Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... Пламен освоји сасвим. Могао си бунар на кућу изручити — не би је
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Холбер и макао биле су његове најмилије забаве; особито је радо играо фарбл, понајвише са „шантлам”. И сам Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није се могао уздржати, па ма колико да су говорили да је карташ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не да ћерку! А тражи да Ђурђе врати мираз који је добио! Ђурђе се сиромах колебао. Признавао је тасту да се ни њему не иде у Росију, али, ето, зарекао се братучеду, а потписао списак Шевичу, па му је тешко.
Противно оном што је очекивао, њена ћерка, међутим, опет му је брбљала свашта, као и дан пре. А Павле је, у себи, признавао да му смех те младе девојке све више годи.
“ Посматрајући, после тога, тренут, два, ћер, с неисказаном тугом. Спустивши руку на руку Исаковича, он му је признавао да му се, при самој помисли да може изгубити кров над главом, пре него што ћер уда, у глави врти, као ветрењача.
Тај ће све удесити. Дабогме, имаће да се плати, нешто. Вани је, за време разговора, са Исаковичем, добро јео и пио. Признавао је да он није никакав поп, него га тако зову, а псовао је митрополита, али уљудно – који га мрзи, каже, зато што је он
Осетиће у росијској војсци оно, што је најслађе на свету: силу, моћ, снагу. Истини за вољу, Павле је признавао да је Волков говорио, да, они, од Росије исувише очекују.
Њега, Вишњевског, Срби не слушају. Исакович је све то слушао, седећи са Вишњевским у башти, а признавао је, да му се већ и живети, због свега тога, досадило. А камоли слушати како њих Србе сви варају.
Покушавао је, истина, да се насмеши, дрско, али је признавао Павлу, да му се срце хлади, кад чује, да му је жена слаба, а кад се сети, како га је таст проклео, у бесу и свађи.
Радост, да је дошао у ту Росију и да ће, та, и таква Росија, једном, кренути. У Сервију! Ђурђе му је сад признавао да је имао право, кад их је наговарао да се из Аустрије иселе, и да није погрешио, кад им је обећавао да ће се, из
Није то, каже, ништа! Проћи ће то! Насамо, међутим – са Павлом и Трифуном – фелчер је признавао да, за забринутост, има места, да се боји да дете не остане, са главом, као водењача, а може бити не дочека ни ласте,
Али, иако је – судећи по писмима Павловим, његовој браћи – Трифун живео у Кијеву, пуст, неморално, Павле је, доцније, признавао да је тог лета, Трифун, у Кијеву, отпочео, одмах, процес, да добије од жене своју децу. Тражио је и развод од Кумрије.
Неће то бити узалуд. Сујетан, тих, тужан, Исакович је био, при крају те зиме, опет, онај стари, који никад није признавао да губи.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и као да су међу Бокељима најпоноснији Паштровићи, који, до Аустрије, нису страној држави данак плаћали, а свак им признавао повластице и остављао их да се слободно управљају по својој племенској уредби и решењима, која су дванаест братствених
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Једино што није признавао као своју особину било је Владино двогодишње стажирање у општем списку на медицини. Негде у себи отац је, као и ми,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У почетку XИX века Сима Милутиновић помиње да је Доситеј Обрадовић признавао да га је Качићев пример охрабрио писати народним језиком за народ; Павле Соларић га назива »највећим илирским
Има у његовом тону нечег кротког, благог, простодушног и добродушног, нешто очинско према деци, и сам Караџић му је признавао »сладак штил«. Он пише течно, читко, на начин врло приступачан широј публици.
узора у српској књижевности, нити су му били познати узори страних књижевности, и сам је, поводом Дийке црногорске, признавао своје »оскудно с овакога начина писања с Музама познанство«.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Изједали смо се и клали као бијесни пси. — Па јесте, било је и тога — признавао је стриц и тонуо у невесело ћутање. Да и њему нађе неки посао и право мјесто у кући, дјед је сваке недјеље, кад је
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Постоји о томе дневник једног лекара. Принцип је, природно, признавао да је желео уједињење Босне и Србије, али је отворено признавао и то да је то био само корак ка даљем циљу атентатора
Принцип је, природно, признавао да је желео уједињење Босне и Србије, али је отворено признавао и то да је то био само корак ка даљем циљу атентатора и њихових другова. Тај циљ је био револуција.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ристић, тај намесник што је гледао на луде као на опанке, он лично скидао му је шешир на педесет корака и памет му признавао. Лако је теби кад си имао деду који је кројио законе и мењао уставе Србији.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је ћутао и тиме признавао своју кривицу. Ћутао је чак и овога вечера кад је његово име у неколико махова споменуто... Хтео сам пошто-пото да
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Теби, видиш, за ову твоју кривицу не гине куршум у чело, па признавао ти или не признавао. Е, па онда, што не би лепо све признао, јер кад би признао, ти би имао једну олакшавну околност
Теби, видиш, за ову твоју кривицу не гине куршум у чело, па признавао ти или не признавао. Е, па онда, што не би лепо све признао, јер кад би признао, ти би имао једну олакшавну околност за себе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Краљ Марко владао је од 1371. до 1395. године. Престоница му је била у Прилепу. За све време своје владавине признавао је турску врховну власт, а после косовске битке, за владе цара Бајазида, морао је да учествује и у турским војним
од Костура, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко пије уз рамазан вино — сачувана је историјска истина да је Марко признавао власт турског цара и да је ратовао за његов рачун.
Умро је 1502. Зетом од половине XВ века владао је Стефан Црнојевић, који је признавао млетачку врховну власт. Његов син Иван Црнојевић (1465—1490) у почетку је имао седиште у Жабњаку, а затим на Цетињу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом. Признавао је да му је Мане опасан конкурент, кад се узме у вид његов кућевни трошак и кафански џепарац.