дрекну згажени официр и скочи. Крило од шатора замотало му је главу. Очупа га од себе. Зацвокота од ужаса.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наједном крик. — Ускочише! Чују се неки нељудски гласови, као режање зверова, онда мумлање, пригушено јаукање, болни узвици и нека псовка кроз стиснуте зубе. Очајна борба, као да се нешто вала, крши...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све се више смрачава и као да се нешто из далека потајно и подмукло спрема и пригушено хуји. Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Груну ларма, и осети се да у разреду има и пригушено нерасположење против Павла. Неко је тенденциозно почео да прича, и нико га није прекинуо.
— Сурдина, господо, пианисимо! — диктује Павле, а слушају и сви професори, као деца. Сад пође оно пригушено певање извежбаних певача које ни један трепет ни акцент мелодије ни речи не пропушта, а ипак је као шапат неодређено,
Али на сам дан очеве сахране Јосиф доби неки чудан напад: страх му је обузео тело и душу, дрхтао је, нечега се бојао, пригушено врискао. Је ли то био отсев страха Марка Влаовића?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— прошапута сеиз. И не питајући ме, откачи колан и скиде седло. — Заведи га са стране пута, да га не згазе — рекох пригушено. Дође ми да му обавијем руке око врата. Ишао сам пешке. У једној шумици поред пута лежао је војник.
— А где су? — пита љубопитљиво Средоје. — Близу... нема четири километра одавде. Живадин се пригушено смеје. Почесмо и ми остали. — Е, знаш шта је, претерасте! — вели, смејући се, капетан Веља.
Чим лађа заокрене горе ка Солуну онда настаје узбрдо, и онда већ теже плови. Је л’ тако, побратиме? Ми се пригушено смејемо и окрећемо главу. — Ех, једва једном пронађоше жртву! — вели смејући се Драгиша.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја застор не дижем с окна: толико већ је дана; Пригушено ми само допре последња улична хука, Али откада, гле, ни један шум не пође из овог стана, До шум којим точим из суда у
То беше свежа кап воде у његовом стомаку. Он је псовао, тих хиљаду светлих Сунаца, кад одлази да копа, И претио пригушено да свету неће да је роб; Сваким ударом мотике у земљу зидаше у небесима гроб. ”Ја ћу наменити теби тај гроб!