Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мора да сам се убио негде синоћ.« Оно тишти једнако. Помаче ногу, опази нешто тврдо под собом. Придиже се те свуче чакшире, које беху још прилично мокре. Кад има шта видети.
Чим кући, падне као свећа боловати: годину дана све су га на рукама пренашали. Једва се мало придиже, али се и после дуго лецао и најпосле умро. — Бог зна шта ће и од Радоша бити?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нема ту момка па да га свећом тражиш!... Маро!... Је ли готово? — Јесте, тајо! — одговори снаха. Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали. Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.
викну га. Али Лазар беше онесвеспуо од силна страха, па не чу вику његову. Маринко клече на једно колено па му придиже главу. – Лазо!.. Лако!... Лазо!... Лазар поче долазити к себи.
Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!... Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи... Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А што је горе, сви ће се осрамотити. Осрамотиће и своју, и његову, фамилију. Она је удата жена! Она се придиже мало, на то. Рече му да се Божич налази, у затвору, у Нојштату, пред судом, и да не зна кад ће се вратити.
Доћи ће дан, кад ће они зажалити за нама. Кад буду видели, дуж турских граница, празнину. Старац се онда придиже, тешко, па му рече да га је пажљиво слушао.
да се Петар једног дана диже, као што се покисло, ветром савијено, грање, подиже – као што се ледом бијено класје, придиже. Па је проходао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
мада се њој чињаше да виче тако гласно да ће је чути и на другој обали реке, а њено трзање руку једва је мало придиже.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Погодио га тачно између трбуха и плућа и ту остао. Прележао је пролеће, лето и јесен, а у зиму му би боље, те се придиже и сави први цигар дувана. Првог септембра 1945.
Милићевић, Вук - Беспуће
Доктор дође тек око подне. Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив, одговарајући љутито и кратко.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И за њена боловања ни капи пића не окуси. Али, чим се она придиже, оде и напи се као земља. И стриц је пио. Беше, истина, богата кућа, изобилна свачим, али немаше слоге и љубави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Он као да разумеде, погледа упитно све редом, па онда у Рајка. — Њему! — повикасмо готово углас. Он се придиже, обухвати његову главу и остатак воде сручи му у уста. Рајко отвори очи, а из уста му се оте узвик блаженства.
— Господине потпоручниче, стање је ратно. Нема ништа ново. Александар се придиже да саслуша службени рапорт, онда се поздрави с њим и тек, реда ради, запита како се коњи снабдевају храном.
— Како? — Па тако, дигни се. Не могу ја да видим шта ти „фали“ кад лежиш. Она се полако придиже, и оста седећи на кревету. — Хајде, скини блузу. — Јој, па како ћу... зар не може вако? — Не може...
Груја спусти пушку, али га је нетремице посматрао... Онај се придиже, гледајући у цев пушке, и лагано одмаче, па викну: — Народе... народе, дођи и носи, узми... Свети Илија...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе. Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. — Ко то дирка ћасу? викну Благоје.
Но Јула није могла и даље слушати да јој ч’а Глиша чита лекцију, већ се и она придиже и отпоче изнајпре говорити тихо чисто као да моли, но после све више у ватру долажаше, стаде разлагати како то опет
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Газда (опет пита...) и води се као горе исти разговор, а све једну по једну „кошницу“ придиже и упућује у заклонак. Тако их све дигне. Сад се полагано и он сам извуче за њима.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит ка Пјевалици. Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Појешће свиња, не дај! Изгореће... — бунца, придиже се са сламарице на поду и баца да их заштити, увек на супротну страну од корита са близанцима.
— Вепар гори, не дај децу, не дај левог, он је први, мој отац ће да дође, ух! Свиња проклета! — Анђа се придиже, виче, бацака по слепљеној, поцепаној сламарици на поду и млатара рукама бранећи се од све црњих сенки.
Никад више по својој жели. Симка отвара врата, излази, шкрипи снег, Никола се придиже... Неће код мене. Ноћас ја никоме не требам. Загушљиво је од жалости у мраку међу кацама, у подруму. То дуго траје.
