Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Дакле, значи ти не спориш, ти у ствари признајеш. ЉУБОМИР: А ви можда налазите да је то злочин? Верујте да није, јер тако то бива у животу, од мртвога се отима оно
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
од онога што се ради у соби. — И ти, Пане, баш ништа не признајеш од свега овога што те терети ова наша, овдје присутна женска и другарица, Тривуна Декић? — учено пита Раде.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Не разумем те како? СРЕТА: И то ћу ти рећи. Ти, видиш, не можеш сам за себе да учиниш ништа, ја ти требам, је ли, то признајеш? Е, лепо, онда ево: ја бацам кеца! Је л' ме разумеш сад? ЈЕВРЕМ: Не разумем. СРЕТА: Не разумеш?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Давид: Море и то бити... Неки ме дан, баш ће бити у прошли пазар, пита газда Стево: „Признајеш ти, Давиде, да си српски, прекославни, школски, црквењски и ато-но-то...“ О, тешке ријечи, крст јој љубим!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Вићи.) Признаје ли? ВИЋА: Признаје! ЂОКА: Не признајем ја ништа! КАПЕТАН: Ћут'! Реч да ниси казао! Гле ти њега! Признајеш, него шта! А ако не признајеш, ти ћеш признати, јер ја сам већ телеграфирао министру да си признао.
ЂОКА: Не признајем ја ништа! КАПЕТАН: Ћут'! Реч да ниси казао! Гле ти њега! Признајеш, него шта! А ако не признајеш, ти ћеш признати, јер ја сам већ телеграфирао министру да си признао. Не можеш ти ваљда сад мењати наводе власти.
Баш ми некако не личи! (Ђоки.) Па добро, 'ајде нека си апотекарски помоћник ал' ти признајеш да си носио антидинастичке списе? БОКА: Не признајем! КАПЕТАН: Како не признајеш? А шта је ово? (Вићи.
БОКА: Не признајем! КАПЕТАН: Како не признајеш? А шта је ово? (Вићи.) Где су хартије нађене код њега? ВИЋА (даје му): Ево! КАПЕТАН: А шта је ово, а?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Је ли тако? Са запрепашћењем сам слушао кесароша, којега ћу одиста срести кроз двадесет година. — Е па, кад ето признајеш да је тако, а ти ми реци сам: који је универзитет бољи за живот, да ли онај што си га ти свршио или овај што га ја сад