Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају! Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. — Хајде, бабо, лези! — То сам већ мислио...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била би пала, да јој муж није притрчао, да је придржи. Петар и његова жена још су дуго стајали, тако, на улици, загледани у мали караван, који одлази, све док није нестао у
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Узеше зато некакве дугачке љестве и прислонише их уз велики орах, иза чијих је грана вирило сјајно мјесечево лице. — Придржи ти само земљу да се толико не љуља — рече пијани чича Тришо крчмару — а ја ћу се зачас попети на дрво и њега зграбити.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, ето га, беше мало, А сада га већ нестало. 96. Још он брже нагна руку Ка срдашцу разгрејану, Да придржи слатку муку, Ма већ оде — он уздану: „Ох, зашто се тако брго Из прелепа санка трго!“ 97.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо. Марко, као увек, сишавши са алата, уђе право у оно његово скоро дозидано сопче.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
у здравље твоји’ синова и синовица, унука и омладака, нека вас јаки бог и данашњи Божић много и задуго у свакој срећи придржи.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Застаје, уплашена присуством страних људи.) ЈОВЧА (опоро): Држ’ коње! СОФИЈА (придржи му коња да сиђе, сагиње му се руци, коју он отрже).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пао је, па се опет брзо подигао. Јесте из њега истекла крв, још онда, помисли сад. Хтео је да се придржи за краву, а она се измакла као да га се гади што је он, дечак, још дете, са стрином.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тек што се стигло у нови бивак И људи појуре да се сваки о себи побрине, вичу Ресимића: — Еј ти, наказо, трчи, придржи коња командиру. — Квазимодо, види стиже ли комора. — Ресула, тркни за воду. Или: — Наложи ватру!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: — Ходи дер, синко, придржи. Стар сам, па не могу сам... Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
) ове тајне њене. Ишти руку да целујеш; кад ти ову пружи, Придржи ју, нежно само, пак јој се потужи: Најпре кажи да си сведок моје љубве жарке, А потом јој све ишчисли моје муке
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Разговетно дођоше до ње песме и речи. Шваба ухватио пешеве од капута, ваљда да се придржи, поцупкује опрезно, и доста пријатно малим једним тенорићем пева: Не фоле ме ни одац ни мајка, Ал' ме фоле карава