Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Што ћеш цад, казуј?” „Великомо|жни лаву”, — одговори миш с л умилним гласом, — „весма сам сагрешио, признајем и исповедам, но молим те да ми опростиш; нећу више то учинити, ово ће ми бити први и последњи пед.
— „Косачи, — отвешта чврчак — „жетаоци и остали пољски работници, који знаш да су добри и поштени људи.” — „Ја њих признајем” —одговори славуј — „не само за добре и поштене, него и за весма општеству полезне људе, али из свем тога јошт не
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Живан: „Господару, признајем да сам покварио и крив сам, али сам се препао. Опрости ми! Он се опет малко осме̓ну. Живан пође му да пољуби у руку,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али се Заврзан расрдио. Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. — Оборио си ме, признајем!... Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! Стабло је било право као стрела и врло високо.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сам ручак нећу описивати, јер признајем да је лепше и лакше бити позван на ручак него га описивати. Напоменућу само то да је гђа Сида учинила све што мржња и
То не знаду, а пасија им је да се прдаче сас ноблесом! — Е, па фелер је, ето признајем! — попушта фрау Габриела одобровољена и задовољна што, примајући укоре и савете, бар на тај начин, изгледа ипак млађа
Ала имаш здраве и добре очи, деране! Ала и не знаш шта ваља!« каже ми бáба... »Е, сад баш видим лепо и признајем те, каже, да си мој син, и моја крв, што кажу. Та Бирцлијин си ти, па није ни чудо!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад се сапун опет не троши али се баба троши и то ми годи, признајем. Гледам ја овај орман и видим да се ништа није изменио, а бабу видим јасно и лепо како је велики корак ка гробу
осећати мржњу према малом који корача лако и брзо па нема потребе да мисли на ноге и личи на свежу, румену јабуку. Признајем: мрзим и бабу и малога, на смрт их мрзим.
Теодосије - ЖИТИЈА
А ја, од свих људи грешнији, признајем: Ја сам прах и пепео пред Господом мојим, и ништа сам по себи како треба без помоћи његове учинити не мислим.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Већ две и по године како смо се узели, и ти се трагови још вуку. РИНА: Али, забога, Милане! НОВАКОВИЋ: Па да, признајем и сам да је то ситница, али, ипак, непријатно је то свакога јутра подсећати ме на првог мужа.
ПАВЛЕ: Да, ви сте ствар уредили, то вам признајем, али је потребно да је и ја са своје стране уредим. СПАСОЈЕ: Кажите ви мени, кад смо већ овако у четири ока, би ли ви
СПАСОЈЕ: Па... због оног. АНТА: Кога оног? СПАСОЈЕ: Па због оног твог кривоклетства. АНТА: Е, то јест, то ти признајем, ја и ти нисмо за таква предузећа. СПАСОЈЕ: Ти, брате, ти, а не ја.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Признајем да сам и ја једанпут погрешила. Али онај је тек прави философ који признаје своју погрјешку. Сви да приденемо маџарске
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА: Зашто, шта си скривила? ПЕРСИДА: (Како ме заварује, само да ме добро шчепа). Милостива госпођа, ја признајем моју погрешку, али ја се нисам надала да ћете пре девет устати. ПЕЛА: Шта је теби, девојко? ПЕРСИДА: Ах!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ада Циганлија, тачније речено, њено веома зелено дрвеће, јако су се добро слагали с бојом њених очију. То признајем. Највише је волела да прича пливајући. Сећам се, у августу 1969.
школе, удобног живота који ми се омогућава, изванредних услова и свега осталог што уз то фура, и ничије фолирање не признајем за своје. Шифра: Доста ми је свега, пусти ме да спавам.“ Требало је, у ствари, да кажем: „Ја одлазим из ове куће!
свеједно што нема тона, а најгоре је било то што ми никако неће веровати да сам обишла читав Лондон и све те фазоне. Признајем, била сам малчице као шеноа због свега тога. То признајем! Улазила сам у катедрале. Видела сам свашта.
Признајем, била сам малчице као шеноа због свега тога. То признајем! Улазила сам у катедрале. Видела сам свашта. У Вестминстерској опатији показали су нам гробове разних славних даса,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Једина мана — признајем грешан — много сам јешан! ПОЗИВ Рођена куцо, врати се кући, нећу те више, никада тући! Моли те, куми, тужнога лика
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Ја сам се од тога наследства школовао. АГАТОН: Јеси, то ти признајем, само скупо је то твоје школовање, и што је главно: не видим, знаш, шта имаш од тог школовања.
МИЋА: Уосталом, признајте, прија-Сарка, лепушкаста је. САРКА: Признајем, де! МИЋА: Одох ја по мој куферчић. Бићу ја овде пре свих осталих. (Оде.
СВИ: Па дабоме! АГАТОН: Зашто ја, ето Трифун. ТРИФУН: Де, немој бити накрај срца. Знаш боље, признајем ти, знаш боље. АГАТОН: Е па, кад знам боље, а ти се не испречавај! (Прошета значајно.
) ТАНАСИЈЕ: Сви смо ми овде једнаки! ПРОКА: Не признајем договор, не признајем шефа фамилије, не признајем тестамент, не признајем ништа и никога.
) ТАНАСИЈЕ: Сви смо ми овде једнаки! ПРОКА: Не признајем договор, не признајем шефа фамилије, не признајем тестамент, не признајем ништа и никога. АГАТОН: И тебе нико не признаје!
) ТАНАСИЈЕ: Сви смо ми овде једнаки! ПРОКА: Не признајем договор, не признајем шефа фамилије, не признајем тестамент, не признајем ништа и никога. АГАТОН: И тебе нико не признаје! ТРИФУН: То је пљачка!
ПРОКА: Не признајем договор, не признајем шефа фамилије, не признајем тестамент, не признајем ништа и никога. АГАТОН: И тебе нико не признаје! ТРИФУН: То је пљачка! МИЋА: И та је пљачка против мене уперена!
МИЋА: Могли сте да протестујете, као што сам ја. ТАНАСИЈЕ: Шта си ти? МИЋА: Рекао сам отворено: Не признајем тестамент. ТАНАСИЈЕ: Па шта?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Срамота је да наш човек и друг лута по селима и тражи часнике, а другови су му ту пред очима... Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У сваком случају, кад сам стигао у Загреб, и изнео са станице своје коферче, моје су мисли биле, признајем, јако конфузне.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Казала је нама поша.... — Шта ви је казала? — Имаш двије. — Ене де сад! Па 'ајд', признајем, имам. — Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. — Ђе, болан? — Знаш ђе, на киселој води. — Зар обадвије?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: То јест, то ти признајем. Иако си ти друге партије, ја те, видиш, само политички мрзим, а онако, у души, ја те волим.
ДАНИЦА: Боже, како је то непријатно, ви радите против њега, а он противу вас. ИВКОВИЋ: Признајем да је непријатно, па ипак може бити и занимљиво, јер ко било да победи, из ваше куће иде један посланик у Београд.
Тебе је, је ли, инат довео у нашу партију? ЈОВИЦА: Јесте, то признајем. Да ме сад ко запита: би ли се потурчио кад би знао да Јеврем Прокић неће бити посланик, и то бих пристао.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И зато, нека је грех, ма шта, не могу после да их гледам, трпим. И зато, то сам грешан, признајем, ако саме нису хтеле, миром, мирно да иду, добивале су онда манастир, и квит. ВЛАДИКА Било то, било, сад неће више.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
што би ви мени за то, како ви велите, обвезани били, ја се вами за таково мени радо наложеније обвезан и благодаран признајем и исповедам.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није моја крв. Не признајем га за своје, народе. Чујте, после мене ништа живо моје не Говори он дуго, пандури га пожурују и прете, види мрку мрљу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Занемех од дивљења и поштовања и само прошапутах: „Па шта вас је гонило на тај тешки посао?“ „Ево шта. Признајем да сам у својим младим годинама тежио за частима и признањем.
Заиста особити примерак, непроцењиве вредности. Мардохај ме погледа испод ока. „Но, шта велите на то?“ „Признајем, лепа књига!“ „Нешто најбоље што постоји! Герардо се на њој означио као преводилац!
„Признајем да је скоро невероватно. Да би уверио у стварност резултата својих експеримената цео свет, извео сам их јавно, па и у Р
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ко, је л’ ја? — Па ти, дабогме. — Е јесам, признајем. — А што, бре? — Па ’нако, жао ми, сетио сам се. У десном реду, код средњег стуба, поднимљен на дугој маљавој и
— Ти знаш, па зашто ме питаш сад? — Тако питам; срећан сам да увек о томе слушам. — Добро, волим те ... Али признајем, малопре, неколико тренутака пре, волела сам те више. — Заиста? Зашто? — Не знам.
И поглед ти је чистији и израз ведрији, свежија си. Пре два дана, признајем ти, био сам се уплашио, али данас, сад, ево ни најмање не бринем, ништа не бринем, не бојим се.
— Срећа, коју не знам како, али... — Одскора сам у великој вароши и, признајем, све ме интересује. Удата сам, али људи данас... — Госпођо, нису сви једнаки. — Скоро сви нестали су.
А на растанку она му је стегла руку и казала. — Заиста, нисте као други, признајем. До виђења! Па је тек после растанка госпођа Леђенски осетила силно узбуђење и страх и немир да господин Леђенски не
млађи од мене официри, престали да ме поздрављају, али тако је морало бити и ја сам јој то морао одбити на младост... Признајем то: да се никад у Београду нисам добро осећао.
