Употреба речи признаје у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

како, изнурен и издрпан, тамним очима, чисто као бесвестан, тражи браћу, и, раширивши суве и изнемогле своје руке, признаје — очајник — да му се браћа никад више повратити неће, кад је то све прегледао, окрете се мени: — Икона по себи није

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

“ „Зар ви не знате” — одговори онај — „да право достојинство мало се кад у свом отечеству како ваља признаје?” Наравоученије Инглези овако о овом веле: „Леарнед анд еxцеллент мен хаве селдом тхе цредит анд естеем ин тхеир

пофтореније, на конац верује се и пролази за једну трчећу истину, сиреч за такову истину која вреди да се за истину признаје”. Сва измишљенија, преваре и лажна мњенија извиру и произлазе или из незнања или из лукавства.

и чиста од сваке мане и блазни, како чиста и цела голубица, достојна бога творца свога, од кога она почетак и род свој признаје и има.

Наш добри комшија Стојко, он сам каже и чистосердечно признаје да нити је остроуман, нити за особита вредан дела, ништа мање трудољубивијега ни поштенијега човека у целој вароши од

Ко не признаје овака дела за безбожна, погана и проклета? Ово, браћо моја, у церковној историји овако од слова до слова стоји.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А Јули мило па је пита: има ли да кога она воли, и да ко њу воли? А Жужа јој признаје искрено и хвали се, и каже да је многи њих воле, а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ниједан није тако леп к’о

И славна вармеђа и сви га титулирају: господин доктор Шандор, само му гђа Перса још никако не признаје бечке дипломе његове; јер кад је реч о њему, никад не кажу друкчије него: онај брица! »Та ни му је ни дéка био доктор!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А сад се и он често буни, протестује, свађа с командиром и признаје да и у њему оно старо одушевљење малаксава. А све би то требало рећи томе Јуришићу кад би он био као други људи и кад

Црњански, Милош - Сеобе 2

Вели, нигде се тај списак, у Бечу, није нашао, те и нема доказа њихове кривице. Он признаје да је тај руски ђенерал имао ћесарску дозволу, али само за оне који су апшит из војске већ раније били испросили.

знао зашто, хтео је, некако, да јој да на знање да је смерт грозна, да дели живе од мртвих, али да он ту поделу не признаје, да он, и мртву, воли ту жену. Госпожица Божич се на то смејала. Никад јој нико, каже, није причао нешто луђе!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Поједина су се племена такмичила у јунаштву. Песма признаје да су међу свима Катуњани учинили највише јуначких дела и подстиче друге да их достигну и превазиђу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Па тако да умре неудата? — Шта ћемо? — Уверени сте да сам фрајла-Јуце пријатељ? — Најбољи, сама Јуца признаје; каже да би без вас већ одавно умрла. — Ја се жртвујем за њу. — Видим, и захваљујем вам.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁷⁸ Давањем личног имена детету оно се признаје за индивидуу која се разликује од других и истовремено се уводи у друштвену, пре свега породичну заједницу.

Јапанаца) дете када одрасте и доспе у пубертет, оно тада уместо првог, „млечног“ имена добија ново име којим му се признаје зрелост.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дечји песник, узимајући ту наивност озбиљно, у ствари подваљује детету, јер његовим представама и искуствима признаје озбиљност и сређеност које оне немају. Пошто је сазревање и одрастање једини циљ детињства, ова пажња детету годи.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЗЕЛЕНИЋКА: Признајем да сам и ја једанпут погрешила. Али онај је тек прави философ који признаје своју погрјешку. Сви да приденемо маџарске кокарде. ГАВРИЛОВИЋ: Ето ти сад опет.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

охрабрио писати народним језиком за народ; Павле Соларић га назива »највећим илирским песмотворцем«, а Вук Караџић признаје да је читање Качићеве збирке било од утицаја на његову одлуку да штампа своју збирку народних песама.

У исто доба добије писмо пећкога патријарха Арсенија ИИИ, у којем се признаје за потомка старих владара српских 1689. крене у Србију да диже устанак, са великим титулама: царског повереника,

1828. изишао је у Будиму његов роман Бой на Косову или Миланъ Топлица и 3ораида. Роман није оригиналан, сам Поповић признаје да је радио по »славном Г. Флоријану«.

У предговору Новог завјета сам признаје да је позајмио из словенског и руског језика знатан број речи, или их посрбио. (На пример: словенске речи: спаситељ,

; руске речи: посредник, постојан, природа, итд.) Он признаје да је сам створио нове речи, као: викач, мењач, сејач, трубач, избраник, виноградар, вртар, незнабоштво, смерност,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Да шта сам него бена. Код Бабића се пече ракија, а ја овде код тебе џаба тупим зубе — искрено признаје Сава и диже се да пође.

— Шта имају вук и куја с Петром Дошеном и с његовом кравом? — Видим и ја да немају — покајнички признаје каплар. — Излети ми тек онако. То сам чуо још кад сам био дијете. — Хм, дијете ...

