Употреба речи призиваху у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

игумани великих и малих манастира, чувши да је патријарх дао светоме власт освећивања по његовој области, сви редом призиваху светога у своје манастире, и свети служећи с њима свету службу освећиваше им попове и ђаконе и чаце.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

учинила је крај српској држави у XВ веку, и за српски народ настадоше »тешка и нуждна времена када чловеци на се смрт призиваху а не живот«.

матер от чедах раздвајаху, и от оца сина; младе роблаху а старе секаху и давлаху. Тогда на се чловјеци смрт призиваху а не живот от проклете Турака и Татара. Уви мне, луте туге!

Милићевић, Вук - Беспуће

промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сестре биле су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења и презрења; другарице вјероватно по заповиједи, уздржаваху се

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Да л’ што пастири помрли тобом призиваху драгу? Ил’ жал се стани у мени: с неба ме стрела ранила, тамна ме земља печила, те песма ми је сузицом и капљом

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности