Употреба речи призором у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И кажу људи да не може срце потеглити!... Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором... И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... Сима је чепркао.

Теодосије - ЖИТИЈА

А божаствени младић, каква ли благодарења Богу због овога није говорио што је овим призором тако узвеселио душу његову! По Давиду говорим, у ширину се шириоЗ, видећи оца како је извршио заповести Божје и како

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Светло се распрскавало над овим чудесним призором дечака који прстима кида затегнуте конопце и сам верујући да музицира, очаран сопственом лажном вештином, упркос

Зато без тешкоћа проналази у паузи пут до малог бифеа иза сцене. Дочекују га као зверку. Потпуно запањена призором маскираних јунака, Љиљана седи ужаснута на колену вође разбојника.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Мијеси чесницу доље у слами, а одозго, испод жрвња, брашно све пурњави по њему. Пред тим скаредним призором дјед је већ губио глас, махао је и шиштао као гусак. — Ћути, ћути, џандарчино, не погани чеснице!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Умало да нисмо умрли од смеха пред овим дирљивим призором док је бакута спомињала нека чудна имена, све бивше дворске даме краљице Наталије и као неке своје швалере, који су

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Слатко је јео. Војници се притајили. Чак и они разметљиви као да су занемели пред страшним призором. Никоме није до шале у овој тешкој атмосфери, испуњеној дахом мртвих људи.

Пушке замукоше пред ужасним и величанственим призором. И пред навалом челика као да се угаси разум и савест људска, груди су се шириле од неког задовољства...

Онда су осуђеног везали... Лака дрхтавица је обузела војнике пред страшним призором што ће насилно умрети један човек... Пушке су праснуле, језиви јаук је запарао ваздух, лица људи се грчила.

Један остаде да га опипа, а ми на ивици заклона устукнусмо пред мучним и страшним призором. Кроз дим и прашину видео се нечији леш без главе, са раширеним рукама...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он скочи са седишта и баци поглед на тле као да ту леже, измрцварени, његови противници, па да би тим призором утолио свој бес, заборављајући при томе да један од тих противника лежи већ давно у гробу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Овај човек овде странац је и не тичу га се наше ствари. Дакле, тачка! Ја седох поред њега и сам врло збуњен мучним призором.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

у истом купеу и његове приче о пењању на Алпе, снажно су распламсале моју машту која је већ од јутрос била заталасана призором Алпа.

у истом купеу и његове приче о пењању на Алпе, снажно су распламсале моју машту која је већ од јутрос била заталасана призором Алпа.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Док сам ја на једном крају шанца био заузет овим призором с коњицом, на другој се страни шанца зачуше гласови: — Ено их, ено, вичите ове наше нека се уклањају с пољане, да нам

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Вратити га као залуталу овцу натраг у стадо, а не убити. Јелена: Дом властелинов је увређен призором ове незахвалности. Човека који је отргао из руку смрти господара, стрела, као шумску дивљач, његов слуга.

Били су слаби као деда. Ако је раније и знао да су то непријатељи његове браће, тада је, окружен призором људске патње, све намах заборавио и потрчао да помаже.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

путовања, на седмој кули ја Вас носим у наручју до горње ивице последње рампе, где се заустављамо пред неочекиваним призором.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Мрачно звездано небо ћути. Страховита тишина лебди над земљом. Све нам се чини да и природа узмиче пред страшним призором, који ће настати са освитком дана.

овим неочекиваним нападом, а и да бих га се отресао, готово несвесно кренух десним путем и тада, пред изненадним призором, пустих дизгине и ухватих се за главу. Шта је ово? — викну командир. Пут се слепо завршавао.

Тако је од почетка рата. Окренути смо увек западу. Некада сам се одушевљавао тим чаробним призором. Али ако се кадгод заврши овај рат и останем жив, кад видим залазак сунца, окренућу леђа... 5.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности