Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
звони... дрхтаво и тужно, однекуд из даљине, из долине, из неког села, са неке цркве. Откуда у ово глуво доба?... Придигох се. Стражар као да се прену, и погледа ме зачуђено. — Не спава ти се?... — Чујеш ли звоно?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-ру! Али зашто су му очи исколачене, укочене? С тешком муком се придигох. Тело дрхти, те се наслоних на земљани зид. Гр-рру!... Много дима. Нешто ме гуши.