Све се у њему одједном згужва у грч. Сигурно је чула кад сам јој оне ноћи причао о Толи. да с Толом... Ђорђе се придиже, седе И Тихо, без срџбе, рече: — Симка, дођи да те нешто питам. — Она се окрену. — Седи крај мене.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Месечина је као сребрна водица треперила по соби. Једино је између зида и пећи било мало тамније. Старац се придиже. Нешто је светлуцало из мрака. Убрзо оданде допре неки лагани звук. Ах, то је мачка прела!
Од чуда старац занеме, придиже се и из руку малишана узе чашу. У њој је, заиста, била вода. Он је с уживањем попи, и окрете се малом посетиоцу: —
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Али мајчина нега и старање подигоше и одржаше малишана у животу“, додаде свештеник. „Но таман се он придиже, морадох се раставити од њега“. „Како? - Зашто?“, запиташе њена деца. „То је било овако, слатки моји.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока. Овце пођоше и окретоше главе низа страну. Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Није било далеко. Сјурисмо се код њега. Светислав се мало придиже и обрати се Мишићу: — Тресни ми мало овај јастук. Упалише ми се леђа... Тако. Е, сад је добро.
А испало је сасвим обратно. Светислав се придиже мало, па ће рећи: — Овде сад долазе моје исправке... — Молим те, ти ништа више не дискутуј са њим.
Завали га на јастук и покри ћебетом. Таман да пође, кад се капетан „Фикус“ придиже. Гледао је полуотвореним очима. — С’ушај!... Зови... оног дежурног... забушанта! — Шта ће вам он сада?
Пера се са тешком муком придиже. Коса му је пала на чело, а лице му се опустило. Поводећи се приђе Фјодору. — Мило ми је... Сава Савић.
Загледасмо се боље... Пера „Ђеврек“!... Притрчали смо му. А он, сав уваљан у прашину, с тешком муком се придиже. „Фикус“ га лупи по рамену. — Алал ти вера!... Ти „ижлажиш“... као грогромовник Илија из... облака.
— Да видимо... Али причај по реду. Посилни!... Донеси цигарете из мога сандука! — рече Лука и придиже се. — Причекај мало док се вратим. — Мало после, улазећи, вели: — Ала сјакте ракетле, као да је ватромет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Старији су сигурно у рату, а остали су једино ови дечаци. један се једва придиже, док су остали седели заваљени у столицама, изгледа ми пркосно, као да нам се подсмевају што смо изгубили земљу.
Он уђе први. — Здраво да си, брате Србине! — ускликну срдачно црногорски командант, с муком се придиже, и поче да цмаче нашег команданта. — А и ти момче, здраво! — и са мном се пољуби.
Још два пута се преврну и у подножју се једва придиже. Тако, претурајући их, преведосмо наше коње. Ноге су им биле рањаве.
— Па чиме их лечите? Медицинар слеже раменима, и насмеја се болно једним крајем усана. Уто се један од болесника придиже и, као да разговара са неким, поче да говори: — А, оћеш, јес... Нећу ја, нећу... нећу да умрем Шта ћу ја тамо?...
— Вар-варда1... и февга2. А... аврио3, да ме... пробудиш. Увија га Исајло као мало дете и таман да пође, Лука се придиже. — Исак... — Извол’те, госпо’н поручник! — Читај... за ме-мене... мо-молитву...
Погурен, претрчао сам дно, те се дочепах супротне стране. Руке су ми биле крваве, одело поцепано. Мој коњ се придиже. Притрчао сам да га склоним. Уста људи била су отворена, очи исколачене.
Сав измучен од ватре, упалих образа и испуцалих усница, придиже се с тешком муком поручник Антић и мутно погледа рањенога друга поред себе. — Ти си, друже, пребринуо.
— Ја, оца му!... Ви га освојили? — Он се придиже и приђе. Рука му је била у гипсаном завоју и висила о марами, чији су крајеви били пребачени и завезани око врата.