Те ноћи узалуд сам покушавао да заспим: убити се, било је једино и све чиме сам сав био испуњен. (Признајем да су ми и друге ствари, врло важне, ишле наопако и да се иначе све било скупило противу живота).
Платићу половину погођене цене. И гледајући у ону господу испод ока он стаде тражити новчаник али га не извади. Признајем било ми је врло непријатно.
Морал је почео опадати код нас, и ја сам очајавао. Признајем, тада сам размишљао: „Рат је већ свршен, и зар сад да оставим живот овде, кад би требало да отпочнем нов у увећаној,
И тако идући прегазио сам страховито брзу реку Шију, која ме хтеде однети, па сам, затим, стигао пешаке. Јест. Ја признајем да нисам тада радио како треба да ради ваљан старешина. Али не рекох ли вам: никад ми се није тако допадало живети...
Заиста, ја признајем, да никад дотле нисам присуствовао суђењу и судском заседању. И ја сам замишљао, да ће тамо у суду све ићи полако,
— Е фала Богу — каже Икета. — Таман сам се уплашио. Може човек наједанпут, знаш како је... — Једва сам ти се сетио, признајем — правда се Мија. — Сећам се сад добро, како да се не сећам Милића. Па бога ти, Ико, што ми лепо не кажеш.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али ако ми кажу да је то булажњење само са собом у протусловљу, само себи недосљедно — е, признајем, од тога страшно трпим, тога се страшно бојим. А зашто толико зазирем од приговора недосљедности — то не знам.
Књига му је преведена на све језике свијета. Очекује се да ће га запасти Нобелова награда. И признајем, књига ме у извјесном смислу заинтересирала.
И, признајем, помисао о његовом надживљењу роди у мени једну ситну, летимичну клицу задовољства. У свим тим припремама опроштајне
Кад би ме у четири сата у зору пробудио телеграм који ми то јавља, признајем, ја бих лично волио да је само пола милиона али да је телеграм стигао у девет ујутро.
Може да буде добар и тај твој господар коме служиш, поготову кад не може да буде друкчији. Признајем, мени је малко стран. Али свеједно, ја га поштујем и таквог какав је.
„За све је потребна истрајност! Без истрајности и упорности нема успјеха ни у чему!” Признајем, имали су право. Истрајност, па у било чему — готово бих рекао: свеједно у чему — јесте оно што даје резултате.
И, признајем, њихово ведро лице подигло ми је нешто дух: осјећам се поласкан као ђачић кога су похвалили због случајно погођеног одг
И док ја признајем тачност његових тврђења, док ја дијелим његову мисао, дотле он не дијели моју тјескобу, не саосјећа моје патње.
Његова је истина, признајем, много ауторитативнија од оне друге; она је, непобитно, истина. Али она није моја истина. Тако бива и у другим
— Баш ме брига! Признајем, такве манире нису баш створене да ме очарају. — Ви сте ђак, је л' те? — упитао сам га једноставно, сасвим без
Што? Опет сам погријешио? Добро, крив сам, признајем без правдања, и идемо даље!... Уосталом, господине, још је мој дјед био либерал. Либерал старога кова!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Одмах сам прекинуо, мада ми, признајем, то није било нимало лако. На тај начин сам контролисао и зауздавао све навике и страсти и не само што сам тако
Ја искрено признајем да ми је требало дуже од годину дана да правилно схватим Џонсонову шалу. Моје здравствено стање је добро једноставно
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
ИX СВРШЕТАК СТУДИЈА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕРЛИНУ Када сам први пут дошао у Берлин, признајем да сам собом донео и старе предрасуде ради којих сам се, да се најблаже изразим, нелагодно осећао.
Крутост и маса звучне виљушке одређују периоду вибрација, тј. висину тона виљушке. Признајем да сам током свог живота тј.
и његове невесте на земљи, безбројних цветова, бити благословен многим небеским чедом, меденим плодом у позно лето. Признајем да је овакав начин изражавања необичан за једног научника.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А то значи дело које се с највећим узбуђењем или уживањем чита. Морам, дакле, бити сасвим личан. Зато признајем да сам, колико себе познајем, на првом месту језички сладокусац, а затим да волим књижевна дела која нас из ове тврде
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Погрешила јесте, признајем, – молим дотичну персону да се не искашљује – ето признајем, али погреше данас и професорке, па неће зар њихове
Погрешила јесте, признајем, – молим дотичну персону да се не искашљује – ето признајем, али погреше данас и професорке, па неће зар њихове ученице.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Признајем да у многоме делим ту »предрасуду,« као што је изволесте назвати. Разумети често значи извинити, оправдати, па и усвоји
Све моје револуционарство састоји се ето у томе што признајем народу ово право на буну, па и то само онда кад нема никаквога другог мирног изласка.
гледиште и на ратове и на револуције веома је просто и једноставно, оно се концентрише у једну генералну тачку: ја признајем, да како у унутрашњим односима једне земље, тако и у спољним односима државе са државом понекад може се доћи до таквог
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
За њим добаци онај студент: — Сад, кад си видео и осетио, помоли се, учо, Богу за све нас! Признајем, нисам се ни ја осећао угодно... Мислим се, шта да радим ако налете. Сетио сам се. Бранићу се!
Тек сам тада чуо зврјање аеропланског мотора... — Мани га, Мито, а он па куражан! — муну Лука лактом Војина. — Признајем... признајем, молим... Кад је у питању аероплан, нема веће кукавице од мене.
— Мани га, Мито, а он па куражан! — муну Лука лактом Војина. — Признајем... признајем, молим... Кад је у питању аероплан, нема веће кукавице од мене.
Одмакао сам се мало позади да бих боље видео, а и њима да не сметам... Али признајем... у мени је нешто навирало. Узбуђивала ме је близина ове намирисане даме...
“ — села и почела да плаче. Било је заиста све то грубо са моје стране. Признајем. Али овом приликом стекао сам и једно драгоцено са знање... Та мала Арлета је љубоморна... Она је плакала.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чини ми се да је то мишљење потпуно неодрживо; и признајем: да Сарајлијину појаву у нашој књижевности, а нарочито дивљење тој појави, нисам у стању разумно објаснити ни себи ни
Дирнуо сам ти у част, али се љуто кајем. Сад ти клањам се до земље, признајем ти дивну красоту, И пред светом, ево, скидам ти, бане, капу.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Ње се највише боје председници општина. ЈЕРОТИЈЕ: Оно, да је она строга, то признајем, али што не иде, не иде. А ја не могу у срез, морам бити овде; сваки час може стићи каква нова депеша од господина
(Опет гледа Ђоку.) Дакле, ти си то, голубе мој, а! (Вићи.) Признаје ли? ВИЋА: Признаје! ЂОКА: Не признајем ја ништа! КАПЕТАН: Ћут'! Реч да ниси казао! Гле ти њега! Признајеш, него шта!
(Ђоки.) Па добро, 'ајде нека си апотекарски помоћник ал' ти признајеш да си носио антидинастичке списе? БОКА: Не признајем! КАПЕТАН: Како не признајеш? А шта је ово? (Вићи.) Где су хартије нађене код њега? ВИЋА (даје му): Ево!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не без злурадости, то отворено признајем, гледао сам како васцели божији дан мурави оног раздешеног, дебелог крмка Богдана.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На трошном чуну, без крма и наде, У мени вера туби се и мре; Ја ништа више не признајем, ништа! Ил' боле рећи: ја признајем све. За владе силног Августа, у Риму, Умире Христос...
На трошном чуну, без крма и наде, У мени вера туби се и мре; Ја ништа више не признајем, ништа! Ил' боле рећи: ја признајем све. За владе силног Августа, у Риму, Умире Христос...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То звучи, по мало, као нека оптужба! Признајем да ми савест није баш сасвим чиста и да би, причајући подробно о младим годинама које сам овде провео, а њих беше
Разумем Вашу жељу. Ја сам Вас послужио само смоквама и вином, а то је, признајем, веома мало. Нисам имао ништа више при руци, јер моје рачуне о променама Земљине климе нисам продужио и преко наредног
У томе стадиуму Марсова проблема, почех и ја да се њиме бавим. Признајем да је он био један од повода да напишем своје дело.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Ово малко почиње бити трагически, признајем, но ја не могу шта кад ми је тако расположеније душе. Најбоље је дело оставити на неколико дана.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
После тек видиш он носи шешир ухваћен у шверцу, а његова жена свилену хаљину опет ухваћену у шверцу. То признајем, то је добра струка, а добро је и поштар.
— То јесте, лепи марке и гута туткало, — брани своје мишљење бакалин — признајем, али му, брате, пролазе кроз руке толика новчана писма.
А онако лепо је бити професор, то признајем; деца му скидају капу, родитељи чија деца уче школу љубазни с њиме и, какав год одбор да се бира, мора и професор да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
и да ће он мени да одузме батерију. Испадох ти ја најгори човек!... Наравно, он је говорио с разлогом, био сам крив, признајем, те нисам ни покушавао да се браним. Али зато, када сам се вратио у батерију потражио сам прво Светозара. Ти знаш...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Из моје крви врелина и мука на њу су сванули. Али лажи, али преваре. Али одгађања. Признајем ипак: Побеђен сам! Али подлости твоје, али несталности. Поред све своје мржње, поред зависти: Побеђен сам.