— Отпадник Мулић, а? Промијенио си занимацију, је ли? — Промијенио, шта ћеш, таква су времена — скрушено признаје калајџија, видећи већ да његов нови надимак иде пред њим, отвара му пут и казује о њему више него читава прича.

Ево, ово је све за наше село. Има ту и новина и радио-вијести ... Командир не признаје пред старином да је неписмен, већ узима једно по једно писмо, одмиче га далеко од очију и прави се да чита: — О-бе-бе

Још је сва твоја срећа што си тур подашио кожом. — Вала ми не користи да сам ударио најдебљи плех — потиштено признаје Џакањ — Група Е? О, јадна мајко!

Само крава би бар у неко доба рикала да те подсјети на твој пропуст. — Заиста, рикала би — покајнички признаје Илија и у неприлици буљи у сат као да и од њега очекује нешто слично.

— пита кум Петар и у невјерици загледа униформисана дугајлију. — Остадох, за длаку — стидљиво признаје момак. — Па и мени се нешто чини да јеси — разњежено каже сељак и опет шири руке.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Суле је, иначе, ретко паметна звер, али шта му вреди кад му се не признаје? — Да знаш, Анчи рекао је -— кад зрело размислим, најлепше ми је у животу било у заробљеништву за време рата! Богами!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: И тебе нико не признаје! ТРИФУН: То је пљачка! МИЋА: И та је пљачка против мене уперена! ГИНА: Хоће човек кућу и дућане!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

БЛАГОЈЕ: Зашто је горе ако га не туку, будало? ГИНА: Зато што значи да је почо да признаје! БЛАГОЈЕ: Шта он има да признаје? ТОМАНИЈА: Па ваљда Секулу познајеш, мајка си му!

ГИНА: Зато што значи да је почо да признаје! БЛАГОЈЕ: Шта он има да признаје? ТОМАНИЈА: Па ваљда Секулу познајеш, мајка си му!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Потпоручник Лукшић, са мном у истој чети, одличан официр, не признаје нову државу. Жели независну Хрватску. Капетан Милановић псује мајку потпуковнику, команданту батаљона, који, пред

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

„Српска посла“, мрмља Господар Јеврем и наставља поред кућа које не препознаје а, прави Обреновић, не признаје да је ојађен.

На падини према Дунаву, између развалина и минарета, у зеленилу тако живом као да признаје само трајност дана који баш пролази, назирале су се ретке турске куће над којима је, зеленилу упркос, харала светлосна

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Јер да се Коперник при изграђивању свога система служио списима старих Грка и на њих се ослањао, то он сам изрично признаје.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И тако пред овом и оваком казном божјом он признаје да је слагао све оно о дукату, те после не зна где ли ће од бруке и стида, и све би оне бундеве поклонио само да му се

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А ако се та јасна и недвојбена истина садржана у морској болести и у зубобољи радо не признаје, то је само због поштеде људског достојанства.

кугле земаљске „догађајем” зове само оно што долази издалека, док се најближем, оном што нас непосредно окружује, не признаје достојанство „догађаја”? А можда се и код нас нешто догађа?

довољно јак да не гријеши, мора и може да буде бар толико јак да своју кривицу незамућено уочава и да је без сустезања признаје. У томе лежи она крајња граница на којој човјек још може да се назове човјек.

Зашто се право на ту велику интимну непознаницу не признаје, и „у негативноме“, великим злочинцима, или човјеку с реда уопће?

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

озбиљне, али је у њима било толико искрености да меје то почело убеђивати да свет, чије се мишљење мора уважавати, признаје успех мојих напора у Америци.

године. Користим се овом приликом да забележим чињеницу која се признаје и цени: да сте ви за време светског рата као представник пододбора за ваздухопловни саобраћај, примили на себе да

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Сви ми, наиме, знамо да наша свест у говорноме ланцу за засебну јединицу признаје само ону која осим препознатљивога почетка има и такав крај, јер се само тако у свести може формирати концепт целине.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

пчињској сеоској заједници, али зато противрече схватањима туђе, управо Софкине средине, која то право не познаје и не признаје. Изазвана противречност, а изазвала ју је и Софкина неодољива лепота, однела је Марка као жртву.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Има ли тога цара ил’ краља Кој’ не признаје твоје дивоте? Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте? На Крстов-даи се водица свети, Свештенство

Ратареве труде природа признаје, Платиће му знојак, неће желет’ хлеба — Како не би радник имао што треба! Ено јарко сунце дивно сија с неба, Жеље

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

То је цвет у испруженој руци, то је цвет који се приближава. то је цвет који признаје право оку и уху да присвоје истину. То је цвет уха, бучни цвет, цвет што расте па наковњу и на радниковом длану.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ми смо прискочили у помоћ бунтовницима, удружили се с њима, значи и ми смо бунтовници, револуционари. Ко не признаје право бунту тај мора осудити овај наш рат као неправедан и нападачки.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Он не признаје ни суда, ни закона, ни палиграпа, па јопе' му суд, видим, иде на руку. Каква је то правда?! Немојте, господини моји,

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Изда неком лажан сточни пасош, напије се; натера некога да плати дуг који не признаје, напије се. Е па, брате, то не вреди тако, за ситне ствари.

