Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, али ни налик на онога живог Лалу. А кере залајале из целог комшилука, па лају, лају, а ја и’
Дакле, доста до тога да је настала ’ладноћа међу њима через младога хер-лерера, тога младића. Госпоја Сида научила да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала
Госпоја Сида научила да прид вече поседи прид кућом, ал’ не може да гледа кад се шета фрајла Меланија и господин Пера, па госпоја Сида протолковала то тако к’о да
Утом стиже и Ђýка с пуним тањиром, и метну га пред Нићу. — Па, домаћине — вели Нића — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?! Макар оне бећаруше. — Ама ти, Нићо, отоич рече да ти је »после ручка«?
Она ме ’лади кад је пијем. Ваљда има у њој педесет грáди, па да изгорем! Ја нећу само прид туђином да кудим еспап, јербо смо род; а зар је То честита ракија?!
— Још он пробира! — ... него ти тако; увек волиш да ме цвелиш... ја те још бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра... — Та добра сам ја, него ти не ваљаш! — вели бирташица и наставља пеглање.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Једно другом у растанку говори: “Остај збогом, моја ружо румена!“ — “Појди збогом, мој невољен соколе!“ Прид тобом је једно поље ширина, Иза поља једна гора зелена, И у гори бунар вода студена, У бунару једна груда снежана;
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече гласно Ркалина. — Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камоли још вриђати бога прид дичицом и прид дуовником. — Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!
— рече гласно Ркалина. — Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камоли још вриђати бога прид дичицом и прид дуовником. — Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати!
— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати! А да шта лајемо кад нас они не чују? — додаде Кљако.
— Јево видиш, како. Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере
Потом, да ти буде у свру, прид богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!
Потом, да ти буде у свру, прид богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!
Потом, да ти буде у свру, прид богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!
— Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? — Јесу, јено баш сиде прид манастиром... — Ајд’ улази! — викну синовцу сједајући на крми. Бакоња отрије дланом очи и намјести се на кљуну.
Тако се учини Бакоњи, који стаде. Разјапио уста и избуљио очи. — Пољубићеш сваког реводника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија? Таа-ко! Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија? Таа-ко?
Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу док је не
Док је то радио, он и фратар говораху талијански. — Таа-ко! — рече најзад Брне зијехајући. — Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.
— шапну Лис. — То није кадар!... То није кадар! — вели Мачак. — Причекајмо га још мало. — Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати ако устриба! — рече Бујас.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Већ му досадило и тући и ићи, кад једаред дошô он у нику чудну шуму, а у тој још чуднија колибица и прид њом још чуднији дида.
и тући и ићи, кад једаред дошô он у нику чудну шуму, а у тој још чуднија колибица и прид њом још чуднији дида. Прид дидом земљана здила пуна вруће крви, па то дида пије и затим нике мијурове пушта у витар, с којим се разлете на све
Сад није дуго морô трчати, па се вишњовцу опет нашло посла. Дошô он у један лип велики салаш, а Ту ти прид воларицом газда и син, мало даље опет једна млâда купа дите у свињском алову.
Ћипико, Иво - Пауци
— упита је мирно младић . — А ја сам те гледа... — Окаснила сам... — А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? — Ваљаће... У кући се не може издржати... Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ја, овај, јутрос заборавио мало коње да истимарим... шта ћу, нисам ваљда стрела, кад она прид мене, и грми к'о пророк Илија...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
пољем јизди, јизда да му је; на глави му свилен клобук, синца да му је; у руци му златне књиге, дружба да му је; прид њим слуга писан поје; на част да му је.
) пригодити се — десити се, наћи се прид — пред прид — додатак, накнада, доплата придобити — победити призирати се — привиђати се Призрен — град у
) пригодити се — десити се, наћи се прид — пред прид — додатак, накнада, доплата придобити — победити призирати се — привиђати се Призрен — град у Метохији, некад