Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А и нашта ти лажљиви сведоци?... Та сви су осуђеници на крвавоме суду признали да не могу сносити маџарскога насиља, сви они исповедаху јединога бога... бога слободе...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Исповедио је већ и он Меланији и ова њему најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима, и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ни пред ким није главу сагињао. То су му, чак и Митрополија и општенародни секретар наш, Ненадович, признали. Али, ето, све је то та ћерка изменила. Удаје ћерку, последњу своју радост у животу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
То је тако проста ствар. Ми не можемо признати да је он жив; то би било против наших интереса када би ми признали да је он жив. Понашаћете се, дакле, као према покојнику. АНТА: Како то мислиш: је л' да се прекрстимо кад га видимо?
СПАСОЈЕ: На тај начин било би сачувано имање и углед мој и ваш. ПАВЛЕ: И у том случају ви би признали да сам ја жив? СПАСОЈЕ: Да, у овако изузетном случају. ПАВЛЕ: Не разумем нешто само: ви нудите кћер која је верена?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пробуде путнике па и њих на испит. Лопови су све признали, а ино нису ни могли, јер је сведока било доста. Држи се суд, и сви буду на смрт осуђени, на вешала. Праве се вешала.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нико још, никад, није избегао своју судбину. Дошао сам дакле у Београд, на Универзитет, у фебруару и признали су ми, после мало гужве, два семестра, са Универзитета у Бечу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Петроније Свилару, размисли се добро; сви су, ето, твоји другови признали. и дебели, обријани цивилни полицајац приђе му ближе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Малчице сте тривијалан у вашим метафорама, примијетио бих. — Не мари! Главно је идеја!... А чим сте признали ту повластицу макар коме, тиме сте сјели на ону бескрајну врпцу градуелности...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ниједан од присутних није поменуо Виларда Гибса. Када сам поменуо његово име, искрено су признали да никад нису чули за њега. А за то није требало кривити ни њих ни Јејлски колеџ.
и ја смо изгледали збуњени, показујући да смо били прекинути у жучној вербалној дискусији, што је Хелмхолц запазио. Признали смо да смо жучно расправљали о нечему и кадаје сазнао о чему се ради, насмејао се и предложио обојици да прочитамо
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
смрт девојке, били сасвим далеко од тога да смрт њену хоће, збунили су се, преплашили, запрепастили, и одмах све признали. Кривци су: каплар Радован, три полициска стражара, и Мија Фрушић... Варошица изгубила потпуно моћ говора.