Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СВЕТОЗАР: То је заиста лепо. НИКОЛА: Е, Максо, ако сад не признаш да имаш добру жену, онда ниси човек. МАКСИМ: Што неће да прими сто дуката?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— А што лажеш, болан!.... — Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. — Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: И бруке! ПАВКА: Па дућан. ЈЕВРЕМ: Па трошкови... (Ивковићу.) Бар кад би хтео да признаш половину трошкова кад си ми отео мандат. ИВКОВИЋ: Не могу, јер сад имам трошкова око сеобе из вашег стана...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— А, нећеш, дакле да нам признаш ти, јогуницо?! Е, онда добро! — И обраћајући се полугласно једном од униформисаних људи што су стајали око нега и
Зар ти, вели, да ми то у очи кажеш, уместо да ми као ратнику човеку и супругу законскоме признаш, и опанке, ако тражим, да ми вадаш; као што су наши славни дедови Турцима вадали и господарима својим ласкали.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Ђоки.) То си ти, брајко, погрешио; него признај људски и поштено да си бар машински шлосер, ако нећеш да признаш да си бивши руски официр или шпански морнар? БОКА: Ја сам апотекарски помоћник.
БОКА: Ја не знам шта да признам. КАПЕТАН: Ако не знаш, ја ћу те већ научити шта ћеш да признаш. (Вићи.) Јеси л' прегледао ове хартије, господине Вићо? ВИЋА: Нисам, господине капетане.
Оружје, крв, револуција, слобода... То, то, читај, бога ти, Вићо! ЂОКА: Ја бих вас молио! КАПЕТАН: Је л' хоћеш да признаш? ЂОКА: Ама, немам шта да признам. КАПЕТАН: Читај!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А и то ти је отежавна околност. Кад те ухвате на делу, признај. То разумем, То се мора признати, али ако ти признаш и кад те не ухвате на делу, онда је то отежавна околност.