Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Чим би се наслутила на помолу каква тугаљива тема, он би само одмахнуо руком. Ни трага каквом вајкању, ни најмањег призвука патетике у његовим ријечима.
Али за све то још како-тако. Него, што је најгоре, ни мени самом није добро! Таквог су метафизичког призвука, надаље, још и ријеци „резистенција организма”, „залихе виталности”, „животни тонус” и слично.
— Ви сте ђак, је л' те? — упитао сам га једноставно, сасвим без призвука. — Јесам — одвратио је реско. Звучало је као да каже: па што онда? — А ви?