Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Јато врана са ракита. У зев Куће рашчлањене маховина с црепа блене. Тмурно тоне придев зиме у окрњак месечине. Скончавају, кроз неместа, ратник, овца и невеста. уз невреме време пузи.
Везник о придев бројкама туче глаголи трајни свршено звуче. Сенарска земљо, тржиштем злости именских речи ваља се река, узвиком
ИИИ Растројство звучно пуни се озоном. С тишине слушам преслицу слободе. То није дозив виком ни паролом да придев сазри, глаголи да роде већ пљусак то је додоле што купа кроз сушна лица клисура и чука.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Реалистички начин? Јаој, свеца ти милог! Шта ти је ту реалистички, да л придев или прилог? Завија Тодор ко вук у тамном вилајету, Цепа длаку на четворо, тражи је у јајету, Без пензије и плате, о
Шоу-бизнис, Авала- филм, Сава- Центар, Радио-Зеница, Дај ми падеже, и реци шта је ту придев, шта именица! — Грми Тодор, који воли угледнике да калпи: Није географска имена, него називи, и нису Алпе, него Алпи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сада, и то је без значаја. Његово име је остало сачувано, али не као властита именица него као присвојни придев, исписан белим словима на тамноплавој уличној табли: Симина улица.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
усмерено је тако што се кроз текст – попут основне теме у музичкој композицији – стално провлаче линија, вест, боја и придев благ.
(употреба у фразеолошким јединицама као што су „алајбегова слама“, „млатити празну сламу“, „млатили сламу“, па придев „сламнат“, све то овој речи даје један посебан значењски слој у вези са узалудним, и празним и неистинским, дакле
Зато се уз именицу небо може употребити придев који квалификује једно јединствено суштаство (нпр. чисто небо, ниско небо) или пак квалификује и тиме пореди његове
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Уз то се у њеноме немом размишљању придев ефенди-Митина сваки пут даје под наводницима. Зато, наравно, што долази из туђег говора, потиче из туђе тачке
Најпре, именица „лађе”, у улози подмета, пребачена је иза прирока. Затим, придев (атрибут) из препозитивног положаја „сивом заливу” пребачен је у постпозитивни „заливу сивом”.
После тога, још један је придев пребачен у постпозицију, при чему су с обе његове стране зарезима назначене паузе које га синтаксички издвајају:
Затим узастопно пребацујемо у постпозицију придев по придев: (1) „Дај сестри своју нову свеску, школску” ; (2) „Дај сестри своју свеску, школску, нову”; (З) „Дај сестри
Затим узастопно пребацујемо у постпозицију придев по придев: (1) „Дај сестри своју нову свеску, школску” ; (2) „Дај сестри своју свеску, школску, нову”; (З) „Дај сестри свеску,
целу реченицу: „мокра ноћ” подразумева „ноћ је мокра”, па се прво елиминише предикативност „ноћ мокра”, а затим се придев пребацује у препозицију „мокра ноћ”. Тако је ако рачунамо од савремене норме, а једино тако и смемо рачунати.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Празнино, како су звезде мале! Твој сан без тела, без ноћи ноћ, придев је чистог сунца пун похвале. То што те видим је л моја ил твоја моћ?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
21 Милутин је песничко име. Уз стих Што је, болан, слуго Милутине? В. Јовановић напомиње: „Придев болан на овоме месту стоји као узречица и показује у исти мах жаљење и пребацивање за нешто што се догодило, а што се