Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели гђа Габриела. — Та... баш не велим да није; није ми један то призн’о... Била сам млада; а што је младо, то је и лепо... Било па прошло! — уздахну гђа Сока.
Нисам ’тео да га пред екселенцијом утерујем у лаж па да кажем да је часловац био, јер би’ се тако, знаш, одао и призн’о. — А, па дабоме! Добро си радио! — Ал’ да ви’ш шта је даље радио! Да ви’ш амишага његова!