) „'Ајде, голубе, најпре тебе!” Стегнем га за врат, а он само кмекне као јаре. Мора да призна, иако му се не признаје. — „Јеси ли ти сумњиво лице?” — „Јесам, господине, како да нисам!” — „Тако те хоћу, голубе мог!

(Опет гледа Ђоку.) Дакле, ти си то, голубе мој, а! (Вићи.) Признаје ли? ВИЋА: Признаје! ЂОКА: Не признајем ја ништа! КАПЕТАН: Ћут'! Реч да ниси казао! Гле ти њега! Признајеш, него шта!

(Опет гледа Ђоку.) Дакле, ти си то, голубе мој, а! (Вићи.) Признаје ли? ВИЋА: Признаје! ЂОКА: Не признајем ја ништа! КАПЕТАН: Ћут'! Реч да ниси казао! Гле ти њега! Признајеш, него шта!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

ме својим тврдим очима и одговорио да је њему и његовим монасима господар сам Бог, да он других господара нема нити их признаје, и да ће остати ту у божијем дому до судњег дана. Не. знам шта се одједном збило са тим старим јарцем.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Уосталом и Бранко професора, својим кратковидим очима. Другови га задиркују, Бранко признаје: — Ма јесте, волимо се, а не видимо се.

Ђаци, немилосрдно запиткују, а Кода, помирена и сада као увек, признаје мирно шта ју је снашло. — Не видим добро. Смета ми светлост, и видим плаво кад жмурим.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Целу забуну у том погледу начинило је то што ме се оба поменута града одричу и ни један не признаје да сам се у њему родио, већ ме потура ономе другоме.

Та је сведоџба званичан докуменат, издат од надлежне државне власти, којом се човеку признаје зрелост. Познат је онај београдски тип, кавгаџија Драгољуб Аврамовић-Бертолд којега су извесни режими трпали чак и у

Слично томе изгледа ми и матурантска сведоџба, која признаје зрелост. Када сам је добио, ја сам предосећао да је та диплома зрелости докуменат на основу којега могу у животу

А није то једини случај, тај Зенонов зец и корњача, где математика не признаје нешто што је иначе очигледно. Она узме, на пример, лопту па вас пита: — Је ли ова лопта округла? — Потпуно округла!

— одговара вам математика. — Математички она није округла. Тако исто за линију праву као стрела рећи ће вам да је не признаје за праву; тако исто за површину равну као стакло рећи ће вам да не признаје да је равна, па ће најзад, у тој својој

праву као стрела рећи ће вам да је не признаје за праву; тако исто за површину равну као стакло рећи ће вам да не признаје да је равна, па ће најзад, у тој својој негативној упорности, ићи тако далеко да ће и оно чему вас је сама она учила

Када сам тога мога пријатеља, математичара, питао како је то могуће да математика не признаје оно што се тако јасно може и оком видети и руком опипати, он ми је одговорио: — Математика не верује чулима!

Нисам могао у почетку да се измирим с тим да једна наука не признаје чула, те да за оно што очима видиш тврди да не постоји, али сам се сетио да то често бива и у животу.

— Јесте! — А признаје ли да се занимао безбожним мислима? — Не признаје. — Јесте ли га разапињали на точак? — Јесмо!

— Јесте! — А признаје ли да се занимао безбожним мислима? — Не признаје. — Јесте ли га разапињали на точак? — Јесмо! — Јесте ли му стављали жеравицу под табане? — Јесмо!

— Јесте ли му ударали клинце под нокте? — Јесмо! — Јесте ли му сипали врело уље у грло? — Јесмо! — Па ипак не признаје? — Не!

— Ето, господо, он признаје! — окрете се директор професорском колегијуму. — То му може послужити као олакшавајућа околност!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ретки су тренуци кад се у песми признаје турска надмоћност. То је само у два-три случаја. У једној прилици мајка Јевросима саветује Марка да поступи по турској

То га је стало главе. Ништа му није помогло што и сама истрага признаје да је у то време била глад у Сењу и околици, И да је он узету храну „све сиромашним војницима поделио и узајмио“...

Уосталом, ово није једини случај кад Марко признаје бољег од себе; у једној другој песми он каже: „Бољи Реља од седамн’ест Марка“.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Све су то биле лепе прилике за Манчу. Признаје то Јевда и каже да ће говорити Манчи, сину свом. — Да збориш, Јевдо, — рече јој тетка Дока.

А Мани мило. Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта, помало и признаје, и мило му било да чује што више.

Али му Замфир не верује. Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и таку слику и прилику као што су Зона и Мане мучно да би могао наћи и саставити..

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности