Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Поскочи Мачак од вјетра бржи, умива лице, бркове глади, припрема пушку, фишеке вади, а онда Пијетлу придику држи: „Кад у лов одем, рођени побро, обоја врата забрави наша, и још ти кажем: чувај се добро од старог лисца, од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Из мрака се појави људска прилика. По капи познадох да је виши официр. Он ми пружи руку, и онда поче придику. — Добро су се решили да те и сада прате. Па, бре, брате, ми изгибосмо овде, а нигде једног артиљерца...
Али чим се тај човек појави, е, људи божји, сто малера нам се тада деси. Онда он почиње придику... — То је психоза страха! — објашњава Милутин уча. — Људи више мисле на његове накострешене бркове него на посао...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А постигнем ли, икад, да ма једног само младића огорчим, или једну лепу жену изменим, да једну само поповску придику исмејем, бићу задовољан. Ваистину, ми смо анархисте. Париз треба да ме запали. Тако су ми бар сви рекли.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
на дан колико откоса имам повалити, и мени је свеједно каки су, само нек су, и то је, брате, правда, — заврши слипац придику.