Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И као љути рисови скочише голаћи на бедем... Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. — Шта је? Јеси рањен? — Јесам. Али грмљавина из пушака осу. Нису могли чути један другог.