Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Под овим изразом подразумева се мало, младо, „зелено“, дете. Уз реч дете обично стоје придеви „нејако“, „мало“, „слабо“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Већ самим тим што се уз небо додају придеви оно се почиње перципирати само по себи: „боје зимског неба, хладног и чистог, „боје зимског, чистог, вечерњег неба.
се овде све време говорило о придевима и именицама, ипак нису у питању врсте речи, него њихове синтаксичке функције. Придеви су, наравно, атрибути.
Бехера, у којој се структура реченице опредмећује као особит динамични свет: глагол је „звучни аероплан”, придеви су „бенгалски лептири”, императив „прескаче фантастични пејзаж реченице”, и сл.