Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Осим у Призрену и у Ђаковици, нисам више нигде у области централног типа видео веће чаршије и разноврснијих заната. Све се у Дебру
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато постоје одређене, одговарајуће мере којима би требало предупредити несрећу. У Призрену, наводи Тихомир Р. Ђорђевић, „кад сватови с младом сретну волујска кола, онај чија су треба да испрегне једног вола
, „Этнография детства. Историографический очерк“, у: ЕД, Москва 1983. Костић, П., „Пословице, загонетке и бројанице у Призрену“, ГЕМ, 5, Београд 1930. Кордунаш, М., „Низ српских народних празноверица из Горње Крајине“, БВ, 1—4, Сарајево 1896.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Још у Призрену видео сам нову звездицу на краљевом ордонансу. — Онда и ја вама, господине пуковниче. Мајор јако наглашује последње
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
се смеју колико год хоће што му је стрина Божана још Божана, и то баш у Броду покрај преклада, и што су му братанци у Призрену у српској школи. Лековац је он.
новац, дукат антрешељ, антрашељ – ме– сто између два дела товара поврх самара арно, харно — добро (говори се у Призрену и Македо– нији атаман — козачки војни старешина беса — арнаутска вера, задана реч бекташ — припадник дервишког реда
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
цветак из твог гроба Биће цветак благовести; Ако тугу, јадницу нам, Твоја мисô очеличи, Заточници твога духа Призрену ће скоро стићи И на пољу косовскоме Дигнут’ спомен Барду своме.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Што је најгоре, са правим беговима и Турцима по Скопљу и Призрену да се у расипању, раскоши и банчењу надмеће. Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
или б. венац. У Призрену кад прстенџије улазе у вереничину кућу, она треба да их кришом погледа кроз б. (ТРЂ, ННЖ, 3, 111).
, 381). Рен. Он је, по народном веровању, и средство које заштићује од море (СЕЗ, 66, 1953, 232). Ружа. У Призрену се православне жене на Ђурђевдан ујутру »чешљају испод руже«, и остављају расплетену косу — да би расла (ГЕМ, 20,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ујутру јутро освануло, опреми се Тодоре везире, пак отиде бијелу Призрену. Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире, виђе ли ми Роксанду ђевојку?
Кад ујутру јутро освануло, опреми се Тодоре везире, пак отиде бијелу Призрену. Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире, виђе ли ми Роксанду ђевојку? Виђе ли је и прстенова ли?
Кад стигоше цара и сватове, пред њег баци Балачкове главе; цар му даде хиљаду дуката, па одоше бијелу Призрену. Кад су били кроз поље Косово, Милош хоће граду Вучитрну, па говори српском цар-Стјепану: „Збогом остај, мој мили
4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА Вино пије силан цар Стјепане у Призрену, граду бијеломе, вино служи вјеран слуга Лазо, па све цару чашу преслужује, а на цара криво погледује.
Сва четири ситне књиге пишу и пошиљу огњене чауше, све потајно један од другога. Састаше се четири чауша у Призрену, граду бијеломе, код дворова протопоп-Недењка, али прота дома не бијаше, но у цркви бјеше на јутрењи, на јутрењи и на
Јању у Староме Влаху; и Павлицу испод Јадовника, Студеницу испод Брвеника; цркву Жичу више Карановца, у Призрену цркву Свету Петку, Грачаницу у Косову равном. Све то јесу њине задужбине!
А на Скадру на води Бојани, онђе бјеше Вукашине краљу а са братом војводом Угљешом и са братом Гојком војеводом. На Призрену, мјесту питомоме, онђе бјеше српски цар Стјепане а са сином нејаким Урошем.