Употреба речи призивао у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Беше у његовоме понашању нешто необично, тајанствено; ни с ким се није пријатељио, нико га није призивао, а никоме није одлазио, само покаткада покојноме Богдану и староме учитељу... Живљаше сам за себе са својом јединицом.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима. Зато их је чешће и призивао и договарао се. А било је и људи паметних!...

Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...

Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова... Дуго је трајала та молитва његова;

— Не би. — Што? — Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега. Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. — Па то ја и хоћу! — рече Турчин. — То не ваља! — Не ваља?! — Не ваља! Не ваља!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Био је у сељачком оделу. Говорио је нешто о своме имању, о богу душманину, призивао свеце, па се наједном дохвати за одело и поче га цепати... Онда изненада скочи на Грују и дохвати га рукама за гушу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности